Извор: Данас

Аутори: М.Н. Стевановић И Љ. Буквић

Примедбе због недоследне борбе против корупције, које је у Резолуцији, уз похвале због напретка Србије на пољу демократизације, изнео Одбор за спољну политику Европског парламента, немају правно обавезујуће дејство, али ће игнорисање тих предмета бити препрека за следећи корак ка чланству у ЕУ, слажу се стручњаци које је Данас консултовао. Наиме, у члану 17 Резолуције о Србији, која је у петак била основа за статус кандидата, подсећа се на спорна питања код којих постоји сумња на високу корупцију, а реч је о случају 24 предузећа, углавном из приватизације и скреће се пажња да је потребно „активније ангажовање правосудних органа како би се обезбедила њихова темељита истрага и привођење починилаца правди“.

Ни реституција није урађена према европским стандардима: Јелко Кацин

И сам списак случајева, који је пре нешто више од годину дана био достављен српским властима са захтевом да се преиспита приватизација или законитост поступања државних органа, био је под велом тајне, иако су многи претпостављали, или из неких извора сазнали које се фирме налазе на њему. Челници ЕУ тврдили су да је реч о интерном документу, преписци између ЕУ и српских институција, док су се домаћи званичници, само првог дана по добијању документа огласили у стилу „посветићемо пажњу, биће преиспитано“, да би касније неки чак и негирали да списак постоји. Ипак, изгледа да се у испитивању поступака за које у ЕУ сумњају да су примери високе корупције, није далеко одмакло, чим је Резолуција не само признала списак, него чак извукла пет највећих предмета, апострофирајући да ће инсистирати на њиховом решавању. Реч је о случају Мобтела, Југоремедије, Ц маркета, Сартида и АТП Војводине.

Подсетимо, случај Мобтел споран је од самог почетка, од начина оснивања фирме 90-их, закључно са тим како је влада ненадлежно одузела фреквенцију и предузеће од првих власника, фамилије Карић, формирала Моби 63, а затим га продала норвешком Теленору. Код случаја Југоремедије, спорна је, такође, била продаја акција 2002. године фирми са оф шор дестинације, кипарском Демено трејду, односно једном од њених оснивача, Јако и Нинију Стефановићу, који је у том тренутку био на Интерполовој потерници. Институције су се оглушиле о протесте радника, који су указивали да се у фирми гаси производња, и они су тек након вишегодишње борбе, преко суда успели да пониште приватизацију. Оно што је у овом предмету такође спорно, јесте да је држава пуних пет година толерисала Нинију неуплаћен порез, али када су мали акционари дошли у фабрику, дочекао их је захтев да су целокупан порески дуг дужно одмах да исплате.

Ни код приватизације Ц маркета држава није имала чисте руке, јер је основна корупција садржана у чињеници да је трансакција договорена у кабинету премијера, када је између бизнисмена Милана Бека, Слободана Радуловића и Мирослава Мишковића потписан меморандум, који су независне институције означиле као „недозвољени договор“. У тој причи најгоре су прошли мали акционари, који и дан данас безуспешно покушавају да остваре своја права, а неславно се завршио и покушај антимонополске комисије (у тадашњем сазиву) да не дозволи концентрацију у том бизнису.

Код смедеревског Сартида и медији и Савет за борбу против корупције, али и бројни стручњаци, указивали су да је стечај компаније био „фингирани“, уведен како би се изиграли велики повериоци. Практично је компанија продата без дугова, директном погодбом са Ју ес стилом, али из добијеног новца нису могла да се врате дуговања, између осталог, и због тога што је цена била далеко испод процене вредности коју је сачинио Економски институт. Стечај Сартида још увек није затворен.

У случају АТП Војводине, приватизација је била успешна јер је нови власник у првој години реализовао социјални програм и инвестиције, преко тог плана купио је 30-ак нових аутобуса и запослио још 200 радника. Већ наредне године кренуо је у нову инвестицију, изградњу аутобуске станице на парцели АТП Војводине, уз сагласност и уговор са градским властима. Бизнис је, међутим, био сувише примамљив, и по свему судећи јавили су се нови тајкуни заинтересовани за ту станицу. Градске власти нису испуниле свој део уговора, предузеће је под притиском кредитних рата после две године отишло у стечај, а истовремено је и Агенција за приватизацију раскинула купопродајни уговор. Ни после промене власти у Новом Саду, није се решило питање активирања нове аутобуске станице, због чега је Агенција за борбу против корупције поднела кривичну пријаву против актуелног градоначелника. Међутим, пријаву је одбацио новосадски јавни тужилац, а градоначелник и чланови градског већа најавили су тужбу против Агенције.

Осим ових случајева, о којима је доста писано, у медијима су се као „фирме са списка“ помињали и Лука Београд, Ветеринарски институт, Шинвоз, Технохемија, Срболек, Керамика из Кањиже, Застава електро као и продаја пословног простора ЗОП-а Националној штедионици. Листа која је „процурила“ у јавност, углавном се поклапа са предметима на које је годинама уназад указивао Савет за борбу против корупције, а из тог извора је, спекулише се, и информисан кабинет Јелка Кацина, специјалног известиоца Европског парламента за Србију. Његов извештај допуњен је и проблемима који се јављају у јавним набавкама, али и начином на који се у Србији располаже јавним ресурсима. Због тога је тачка 17 Резолуције упозорила и да одмах треба сачинити евиденцију јавне имовине како она не би служила приватним интересима.

- Србија која ће, надам се, већ почетком следеће године преговарати о чланству, већ сада мора да покаже конкретне и кредибилне резултате у најважнијим случајевима системске корупције. Комисија је идентификовала приватизацију и јавне набавке као главна поља на којима је заступљена системска корупција и ту треба тражити напредак - каже за Данас Кацин.

Борба против системске корупције, према његовим речима, јесте централни критеријум за напредак Србије и свих других земаља региона ка Европи. „То ће бити тако и пре и након отварања преговора о чланству. Црна Гора ће почети преговоре у јуну ове године, и као прва поглавља о којима ће се преговарати биће поглавља 23. и 24. која обухватају неке од најважнијих тема, наима успостављање правне државе и борбу против корупције“, напомиње Кацин и додаје да је за отварање нових поглавља неопходно испунити неке основне критеријуме.

Кацин истиче да конкретна законска решења која су у вези са реституцијом нису регулисана на ЕУ нивоу, али да је неопходно осигурати пуно право на приватну својину и наравно наставити борбу против корупције. „Резолуција ЕП о Србији посебно истиче важност детаљног и свеобухватног пописивања јавне имовине, како она не би била отуђена од стране приватних интереса или политичких партија. Ту лежи велика опасност од системске корупције. Садашња и будућа влада ће морати да удвоструче напоре на плану борбе против ове рак ране Србије како би осигурали брзо напредовање ка ЕУ“, напомиње Кацин. Он наглашава да ће за отварање преговора наравно бити неопходно и наставити дијалог с Приштином, и наставити с пуном имплементацијом до сада постигнутих договора.