ИЗВОР: Дневник, Љ. Малешевић

Прошло је више од месец дана од када је Европска комисија од српских власти затражила да се испита приватизација више од 20 предузећа да би се утврдило да ли су оне биле у складу са законом и европским критеријума, али још увек нема информација о томе да ли је посао преиспитивања почео нити о којим је фирмама реч. Председница Савета за борбу против корупције Верица Бараћ одмах по приспећу захтева из Европе оценила је да „нема ко да провери муљање”, додајући да не очекује да ће приватизације предузећа у Србији бити истражене.

– Савет одавно указује на броје спорне приватизације и о томе је Тужилаштву достављао документацију, али до сада није спроведена ниједна истрага. Савет је доставио извештаје о незаконитим приватизацијама и представницима Европске уније, који су проверавали рад независних институција у Србији. Провера спорних приватизација у Србији на захтев Европске уније показаће да институције које су надлежне да спроведу истрагу нити су независне нити за то имају могућности и капацитета – оценила је Верица Бараћ.

Желећи да допуни своје претходне извештаје у којима је указао на корупцију у приватизацији, Савет за борбу против корупције је након писма из Европске комисије Влади Србије доставио и извештај о пословима штетним по „Азотару” из Панчева, али и даље чека одговор из српског кабинета. Уз извештај и допис у којем се Влада Србије и други надлежни органи позивају да обаве контролу такозваних асиметричних уговора који се потписују на штету „Азотаре” из Панчева, али и Дирекције за робне резерве – што, како се истиче, представља типичан пример корупције који не може да постоји без спреге с менаџментом предузећа – Савет тражи да се обави контрола спорних уговора, укупног пословања „Азотаре„ и утврди одговорност заступника капитала Радосава Вујачића, и ЈП „Србијагас”, које је у уговорима имало улогу јемца.

Уз богату документацију, која је саставни део извештаја, указује се на то да „Азотара„ задужује под неповољним условима те да је реч о уговору о робном зајму између ње и предузећа „Викторија логистик” од 17. марта прошле године и уговору између „Азотаре„ и предузећа „ЈУ поинт„ од 6. априла исте године. Из тих уговора, тврди Савет, произлази да је „Азотара„ од „Викторија логистика” позајмила пшеницу по 12 динара килограм да би је десетак дана касније продала предузећу „ЈУ поинт„ по цени нижој од девет динара килограм. У оба случају уговоре у име „Азотаре„ склапао је привремени заступник капитала Радосав Вујачић кога је, како се истиче, на ту функцију поставила Агенција за приватизацију. Када је Савет тражио од Агенције за приватизацију објашњење, 24. септембра прошле године добио је одговор у којем је, између осталог, наведено да она у тренутку слања дописа „није могла да ступи и контакт с привременим заступником капитала због тога што је истом одређен притвор у кривичном поступку те стога није у могућности да прибави од заступника капитала посебан извештај у погледу закључених уговора”. Због тога је Агенција, како је наведено у допису, ове уговоре проследила МУП-у да би се утврдило да ли у заступниковом поступању има елемената на основу којих би био инициран кривични поступак. У међувремену, наводи Савет, Вујачић је пуштен из истражног затвора и доставио је Агенцији извешештај о поступању „Азотаре„ по овим уговорима.

Савет посебно указује на то да се у овим уговорима појављује ЈП „Србијагас”, матично предузеће „Азотариног„ заступника капитала Вујачића, те да га у овим пословима заступа генерални директор Душан Бајатовић, а то ЈП има улогу јемца јер је „Азотара„ највећи дужник управо према њему. Зато Савет тражи да се посебно испита какав је интерес руководио директора „Србијагаса” Бајатовића да својим потписом гарантује да ће „Азотара„, која је у тренутку потписивања спорних уговора његовом предузећу дуговала чак 70 милиона евра, бити у могућности да испуни обавезе из уговора вредне 15 милиона евра. Осим тога, тражи и одговор на питање који је интерес једног јавног предузећа да улази у штетне послове, пребацујући терет тих штетних уговора на друго јавно предузеће и грађане Србије.

У закључку Извештаја који је Савет послао српском премијеру тражи се да се под хитно испитају уговори о продаји пшенице између „Азотаре„ и „Викторија групе„ и „Азотаре„ с Дирекцијом за робне резерве, али и неких других јер, како се истиче, ово нису једини штетни уговори које је ово предузеће потписало. Овакви бројни примери, додаје се, стварају утисак да је управљање предузећима након раскида приватизационих уговора, баш као што је неретко био случај и са самим процесом приватизације, пре свега у функцији политичких и економских интереса појединаца и партија, а не у интересу предузећа, државе и њених грађана.