ИЗВОР: Данас

Аутор: М. Н. Стевановић

Пореска управа искључена је из процедуре процене вредности земљишта, уколико се то чини за потребе конверзије права коришћења у својину уз надокнаду, одлучила је крајем прошле недеље Влада Србије усвајајући измене уредбе коју је предложило Министарство животне средине и просторног планирања. Оцену и контролу утврђене тржишне вредности неће више вршити ни правобранилац, осим републичког, већ ће читав посао обављати овлашћени судски вештаци чији ће налаз одобравати одељења или секретаријати за имовинско правне односе у локалним самоуправама на чијој територији се налази земљиште. 

Верица Бараћ, председница Савета за борбу против корупције, сматра да нова уредба нема за циљ ефикаснији поступак и тврди да је прави разлог њеног доношења потреба да се што пре оконча пренос власништва и заокружи приватизација, после које ће мало шта остати за враћање кроз реституцију.

- То је права корупција. Очигледно је да Пореска управа није могла да се укључи у тај процес, јер ипак има критеријуме које не може да игнорише. Они вредност имовине процењују на основу пореза на промет који се наплаћује за ту локацију. Међутим, власт је увидела да је такав оквир узак и да кроз ту форму не могу тајкунима да поклоне земљиште које је било једини разлог за куповину пропалих предузећа - каже Бараћева.

Она наводи пример конверзије у Блоку 53, када је Мишковићева фирма добила без надокнаде парцелу јер је консултантска кућа „утврдила“ да је он и претплатио процењену тржишну вредност. При том, износ који је консултантска кућа утврдила као вредност земљишта, осам пута је мањи од процене Пореске управе, подсећа Бараћева и додаје да је читав поступак конверзије у право власништва нелегалан, јер то није ни један од законитих начина за стицање својине.

Тачан текст измењене уредбе још није објављен у Службеном гласнику, па у локалним самоуправама нису могли да кажу да ли имају капацитета да реализују нову процедуру. Према речима Петра Живановића, секретара за имовинско правне односе у Београду, могуће је да се уз добру организацију обави и тај посао, али он није могао да прецизира колико захтева за конверзију је предато у престоници, нити колико их је до сада решено.

Пореска управа, међутим, има прецизне податке. Према њиховој евиденцији до краја јула поднета су укупно 1.863 захтева за конверзију. Највише их је било на подручју новосадског регионалног центра, чак 735 а ту је, уједно, и највећи број завршених процедура - у 406 предмета утврђена је вредност земљишта, 158 је у раду док су преостали одбачени, прослеђени другим јединицама ПУ или је поступак обустављен. На подручју Београда, предато је укупно 538 захтева, а решено је 166 док је 174 у поступку. Нишки регионални центар ПУ добио је 220 захтева, 58 је завршено а 51 је у раду, док су Крагујевчани од 370 потенцијалних конверзија процедуру завршили у 137, а у току је за 76 предмета.

Конверзија права коришћења у власништво уз надокнаду, од установљења новим Законом о планирању и изградњи, у старту је изазвала негодовање у стручним круговима и јавном мњењу јер је омогућила новим власницима који су купили предузећа у приватизацији, стечају или ликвидацији да дођу до земљишта које у том тренутку није било у промету. Тако су многи контроверзни и ини бизнисмени дошли до атрактивних локација погодних за много профитабилније послове од оних које би остварили активирајући купљену фирму. При том, вредност тог земљишта није ушла у цену већ само капитал предузећа који је, по правилу био више него симболично плаћен. Према тумачењу које је Данас добио у Министарству за животну средину, измене уредбе омогућиће да се процес конверзије убрза, а за многе аналитичаре управо је спорно то што се из процедуре избацује Пореска управа. 

Дневна политика

- Ни једном органу управе не би смело да се препусти одређивање тржишне вредности, јер они нису део тржишног система. Када је, међутим, реч о земљишту, а уредба се пре свега односи на градско грађевинско земљиште, ни стручњацима неће бити лако да утврде тржишну вредност земљишта, јер оно до сада није било у званичном промету. Тржишна процена може се сачинити кроз неки индиректни показатељ, на пример, према вредности пројекта који ће бити реализован на том простору. Уобичајено је да земљиште чини 10 до 12 одсто вредности, јер уколико је већи удео, поставља се питање рентабилности инвестиције. Дакле, није реч о једноставном поступку и не постоји валидно објашњење због чега је потребно да се процедура конверзије убрза. Једино што је извесно, то је да се она врши у интересу дневне политике - каже за Данас Махмуд Бушатлија, консултант за инвестиције.