ИЗВОР: Правда

Тренутно се води девет судских спорова по тужбама Милана Бека против Савета за борбу против корупције и Верице Бараћ, председнице тог регулаторног тела за клевету, нарушавање угледа и томе слично. Беко за наводно нарушавање угледа и душевну бол тражи одштету од преко 17 милиона динара. „Сваки пут кад дам изјаву у медијима у вези са неким од случајева у које је умешан Беко, два месеца касније у Савет стигне нова тужба. И иначе радимо у тешким условима, а затрпавање тужбама и обавезе које из тога следе представљају додатни притисак на наш рад. Притом се тужбе које он подноси против мене врло брзо и енергично процесуирају, док се годинама не предузимају никакве процесне радње по тужбама и кривичним пријавама које поднесе хиљаде малих акционара због злоупотреба у преузимању Луке „Београд“, или „Це маркета“. Због тога се стиче утисак да у Влади, или делу Владе постоји прећутна сагласност са притисцима које Беко врши на рад Савета“, каже Бараћ, која годинама упозорава да се у Србији системски спроводи коруптивна приватизација.

Да ли знате колико је одмакла истрага везана за Луку „Београд“?

- Кривичну пријаву смо поднели маја прошле године. Априла ове године тужилаштво нам је доставило информацију да је дало полицији захтев за прикупљање обавештења, то је једина званична информација коју имамо.

Због чега сте тражили на увид уговор са „Фијатом“, да ли је  члановима Савета нешто било сумњиво, ако јесте, шта?

- Сама чињеница да се овај посао одвијао у нетранспарентној процедури и у јеку предизборне кампање, упућује на сумњу да су буџетска средства и имовина у власништву државе употребљени за предизборну кампању Млађана Динкића, тадашњег министра економије и његове странке. Уместо конкретних чињеница о висини и целисходности улагања државе, представници власти су, у време кад је уговор закључен, засипали јавност уопштеним обећањима о отварању нових радних места. Притом, предузеће „Застава аутомобили“ није приватизовано ни једном од метода које предвиђа закон, већ је Влада ушла у заједничко улагање са „Фијатом“. Чак и то улагање је реализовано крајње нетранспарентно, није спроведен поступак за одабир најбољег инвеститора у аутомобилску индустрију, тако да није јасно како је Влада уопште изабрала „Фијат“.

Савет се бавио и реструктурирањем „Заставе“.

- „Застава“ је још 2001. године ушла у процес реструктурирања са циљем да се од гломазног и неодрживог социјалистичког предузећа направи профитабилна компанија која би се могла успешно приватизовати. Консултант је изабран 2002. године. Реструктурирање је трајало све до 2008. године, и на крају није довело ни до формирања профитабилне компаније, ни до продаје предузећа на тендеру. Пуних шест година су се смењивале теорије о томе како приватизовати „Заставу“, али једини резултат реструктурирања је драстично смањење броја запослених, од 8.300 радника на хиљаду. За овакве резултате држава је консултантској кући „Цитадел“ платила скоро милион евра, а по окончању тог посла, поново је „Цитадел“ ангажовала као консултанта за реализацију заједничког улагања са „Фијатом“, за хонорар од 700.000 евра, и то без поступка јавне набавке, са образложењем да тај посао могу само они да обаве. На крају је заједничко улагање реализовано закључењем тајног уговора, тако да јавност нема никакве информације о висини улагања државе у предузеће „Фијат аутомобили Србија“. Због тога је Савет у свој план рада уврстио истраживање реструктурирања и приватизације „Заставе“. Од 2008. године покушавамо да од Министарства економије и Владе добијемо документацију о заједничком улагању са „Фијатом“. После више интервенција повереника за доступност информација, пре месец дана смо добили документацију која не може да се чита јер је премазана црном бојом.

Да ли је у уговору који сте добили било шта читљиво, и шта?

- Пре две године Савет је добио уговор о заједничком улагању, у коме су и тада сви финансијски подаци били скривени. У међувремену је на сајту Владе објављен текст уговора са подацима који су били скривени, али тај документ нема ни потпис ни печат, тако да се не може сматрати веродостојним. Последњим захтевом Савет је тражио измене и допуне уговора које су потписане 2009. и 2011. године и прилоге у којима се налазе подаци који су нам потребни за анализу. Најважнији финансијски подаци из измена и допуна уговора су сакривени, као и сви прилози од прве до последње стране.

Верујете ли, после саопштења „Фијата“, да су тајна само технички детаљи?

- Подаци који су скривени – то су новчани износи из измена и допуна уговора, и четири прилога која су у потпуности затамњена: план реструктурирања имовине, план подстицаја, акциони план за инфраструктуру и иницијални пословни план. Савет дакле од Министарства није тражио техничке податке, нити било које детаље за које би „Фијат“ имао интерес да буду скривени од конкурената. Таквих података нема у документацији коју смо тражили. Она се односи искључиво на висину улагања Србије, рокове за реализацију тих улагања и уговорне казне уколико се обавезе не изврше. Изјава министра економије Небојше Ћирића да је „Фијат“ захтевао да ови подаци остану скривени јер се ради о техничким детаљима, не може бити тачна, јер ми такве податке нисмо ни тражили. Министрова тврдња да су подаци о висини улагања државе доступни свима, јер се налазе у Закону о буџету, крајње је цинична ако се има у виду да се Србији ни реализација буџета не контролише. Парламент аутоматски усваја завршне рачуне буџета, а Државна ревизорска институција још нема ни приближно адекватне капацитете да врши екстерну контролу.

С. Јовичић

Динкић нам је одмагао

Имате ли довољно новца у буџету да платите сараднике?

- Последњих година више немамо онаквих проблема са средствима какве смо имали раније, нарочито 2004. и 2005. године, када нас је тадашњи министар финансија Млађан Динкић онемогућавао да користимо средства која су законом о буџету била предвиђена за наш рад – истиче Бараћ.

Неће да се замерају бизнисмену

На које још проблеме наилазите ?

- Стално се јављају нови проблеми. Осим недостављања информација и тужби Милана Бека, Миодрага Костића и других, сада, рецимо, имамо и тај проблем да службеници Генералног секретаријата Владе одбијају да ставе печат на дописе Савета, иако смо ми владино саветодавно тело. Онда, на пример, Комисија за хартије од вредности добије наш захтев за приступ информацији од јавног значаја без печата, што њима служи као повод да наш захтев одбију. Проблем са печатом се иначе појавио након што је Савет маја прошле године поднео кривичну пријаву за злоупотребе у преузимању Луке „Београд“ – наводи Бараћ.