ИЗВОР: Блиц, Л. Томић, ФОТО: М.Ђурица 

 
Верица Бараћ

Проблем који је настао због тога што се у нашим анализама наводе имена министара и других високих функционера одговорних за одлуке којима је повређен јавни интерес проглашен је за несарадњу Владе са Саветом, односно Савета са Владом. У том смислу, питање које треба поставити није да ли наш рад има смисла, већ зашто Влада није предузела ништа да реши проблеме на које је Савет указао. Национална стратегија за борбу против корупције усвојена је још 2005. године. Сада Влада говори о доношењу нове стратегије, без икакве анализе примене постојеће. Једноставно се понашају као да документ који је парламент усвојио пре шест година не постоји. Колику је штету претрпела земља због тога што антикорупцијска стратегија шест година није примењивана, већ је спрега власти и крупног капитала опстала до данас, чак је много чвршћа него што је била у време доношења стратегије - истакла је за „Блиц” председница Савета за борбу против корупције Верица Бараћ.

1.  Лука „Београд”

Савет је 19. фебруара 2008. у свом извештају Влади Србије скренуо пажњу на злоупотребе приликом преузимања Луке „Београд”. Извештај указује на кршење права малих акционара и државе као једног од власника приликом преузимања акција, што је довело до концентрације власништва. Преузимањем акција нови власници Луке „Београд” стекли су право својине над објектима и добили право на коришћење земљишта све док те објекте употребљавају у постојећој намени, што значи да предмет трансакција није било земљиште које је у државној својини. У тренутку преузимања акција земљиште је, сагласно Закону, било изграђено градско грађевинско земљиште које није било у промету. Сходно томе, његова вредност је приликом процене износила нула динара. Чланови Савета су се поводом овог случаја обратили и председнику Борису Тадићу и специјалном тужиоцу за организовани криминал Миљку Радисављевићу. Премијер Мирко Цветковић затражио је потом од Савета да му достави конкретне мере. Савет још није добио одговор.

2.  Ц маркет

Допис у вези с меморандумом о разумевању, тајним споразумом на основу ког је извршено преузимање акција „Ц маркета”, Савет је упутио премијеру Војиславу Коштуници 20. августа 2007. Спорни документ Савет је тада добио од малих акционара, а потписали су га учесници у преузимању овог предузећа Мирослав Мишковић, Милан Беко и Слободан Радуловић, на састанку који је организовао директор „ЕКИ инвестмента“ Данко Ђунић, и то на иницијативу премијера Коштунице. Савет је у свом допису затражио од председника Владе да потврди аутентичност меморандума, у којем је утврђен начин како ће и по којој цени потписници споразума купити акције малих акционара „Ц маркета“. Одговор, међутим, није добио.

3.  Аутопут Хоргош - Пожега

Савет је у септембру 2007. анализирао доделу концесије за аутопут ХоргошПожега и у свом извештају указао да политичари и извршна власт у Србији користе јавна добра у циљу остваривања партијских интереса. Своје тврдње илустровао је чињеницом да се јавни пут гради до изборне базе ресорног министра, иако његово крајње одредиште нема већи привредни, финансијски, социјални, па ни стратешки значај. Савет је такође оценио да доношење одлуке о концесији, као и прекорачење надлежности техничке владе приликом закључења уговора о концесији, представљају речит пример политичке корупције, који ће се негативно одразити у свим облицима друштвене активности. Иако се председница савета Верица Бараћ крајем августа састала са потпредседником Владе Божидаром Ђелићем, Влада није разматрала извештај Савета о концесији.

4.  Мобтел

Извештај о Мобтелу, у коме су анализирани најважнији аспекти пословања ове компаније, Савет је Влади Србије доставио почетком априла 2005. године. У њему је наведено да закључак Владе од 24. јуна 2004. треба да се стави ван снаге, будући да је у његовој припреми кључну улогу одиграо човек кога је та иста влада сменила са места помоћника министра услед израженог сукоба интереса. Савет до данас није обавештен о случају.

5.  Југоремедија

Савет је септембра 2004. доставио Влади извештај о приватизацији зрењанинске фабрике лекова „Југоремедија”. Дописом Комисији за хартије од вредности Савет је, на основу писмене представке малих акционара, скренуо пажњу да већински власник „Југоремедије” крши судске забране трговања акцијама фабрике. Константовано је и да је Централни регистар хартија од вредности и поред судских забрана регистровао трговину акцијама у власништву „Југоремедије”. Влада је крајем новембра разматрала и прихватила извештај Савета, али без информације Акцијског фонда да не може да покрене спор за раскид уговора, јер за то нема новца. Фонд је тада затражио да се сачека исход спора који воде мали акционари да не би покренуо спор за раскид уговора. Ни Влада ни Министарство привреде нису ништа тим поводом предузели.