EurActiv.de -Интервју са Верицом Бараћ

Србија је у дубокој политичкој кризи, рекла је Верица Бараћ. Влада је неефикасна, политичке партије су корумпиране, а владине институције ће бити уништене. У интервју са Верицом Бараћ можете пронаћи информације о стању демократије у земљама на Балкану. 

БАРАЋ: Да би постојала критична маса спремна да се супротстави организованом криминалу и корупцији, пре свега морају да постоје добри и међусобно усклађени закони и јаке државне институције које могу да гарантују њихову примену, као и слободни и професионални медији путем којих се формира јавност о проблему корупције, што у Србији не постоји.

То је чињеница на коју указује не само домаћа стручна јавности, већ и бројне институције Европске уније. Зато се и по Глобалном индексу перцепције корупције (ЦПИ), Србија годинама налази међу земљама у којима корупција представља изузетно озбиљан, системски проблем. Прошле године смо заузели место иза свих бивших југословенских република, изузев БиХ, што свакако представља разлог за забринутост.

"Институције су деградиране и злоупотребљене"

EurActiv.de: У каквом стању су државне институције?

БАРАЋ: Институције се у Србији разграђују уместо да се граде. Мучно стања у којем се налазе институције посебно добро илуструје пример Државне ревизорске институције (ДРИ). Својим односом према првим налазима државног ревизора о трошењу Буџета за 2008. и 2009. годину, политичке странке у Србији показале су јасну намеру да омаловаже тек основану институцију, чије је успешно деловање од пресудног значаја за контролу власти, за успостављање одговорне владавине, односно за сузбијање самовоље власти у располагању јавним средствима.

Међутим, српски парламент је најпре дозволио да се, супротно Закону о Државној ревизорској институцији који је сам усвојио, на њено оснивање чека годинама, а након што је ДРИ основана, Скупштина је избегла да на својим седницима расправља о извештајима ДРИ. Оно што у читавом том односу подебно чуди и даје нарочито мрачну слику политичке ситуације у Србији јесте потпуна незаинтересованост коју је опозиција показала за извештај ДРИ о трошењу буџетских средстава, што је и омогућило да се извештај ДРИ за 2008. годину месецима не надје пред посланицима. Како је тада објаснила председница Скупштине, нико од посланика није ни предложио да се та тачка стави на дневни ред!

Звучи невероватно да опозицију није занимао документ препун навода о ненаменском трошењу буџетског новца од стране власти, међутим та ситуација врло прецизно осликава дубину политичке кризе у Србији. Слаба и неефикасна држава у којој живимо, последица је чињенице да се политичке странке финансирају на коруптиван начин и да затим своје коруптивне односе преносе и на институције. Оне не могу да дозволе независтан и законит рад институција, јер би тиме угрозиле себе. Због тога се институције у Србији разграђују и злоупотребљавају, уместо да се граде, па мислим да је убеђење Божидара Ђелића о постојању критичне масе у државној управи спремној да се обрачуна са организованим криминалом и корупцијом неосновано.

"Ко је одговоран?"

EurActiv.de: Да ли је председник Борис Тадић најодговорнији за корупцију у земљи?

БАРАЋ: Институције имају одговорност у складу са својим надлежностима и овлашћењима, а у нашем систему, највећу одговорност има Влада, јер она креира амбијент у којем ће институције моћи да раде послове из своје надлежности, у којем ће Тужилаштво моћи неселктивно и слободно да гони осумњичене у складу са доказима, а не у складу са интересима политичких партија на власти и лица која уживају њихову заштиту.  Овај проблем се најбоље види на примеру институције које настоје да добро раде послове из своје надлежности, чији рад упркос препрекама даје резултате и које због тога уживају поверење грађана. Ипак, њихови резултати су ограничени јер раде на основу недовољно добрих закона.

Такав је рецимо случај са Повереником за инофрмације од јавног значаја, чија канцеларија одлично ради свој посао, међутим немају довољно механизама да обвезнике Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја натерају да објаве информације које ови не желе да објаве.

Уколико државни орган или јавно предузеће одбије да поступи по налогу Повереника, све што Повереник може да уради јесте изрицање новчане казне, коју ће онда онај који крши право грађана да знају информације од јавног значаја платити из буџетских средстава, дакле на терет истих тих грађана које је већ оштетио. Одговорност за такве случајеве, а има их много, свакако сноси Влада, у чијој је надлежности да предлаже законе и друге опште акте Народној скупштини и да даје мишљења о предлозима закона и других општих аката које није сама предложила. Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја усвојен је на предлог Владе.

"Савет за борбу против корупције" вс "Агенција за борбу против корупције"

EurActiv.de: Европски парламент је писменим путем поставио питање Штефану Фулеу, наводећи да постоје докази да се Савет за борбу против корупције у више наврата умешао у надлежност како Агенције за борбу против корупције, тако и Канцеларије Државног тужиоца, као и да није поштовао независност Врховног суда Србије. Какав је ваш одговор на ове наводе?

БАРАЋ: Познато ми је да је бугарски посланик у Европском парламенту Димитар Стојанов недавно поставио то питање. Не знам на основу којих података су изнете такве оцене, али мислим да се пре свега ради о несхватању проблема корупције у Србији. Савет за борбу против корупције нити се меша, нити може да се меша у надлежност Агенције. Напротив, можемо само да помогнемо другим институцијама у раду.

Савет је стручно-саветодавно тело Владе које анализира проблем корупције и активности у борби против корупције, предлаже Влади мере које треба предузети да би се борба против корупције унапредила и прати њихово спровођење.

С друге стране, Агенција је основана као државни орган надлежан за сузбијање сукоба интереса и контролу финансирање политичких странака. Те надлежности Агенција, на жалост, не врши, односно није у могућности да их врши, јер су у сам закон којим је основана уграђени механизми да ово тело не може да ради свој посао.

Савет је приликом израде Закона о Агенцији за борбу против корупције 2008. године указивао Влади да ће доћи до овог проблема, што је био наш посао као тела које је основано са задатком да сагледа активности Владе у борби против корупције, међутим никада се нисмо мешали у надлежност Агенције, нити је тако нешто уопште могуће. Такве тврдње значе или намеру да се изврши притисак на рад Савета, или потпуно неразумевање проблема.

Проблем у раду Агенције није то што се неко друго тело меша у њену надлежност, већ лош закон којим је Агенција основана, а који је на предлог Владе усвојила Народна Скупштина. Циљ тог закона није спречавање сукоба интереса и успостављање контроле финансирања политичких странака, већ је циљ да се вршење ових надлежности де фацто онемогући, и да се пониште претходно постугнути добри резултати.

"Да ли ће Влада створити стабилне институције?"

EurActiv.de: Како је тачно успостављена Агенција за борбу против корупције?  

БАРАЋ: Наиме, први закон који регулише спречавање сукоба јавног и приватног интереса при вршењу јавних функција у Србији донет је 2004. године. Влада је тада консултовала Савет приликом израде нацрта закона и уважила већи део наших сугестија за измене и допуне. Тим законом је основан републички одбор за решавање о сукобу интереса, који је упркос почетним проблемима у раду које им је правила Влада, након две године успео да се избори за своју независност и успоставио добру праксу која је почела да даје конкретне резултате.

У том тренутку, 2006. године Министарство правде је почело да критикује његов рад и најавило укидање Републичког одбора и оснивање Агенције. Савет је још тада указао Влади и Министарству правде да се ради о очигледном притиску на рад институције која је уз велике напоре и велике препреке у раду које им је стварала сама извршна власт (навешћу само да овај одбор читавих годину дана није имао ни канцеларије, нити административну подршку), са успехом почела да врши послове из своје надлежности и, што је веома важно, да добија поверење јавности. Још тада, 2006. године, ми смо Влади и Министарству правде изнели недвосмислен став да би укидање Републичког одбора значило слабљење борбе против корупције и показало да власт заправо нема намеру да гради стабилне институције.

Међутим, уместо да омогуће боље услове за ефикасан рад постојећој институцији, чије је оснивање било засновано на 20 принципа Савета Европе у борби против корупције, и која је стекла добро искуство у вршењу послова из своје надлежности, Влада је 2008. године ту институцију укинула и формирала ново, гломазно и скупо антикорупцијско тело, које и само може постати извор корупције и које је, како се сада показало, немоћно да примени закон којим је основано и да врши поверене надлежности.

"Сукоб интереса"

EurActiv.de: Какве су последице?

БАРАЋ: Тако је данас у Србији могуће да један човек у исто време буде и у извршној и законодавној власти, и притом још и директор у неком јавном предузећу. Навешћу само јавности познат пример Душана Бајатовића, високог функционера Социјалистичке партије Србије (СПС), који уз функцију посланика у народној скупштини републике Србије обавља још две – директора ЈП „Србијагас“ и члана Управног одбора „Југоросгаса“. Ипак, иако је у драстичном сукобу интереса, Бајатовић не мора да се одрекне ниједне функције. Ако свему овоме додате и податак да је ТВ Мост, која има регионалну дозволу за емитовање, у власништву родитеља овог вишеструког носиоца јавних функција, онда можете стећи представу каква концентрација моћи је поново могућа у Србији две ипо године након укидања Републичког одбора и формирања Агенције. Дакле, проблеми у раду Агенције долазе од недостатака у закону којим је основана, а не од некаквог мешања у њен рад, за које не знам ни како би било могуће.

Став Савета, који је заснован на 20 принципа Савета Европе у борби против корупције, све време је био да за ефикасну борбу против корупције треба формирати мала, ускоспецијализована и назависна тела, какав је био Републички одбор за решавање о сукобу интереса, или као што је институција Повереника за доступност информација од јавног значаја. Републички одбор није требало укинути, већ је Влада предлогом измена закона требало да оснажи његов рад, као што је то потребно и у случају Повереника за доступност информација.

"Гласине у Европском парламенту"

EurActiv.de: Како коментаришете оптужбе на рачун Савета за борбу против корупције? 

БАРАЋ: Што се тиче оптужби за мешање у надежност тужилаштва и непоштовање независности Врховног суда, морала бих да знам на шта се оне тачно односе. Савет то никада није радио и не знам шта се под том оптужбом подразумева. Могу, међутим, да претпоставим са које стране такве гласине долазе до Европског парламента.

Савет већ годинама Влади подноси извештаје у којима истражујемо и анализирамо конкретне феномене системске корупције, у којиме се наводе имена одредјених моћних појединаца који су током владавине Слободана Милошевића на сумњив начин дошли до огромног богатства, и који су сада у прилици да тако стеченим капиталом врше утицај на власт у Србији, али и да плаћају лобисте у европским институцијама са циљем да створе конфузију о природи и размерама проблема у Србији.

Европске институције би морале да имају на уму да људи који данас у Србији имају велику финансијску моћ, и који по Европи лобирају за своје интересе, јесу исти они који су до 2000. године били на списку од неколико стотина особа којима је, због блискости са режимом Слободана Милошевића, био забрањен улазак у земље ЕУ.

"Најмоћнији српски тајкун"

EurActiv.de: Можете ли нам навести пример?

БАРАЋ: Навешћу рецимо пример Милана Бека, једног од најмоћнијих српских тајкуна, који се на поменутој листи налазио као особа „чије активности подржавају председника Милошевића”. Беко је био на челу Министарства за приватизацију у време Милошевићеве владавине, био је задужен за приватизацију и кључни преговарач у продају Телекома Србије 1997. године. Беко је о томе сведочио пред правосудним органима у Италији, али је до данас остала нерасветљена улога бројних актера у том послу, за које се сумња да су у трансакцији вредној више од 1,5 милијарди немачких марака, незаконито узели велику провизију.

Као директор крагујевачке „Заставе“, Беко је током НАТО бомбардовања Србије осмислио злогласну „одбрану“ фабрке уз помоћ „живог зида“, а затим је 2000. године био кандидат за посланика ЈУЛ-а, странке Милошевићеве супруге Мирјане Марковић, у Већу грађана Савезне скупштине. Порекло његовог новца до данас није испитано, али му је зато омогућено да тај новац преко офф-схоре рачуна користи за куповину највреднијих српских предузећа уз велико кршење прописа о приватизацији, тржишту хартија од вредности и заштити конкуренције, као што је то било у случају Луке „Београд“, „Новости“, „Књаз Милоша“, „Ц маркета“...

Савет је анализирао ове случајеве у својим извештајима достављеним Влади, а у вези са преузимањем акција Луке „Београд“ смо поднели и кривичну пријаву тужилаштву, тако да је заиста бесмислено тврдити да се заправо мешамо у њихов рад. Управо смо тужилаштву и поднели кривичну пријаву, што је дужност свакога ко дође до података о кршењу закона. Ипак, мислим да је јасно из ког извора се у Европски парламент пласирају неистине које имају за циљ да створе погрешну слику о стању корупције у Србији. наравно, немамо ништа против лобирања као легитимног и легалног механизма борбе за остварење интереса, али је веома важно знати контекст у ком се то ради, као и ко и због чега лобира.

EurActiv.de: На основу којих процедура радите и које су тачне надлежности Савета?

БАРАЋ: Савет је стручно-саветодавно тело Владе, основано Владином одлуком 2001. године са задатком да сагледава проблем корупције и активности које се предузимају на њеном сузбијању и да Влади предлаже мере за унапређење борбе против корупције. Савет је током година успоставио праксу да превасходно истражује и анализира феномене системске корупције на основу којих препознаје механизме корупције у Србији и формулише предлоге за њихово отклањање.

"Кривичне пријаве против 17 особа"

EurActiv.de: Савет је поднео кривичну пријаву против Мирослава Мишковића и Милана Бека у вези са луком. Како политичари и политичке странке помажу тајкуне?

БАРАЋ: Савет све своје извештаје поред Владе доставља и тужилаштву, јер бројни налази наших истраживања упућују на могућу корупцију у смислу кривичног дела, што нас обавезује да о томе обавестимо тужилаштво. Како би смо помогли тужилаштву у њиховом раду на сложеним случајевима системске корупције, Савет је 14. маја прошле године Вишем тужилаштву у Београду за организовани криминал поднео кривичну пријаву против 17 особа због сумње да су током 2005. године у незаконитом поступку преузимања акција Луке Београд, држави нанели штету од најмање 21 милион евра.

Кривичном пријавом, измедју осталих, обухваћен је и Милан Беко, јер документација у коју је Савет имао увид упућује на то да је господин Беко организатор ове групе. Међутим, и поред тога што за преузимање акција Луке “Београд”, “Ц маркета” и бројних других предузећа постоји више тужби и кривичних пријава, које су поред Савета подносили и мали акционари ових предузећа, тужилаштво по њима и даље не поступа. Само се повремено огласе у медијима изјавама попут: “Тужлаштво интензивно ради на предузимању истражних радњи, прикупљању чињеница и доказа“, или: „Нико није јачи од државе“, и слично.

Један од начина на који политичари помажу тајкунима јесте управо селективно поступање тужилаштва, које је у Србији још увек под великим утицајем извршне власти. У раду Тужилаштва постоји упадљив континуитет са периодом режима Слободана Милошевића. Искуство које је имао Савет приликом рада на извештајима о феноменима системске корупције указује да наше тужилаштво једанаест година након смене Милошевићевог режима и даље нема основне предуслове за самосталан рад, односно да је у потпуности зависно од извршне власти.

EurActiv.de: Како стање може да се промени?

БАРАЋ: Овакво стање може да се промени и мењаће се само доношењем добрих закона и изградњом стабилних и независних институција које те законе треба да примене. Препрека овим променама и главни извор корупције у Србији јесте спрега између политичких структура и јавних предузећа са једне, и политичких структура и тајкуна са друге стране.

"Највеће препреке у процесу демократизације у Србији"

EurActiv.de: Описали сте читав талас приватизације од Милошевића прањем новца. Какво је тренутно стање?

БАРАЋ: Највеће препреке демократизацији Србије и данас су опстанак тајних служби бившег режима и повратак новца опљачканог током деведесетих година у легалне токове кроз приватизацију. ОЕБС је 2007. године закључио да је у приватизацији у Србији потпуно изостала контрола прања новца, а данас смо сведоци да су бивши функционери и сарадници Милошевићевог режима финансијски најмоћнији људи у земљи, који су у приватизацији купили највреднија српска предузећа. Закључак се намеће сам по себи. Упадљиво је да поступак приватизације у Србији није омогућио да се предузећима обезбеди одговорнија и ефикаснија управа, већ да нови власници преко њих легализују своје незаконито стечено богатство.

Међутим, још већи проблем представља то што је процес приватизације спроведен у амбијенту у ком не постоји заштита власничких права, и то без обзира да ли се ради о државној, или приватној имовини. Преузимање акција највећих компанија у Србији спроведено је уз драстична кршења права малих акционара, који због тога годинама воде судске спорове. Подједнако су угрожена и права страних инвеститора којима се деси да им се интереси сукобе са спрегом власти и крупног капитала у Србији.

Навешћу пример Инвестиционог фонда BRIF TC из Луксембурга, који је 2004. године на лицитацији добило право закупа на 15 хектара земљишта за које су заинтересовани власници Луке „Београд“. Захваљујући опструкцијама државних органа у Србији, BRIF до данас није успео да реализује инвестицију ради које је пре седам година узео земљиште у закуп, због чега су прошле године поднели Специјалном тужилаштву кривичну пријаву против градоначелника Београда Драгана Ђиласа, петоро високих функционера Града Београда и Милана Бека за кривична дела злоупотребе службеног положаја и трговине утицајем. У вези са овом кривичном пријавом још увек није предузета ни једна процесна радња.

Даниел Тост

Овде можете преузети интервју са портала EurActiv, који је објављен на немачком