ИЗВОР: Данас

Аутор: Верица Бараћ 

Савет за борбу против корупције је 29. септембра представио јавности Извештај о притисцима и контроли медија у Србији, на округлом столу који смо организовали у сарадњи са Повереником за информације, Заштитником грађана и медијским удружењима. Овом догађају медији нису посветили нарочиту пажњу, а РТС је пренела само реакцију својих представника на Извештај, без информације о налазима Савета. Запослени у интернет-издању једног великог електронског медија рекли су нам да су објавили прилог о округлом столу, али су одмах морали да га уклоне „по налогу одозго“. 

С друге стране, не само учесници округлог стола, већ и многи људи из медија и релевантних страних и домаћих организација са којима сам последњих недеља разговарала, уверавају ме у значај нашег Извештаја, да су у њему први пут систематизовани и званично саопштени проблеми за које се већ годинама „зна“, и да је Савет направио први прави корак у разматрању препрека слободи медија и стварању демократске јавности у Србији.

Игнорисање већине медија, манипулације РТС-а и подршка медијских радника и компетентне јавности упућују ме на исти закључак - да су проблеми које смо издвојили релевантни, да смо их добро анализирали, да су закључци о веома лошем стању медијских слобода тачни.

Док се развијена друштва отворено суочавају са новим противречностима односа државе и медијских магната и рефлектују их кроз вишевековне вредности слободе штампе, проблеми медија у Србији и даље су у домену „невидљиве руке“ која њима управља. У Извештају Савета издвојили смо и анализирали три аспекта овог проблема: нетранспарентност власништва, финансијски утицај државе на медије и улогу РТС-а. Чак 18 великих медија у Србији је у власништву људи који се скривају иза оф-шор рачуна, или као параван користе особе које нису прави власници. Ова ситуација не само што онемогућава грађане да повежу садржаје у Вечерњим новостима и на ТВ Авала са интересима Милана Бека и Жељка Митровића, већ доводи и до незаконите концентрације. Уколико није познат прави власник, немогуће је утврдити да ли он контролише и друге медије, односно да ли је дошло до концентрације. Скривено власништво и медијска концентрација су законом забрањени, постоји институција која закон спроводи, као и државна стратегија донета у широкој јавној расправи. Све постоји, осим транспарентности медијског власништва и спречавања концентрације. Уместо да ради посао због којих је основана, РРА заправо учествује у кршењу закона.

Скривено власништво и скривена концентрација само су један аспект „невидљиве руке“. Власт у Србији за пропаганду годишње издваја најмање 15 милиона евра, а када се томе додају и средства која се издвајају за рад медија, долазимо до износа између 36 и 40 милиона евра.

Шта добијају заузврат?

Министарство животне средине за медијску промоцију издваја најмање 1,5 милиона евра годишње. Крајем прошле године, Савет је доставио Влади Извештај о послу постављања оптичких каблова кроз Србију, који је поверен предузећу Нуба инвест. Према наводима из хрватских медија, власник Нуба инвеста је близак пријатељ министра Дулића, што министар никада није демантовао. Медији су прећутали Извештај Савета.

Посебно важан део „невидљиве руке“ су ПР агенције и продукцијске куће. Део државних институција и јавних предузећа редовно ангажује приватне ПР фирме, иако у свом саставу имају читаве службе задужене за исте послове. Најчешће сарађују са конгломератима иза којих стоје Срђан Шапер и Драган Ђилас, а то су управо оне фирме које имају највредније послове са телевизијама и у прилици су да утичу и на оглашавање, и на уређивачку политику. Наравно, агенцију Профајлер тим, која је повезана са Александром Вучићем, редовно ангажују општине у којима је на власти СНС.

Другим речима, имамо и законе који забрањују сукоб интереса, забрањују политичким странкама да оснивају медије, имамо закон о финансирању политичких кампања, имамо прописе који регулишу јавне набавке услуга оглашавања, имамо и институције које ове законе спроводе и безброј стратегија. И опет се ради све оно што је забрањено.

У развијеним друштвима јавни сервис је центар заштите јавног интереса у информисању, јер поставља и штити професионалне стандарде према којима се усмеравају и приватни медији. У Србији, међутим, РТС је најконтролисанији медиј, што грађанима који га финансирају ствара вишеструку штету - не само што не добијају ваљане информације, већ се радом „јавног сервиса“ подстиче деградација професионалних стандарда. Сва питања од значаја за независан и одговоран рад јавног сервиса код нас се решавају на начин супротан пракси демократских друштава. Јавни сервис би морао бити отпоран на притиске власти, а држава би морала да контролише трошење буџетских средстава која се издвајају за његов рад.

У Србији, међутим, скупштина намеће РТС-у обавезу да њена заседања преноси у целини (за разлику од, рецимо, ББЦ-а, који самостално одлучује који делови скупштинске расправе су релевантни за јавност), а истовремено не реагује на чињеницу да РТС од 2008. године не извршава законску обавезу да јавности, влади и скупштини достави своје завршне рачуне. Савет је за потребе Извештаја о медијима годину дана покушавао да од РТС-а добије документацију о њиховој сарадњи са ПР агенцијама и продукцијским кућама. Упркос налозима Повереника за информације, до данас нисмо добили тражене податке. Директор РТС-а је платио казну због непоступања по налогу Повереника, новцем грађана којима је претходно ускратио информације о пословању јавног сервиса.

Основни циљ Савета је био да покренемо широку расправу о положају медија у Србији, тако да смо током рада на Извештају сарађивали са бројним медијским експертима и страним и домаћим организацијама. Текст смо више пута допуњавали у складу са сугестијама људи који се годинама баве медијима, или раде у њима, а како је радна верзија извештаја била упућена многима, дошла је и до многих који су били предмет истраживања. Тако смо добили и неке сугестије које нисмо прихватили.

Управни одбор РТС-а нам је у знак добре воље доставио неколико тражених докумената и најавио да ће убрзо дати и остале, али су приговорили да Удружење телевизијских експерата са којим смо сарађивали прича неистине и да њихове материјале не би требало да користимо, јер је у току кривични поступак који РТС води против удружења. Захвалили смо им се на оних неколико достављених докумената. Остале још увек нисмо добили.

Из Мекен групе покушали су да нам објасне да њихова сарадња са државним органима и није тако велика, нити су везе Срђана Шапера са ДС важне. Након овог састанка, унели смо у извештај извод из интервјуа у ком председник Тадић објашњава како иза њега не стоји нико, сем тројице пријатеља, од којих је један Срђан Шапер.

Представник агенције А-медиа није негирао да ова фирма сарађује искључиво са државним органима које воде кадрови Г17 плус, али је рекао да за то није знао, да ова фирма нема никакве везе са Г17 плус, иако је њен директор и један од уделичара истакнути члан ове странке Томислав Дамњановић. Господин Дамњановић наводно уопште и не води пословање А-медие. Један од аргумената представника ове агенције, неубедљив као и сви остали, био је да ће поднети тужбу против Савета ако не избацимо из Извештаја пасус о њиховој фирми. Пасус је остао.

Јасно је због чега власт има потребу да контролише медије. Слободни медији су најснажнија препрека системској корупцији, а контролисани медији су њен најмоћнији подсистем. Готово свакодневно, на београдским улицама и на путевима широм Србије одвија се живи театар који најбоље оцењује рад министара надлежних за економију, приватизацију, пољопривреду, запошљавање и социјалну политику - оних које највише издвајају за услуге оглашавања.

Власт настоји да стварне последице свог поступања сакрије од јавности не само полицијским кордонима, већ и бучном рекламом, за коју је спремна да издвоји енормне суме новца из џепова незадовољних грађана. Закључујући вредне уговоре са властима и њиховим пропагандним агенцијама, медији преузимају не само обавезу да преносе пропагандне садржаје, већ и да затворе очи пред стварношћу.

„Невидљива рука“ заправо је врло видљива. Треба само одбити да затворите очи.

Коментари читалаца листа Данас (10)