- Насловна
- /
- Савет у медијима
- /
- Радио, телевизија и штампа
- /
- Верица Бараћ: Случај "Це маркета" није решен

Верица Бараћ: Случај "Це маркета" није решен
ИЗВОР: Правда, З. М.
Уписом власништва у Агенцији за приватизацију завршена је трансакција око продаје „Делта Максија“ белгијској компанији „Делез група“. Као једини оснивач тог трговинског ланца сада се води фирма „Lion Holding S.A.R.C“ из Луксембурга.
Коначну одлуку о продаји „Делта Максија“, после неколико месеци преговора, дала је Комисија за заштиту конкуренције, која је утврдила да „Делез група“ тим преузимањем не стиче монополски положај на тржишту Србије, иако та Комисија није претходно окончала поступак из 2006. године када је утврдила да је „Делта Макси“, са учешћем на тржишту Београда од 66 одсто, монополиста. Образложење Комисије за заштиту конкуренције јесте то да се на том тржишту у међувремену променила ситуација јер су стигли други трговински ланци, па је удео „Делта Максија“ опао на 37 одсто.
Савет за борбу против корупције, који је 2007. године објавио извештај о спорној продаји „Це маркета“, није поднео кривичне пријаве против учесника у овој трансакцији, као што је учинио прошле године са Луком „Београд“, а недавно и са НИП „Новостима“.
Верица Бараћ, председница Савета за борбу против корупције, каже да су 2007. године извештај о „Це маркету“ доставили Влади Србије, али и Тужилаштву, на основу чега су могле да буду поднете кривичне пријаве. – Зато тада нисмо ни поднели кривичне пријаве, јер смо сматрали да је непотребно да то чини Савет. Касније, када смо видели да се наши извештаји, односно случајеви којима смо се бавили, не процесуирају, одлучили смо да поднесемо кривичне пријаве за Луку „Београд“ и „Новости“ – каже Бараћ.
Она додаје да случај „Це маркета“ нису затворили и да чекају да добију решење Комисије за заштиту конкуренције којим се одобрава продаја „Делта Максија“, а које је донето на основу наручене анализе Института за економске науке о тржишном учешћу тог предузећа.
– Ранијим решењем те Комисије утврђено је да „Делта Макси“ заузима преко 40 одсто тржишта, после чега закон не тражи да се докаже злоупотреба, односно само предузеће сноси терет доказивања да није злоупотребило доминантан положај. Комисија то решење има и зато нису смели да донесу ново док се у тој управној ствари не заврши ранији поступак – упозорава Бараћ.
Савет за борбу против корупције се у случају „Це маркета“ и „Новости“ обратио и поверенику за информације Родољубу Шабићу јер није могао да добије све потребне податке од Комисије за хартије од вредности, на чијем челу је донедавно био Милко Штимац. У тој Комисији тврде да постоје подаци који су службена, односно државна тајна и да их дају само на основу налога суда или захтева Тужилаштва. Међутим, Шабић каже да је реч о непознавању важећих прописа.
– Информације које је тражио Савет сасвим извесно нису и не могу бити државна тајна. А све и да јесу, сходно Закону о тајности података, Комисија за хартије од вредности била би дужна да по нашем решењу скине ознаку поверљивости – наводи Шабић. Он додаје да је у једном обједињеном поступку одлучивао о жалбама Савета за борбу против корупције против два решења Комисије за хартије од вредности којима су Савету одбијени захтеви за приступ информацијама. Једна жалба се односила на информације о преузимању акција „Це маркета“, а друга на продају акција компаније „Новости“.
Шабић је уважио жалбе Савета, поништио решење Комисије за хартије од вредности и наложио јој да достави тражене информације. У јуну је Бараћ обавестила повереника да је по његовом решењу поступљено само делимично, односно да су достављени само подаци за „Це маркет“.
Иначе, пред саму продају Белгијанцима, „Делта Максију“ је припојен „Пример Це“, преко којег је Мирослав Мишковић 2005. године купио „Це маркет“, као и фирма „Бел инвестмент проперти“, чија је делатност разрада грађевинских пројеката. Оба та предузећа „Делез“ је добио куповином „Делта Максија“, који има 75 одсто акција у „Це маркету“, с тим да Белгијанци преузимају и „Пекабету“, у којој је „Делта Макси“ власник 69,44 одсто акција.
Пошто је „Це маркет“ раније припојио земунску „Импу“, коју је купио у време бившег директора Слободана Радуловића, Белгијанци индиректно добијају и ту фирму која је била позната по производњи сечива, а која је имала земљиште у Земуну и у Добановцима. „Делез“ стиче и трговинско предузеће „Звездара“, у којем „Це маркет“ има 67 одсто власништва, фабрику минералне воде „Милан Топлица“, где је газда 54 одсто, као и 0,0001 одсто акција у Српској банци. Пошто је „Пекабети“ раније припојено трговинско предузеће „Горица прехрана“, „Делез“ стиче право и над оним што је остало од трговине познате по јефтиноћи.
Транзициони успон
Када је средином прошле недеље озваничено да је завршена трансакција између Белгијанаца и Мишковића, саопштено је да „Делта Макси“ има 350 малопродајних објеката у Србији, што је метеорски успон јер је свој бизнис 2000. године та трговина почела само са неколико објеката. Мишковићев трговински ланац укрупнио се после куповине „Пекабете“, али посебно након преузимања „Це маркета“, који је имао око 200 самопослуга.
„Делез“ добија и трговинско предузеће „Србија“ из Крагујевца, где „Делта Макси“ има 58,63 одсто акција, а тиме и њихово зависно предузеће „Стедел“.