ИЗВОР: Правда, П. Јеремић

За­мер­ке ко­је је ЕУ из­не­ла у Из­ве­шта­ју о на­прет­ку Ср­би­је у 2010. го­ди­ни, а ко­је се од­но­се на по­ли­ти­ку бор­бе про­тив ко­руп­ци­је би­ле су: да се Ак­ци­о­ни план за бор­бу про­тив ко­руп­ци­је спро­во­ди спо­ро, да ни­је би­ло зна­чај­ни­јег на­прет­ка у ис­тра­зи и про­це­су­и­ра­њу пред­ме­та у ве­зи са ко­руп­ци­јом, па је број ко­нач­них осу­ђу­ју­ћих пре­су­да на­ро­чи­то за круп­не слу­ча­је­ве ма­ли. По­ру­чи­ли су да још увек не по­сто­ји не­за­ви­сан над­зор над јав­ним на­бав­ка­ма, по­ступ­ци­ма при­ва­ти­за­ци­је и јав­ним рас­хо­ди­ма, уз­бу­њи­ва­чи ни­су аде­кват­но за­шти­ће­ни, не­за­ви­сне ин­сти­ту­ци­је су фор­ми­ра­не, али још не мо­гу да де­лу­ју пу­ним ка­па­ци­те­том, ре­кла је Ве­ри­ца Ба­раћ, пред­сед­ник Са­ве­та за бор­бу про­тив ко­руп­ци­је, у ин­тер­вју „Прав­ди“.

– За­мер­ке су упу­ће­не и за не­ке дру­ге обла­сти, као што су ре­фор­ма пра­во­суд­ног си­сте­ма, си­стем јав­них на­бав­ки, про­блем пра­ња нов­ца, за­шти­та по­да­та­ка лич­но­сти…

Ко­ли­ко ко­руп­ци­ја успо­ра­ва пут Ср­би­је ка Европ­скојуни­ји?

– Ако се има­ју у ви­ду из­ја­ве европ­ских зва­нич­ни­ка да је нул­та то­ле­ран­ци­ја ко­руп­ци­је услов за ула­зак у Европ­ску уни­ју и да би све зе­мље ко­је же­ле члан­ство тре­ба­ло да ус­по­ста­ве ан­ти­ко­руп­циј­ске ме­ре ка­кве већ по­сто­је на про­сто­ру Уни­је, као и оце­на о по­ли­ти­ци ко­руп­ци­је у Из­ве­шта­ју о на­прет­ку Ср­би­је за 2010. го­ди­ну, пут Ср­би­је, уко­ли­ко се са­да­шње ста­ње не про­ме­ни на бо­ље, би­ће знат­но успо­рен.

Шта је спор­но са ре­фор­мом пра­во­су­ђа?

– По­сле­ди­ца спро­ве­де­не ре­фор­ме пра­во­су­ђа је чи­ње­ни­ца да су иза­бра­не су­ди­је, ко­је тре­ба да чи­не основ не­за­ви­сне суд­ске вла­сти, иза­бра­не на не­за­ко­ни­ти на­чин и у не­за­ко­ни­том по­ступ­ку. Ре­и­збор су­ди­ја и ту­жи­ла­ца из­вр­ши­ли су не­за­ко­ни­то са­ста­вље­ни Ви­со­ки са­вет суд­ства и Др­жав­но ве­ће ту­жи­ла­ца, ко­ји ни­су ра­ди­ли по ја­сним кри­те­ри­ју­ми­ма, већ под при­ти­ском из­вр­шне вла­сти, ко­ри­сте­ћи по­дат­ке тај­них слу­жби. Ви­со­ки са­вет суд­ства ни­је иза­брао 837 су­ди­ја без ика­квог обра­зло­же­ња, ко­је ни­су ни мо­гли да има­ју за­то што ни­су при­ме­ни­ли кри­те­ри­ју­ме. С дру­ге стра­не, ве­ли­ки је број нео­прав­да­но иза­бра­них су­ди­ја, и ако се упо­ре­де по­да­ци из из­ве­шта­ја о ра­ду иза­бра­них и не­и­за­бра­них су­ди­ја, про­из­и­ла­зи за­кљу­чак да су ре­зул­та­ти не­ких иза­бра­них су­ди­ја у ви­ше и апе­ла­ци­о­не су­до­ве ло­ши­ји од ре­зул­та­та не­и­за­бра­них.

Ко­је је он­да ре­ше­ње?

– Је­ди­но мо­гу­ће за­ко­ни­то ре­ше­ње би­ло је да се цео по­сту­пак по­ни­шти и да се спро­ве­де по­сту­пак у скла­ду са ме­ђу­на­род­ним стан­дар­ди­ма и за­ко­ни­ма. Ме­ђу­тим, уме­сто да се по­сту­пак по­ни­шти, на­пра­вље­не гре­шке по­ку­ша­ва­ли су да от­кло­не пра­вље­њем но­вих. Усле­дио је но­ви низ про­пу­ста Ви­со­ког са­ве­та суд­ства и Ми­ни­стар­ства прав­де, ко­ји су по­но­во по­ка­за­ли сво­ју не­струч­ност и не­зна­ње. За­по­че­ли су при­зна­њем да су гре­шке на­чи­ње­не са­мо код не­и­за­бра­них су­ди­ја, а за­тим до­но­ше­њем и при­ме­ном из­ме­на пра­во­суд­них за­ко­на из де­цем­бра 2010. го­ди­не, ко­ји­ма је пред­ви­ђе­но да се жал­ба не­и­за­бра­них су­ди­ја, под­не­та Устав­ном су­ду, сма­тра при­го­во­ром и да се пред­ме­ти ко­ји се на­ла­зе у Устав­ном су­ду усту­па­ју Ви­со­ком са­ве­ту суд­ства на од­лу­чи­ва­ње. Оно што за­бри­ња­ва је чи­ње­ни­ца да ни­је утвр­ђе­на од­го­вор­ност ор­га­на ко­ји су уче­ство­ва­ли у по­ступ­ку ре­и­збо­ра и што ни­ко од чла­но­ва Ви­со­ког са­ве­та и Др­жав­ног ве­ћа ту­жи­ла­ца ни­је од­го­ва­рао за гру­бо кр­ше­ње за­ко­на у овом по­ступ­ку.

Је­сте ли до­би­ли ме­то­до­ло­ги­ју спро­во­ђе­ња ре­фор­ме?

– До да­нас ни­смо до­би­ли од­го­во­ре на пи­та­ња на осно­ву ка­кве ме­то­до­ло­ги­је се при­сту­пи­ло „ре­фор­ми“, од­ре­ђи­ва­њу бро­ја су­ди­ја, сте­пе­на и над­ле­жно­сти су­до­ва, ко­ли­ко до са­да ко­шта ис­пла­та на име за­ра­да не­и­за­бра­ним су­ди­ја­ма и ту­жи­о­ци­ма, ко­ли­ко ко­шта но­ва мре­жа су­до­ва и ко­ли­ко ће би­ти утро­ше­но за ре­ви­зи­ју ре­фор­ме пра­во­су­ђа. Уме­сто да се суд­ски по­ступ­ци убр­за­ју, да по­ста­ну јеф­ти­ни­ји, да број пред­ме­та бу­де ма­њи, да су­до­ви бу­ду рав­но­мер­но оп­те­ре­ће­ни, суд­ски си­стем по­стао је не­ра­ци­о­на­лан, ску­пљи и знат­но успо­ре­ни­ји, па је та­кав по­стао и при­ступ гра­ђа­на прав­ди.

Да ли вам је не­ко пре­тио због из­но­ше­ња по­да­та­ка о ко­руп­ци­ји у Ср­би­ји?

– Не, при­ти­сци на Са­вет су дру­га­чи­је при­ро­де, то су, пре све­га, ту­жбе и кри­вич­не при­ја­ве про­тив Са­ве­та и ме­не као пред­сед­ни­це Са­ве­та, због чи­ње­ни­ца из­не­тих у на­шим из­ве­шта­ји­ма. Њи­ма се тра­же огром­не од­ште­те због на­вод­них кле­ве­та. Ка­да ви­ди­те ка­ко ин­сти­ту­ци­је ужур­ба­но по­сту­па­ју по њи­ма, док на дру­гој стра­ни го­ди­на­ма иг­но­ри­шу чи­ње­ни­це из на­ших из­ве­шта­ја и ка­да зна­те да је њи­хо­во не­по­сту­па­ње за­пра­во до­ве­ло до ту­жби, да је омо­гу­ћи­ло да љу­ди ко­ји се на­во­де у на­шим из­ве­шта­ји­ма чи­ње­ни­це про­гла­ша­ва­ју за кле­ве­ту, он­да то за­пра­во је­сте јед­на вр­ста прет­ње, са­мо ма­ло со­фи­сти­ци­ра­ни­ја од прет­њи у кла­сич­ном сми­слу, ко­ја је и опа­сни­ја од обич­не прет­ње, јер, то не мо­же­те при­ја­ви­ти по­ли­ци­ји и тра­жи­ти за­шти­ту.

Да ли је Вла­да ијед­ном ре­а­го­ва­ла на ва­ше сум­ње?

– До са­да не. Са­вет ра­ди не­што што Вла­ди мо­же да бу­де са­мо од ко­ри­сти, а то је усред­сре­ђи­ва­ње јав­но­сти на про­блем ко­руп­ци­је, та­ко да јав­ност раз­у­ме где је кључ про­бле­ма и да схва­ти да се про­блем мо­ра ре­ша­ва­ти. Због то­га ра­ди­мо из­ве­шта­је о по­је­ди­нач­ним слу­ча­је­ви­ма сум­њи на си­стем­ску ко­руп­ци­ју, да би смо по­мо­гли да се што ја­сни­је са­гле­да­ју раз­ме­ре про­бле­ма ко­руп­ци­је. Чи­ње­ни­ца да Вла­да иг­но­ри­ше из­ве­шта­је и пре­по­ру­ке Са­ве­та по­ка­зу­је да у вла­сти у Ср­би­ји не по­сто­ји во­ља за бор­бу про­тив ко­руп­ци­је.

Од­го­вор­ност Вла­де је огром­на

Ко­ли­ко ко­руп­ци­ја ути­че на до­ла­зак стра­них ин­ве­сти­ци­ја? Да ли је за то од­го­вор­на Вла­да или тај­ку­ни?

– Од­го­вор­ност Вла­де је огром­на, јер се сва пред­у­зе­ћа чи­је се при­ва­ти­за­ци­је по­ми­њу као спор­не би­ла прет­ход­них го­ди­на пред­мет ис­тра­жи­ва­ња Са­ве­та за бор­бу про­тив ко­руп­ци­је, ко­ји је из­ве­шта­је о то­ме слао Вла­ди Ср­би­је, а она ни­је ни­шта пред­у­зе­ла. Са­вет за бор­бу про­тив ко­руп­ци­је упу­тио је 30. де­цем­бра 2010. го­ди­не пи­смо пред­сед­ни­ку Бо­ри­су Та­ди­ћу, у ко­ме му је ука­зао на про­бле­ме са ко­ји­ма се су­о­ча­ва­ју и ко­је су због ко­руп­ци­је у Ср­би­ји има­ли број­ни стра­ни ин­ве­сти­то­ри и ком­па­ни­је из ино­стран­ства. Са­вет је у пи­сму из­дво­јио нај­ка­рак­те­ри­стич­ни­је про­бле­ме ко­ји ука­зу­ју на ти­пич­не ме­ха­ни­зме си­стем­ске ко­руп­ци­је, као што су при­ва­ти­за­ци­ја ше­ће­ра­на, „Пут­ни­ка“, пре­у­зи­ма­ње ак­ци­ја „Књаз Ми­ло­ша“, „Ц мар­ке­та“, „Но­во­сти“, при­ва­ти­за­ци­ја и сте­чај „Шин­во­за“, оне­мо­гу­ћа­ва­ње стра­них ин­ве­сти­ци­ја због ин­те­ре­са вла­сни­ка „Лу­ке Бе­о­град“.

Пре ме­сец да­на, по зах­те­ву ЕУ ад­ми­ни­стра­ци­ја из Бри­се­ла упу­ти­ла је спи­сак од 24 пред­у­зе­ћа за ко­је тра­же пре­и­спи­ти­ва­ње при­ва­ти­за­ци­је због ко­руп­ци­је. На спи­ску ових пред­у­зе­ћа на­ла­зе се „Ју­го­ре­ме­ди­ја“, „Моб­тел“, „Ц мар­кет“, „Шин­воз“, „Тех­но­хе­ми­ја“, „Ср­бо­лек“, „Сар­тид“, од­но­сно „Ју Ес стил“, „На­ци­о­нал­на ште­ди­о­ни­ца“, Ве­те­ри­нар­ски ин­сти­тут, „Ке­ра­ми­ка“ из Ка­њи­же, „За­ста­ва елек­тро“.