Питање

Шта спречава борбу против корупције и како се може повећати ефикасност институција?

Одговор

Верица Бараћ, председница Савета за борбу против корупције

Борбу против корупције спречавају неефикасне и врло зависне институције које треба да примењују законе, Антимонополска комисија, Комисија за хартије од вредности, повереник за информације од јавног значаја, Одбор за сукоб интереса, а на крају тужилаштво и судство. Све су то институције које су врло слабе и на које се врло лако врши притисак, а видели смо да је у свакој великој афери страдала по једна институција. 

То се до те мере види да је Антимонополска комисија, која је једина надлежна за примену антимонополског закона, када је утврдила недозвољену концентрацију Делте, фактички потпуно “склоњена”, иако није и формално укинута. Чак се ишло дотле да  надлежни министар каже да нема монопола и тврди да се то може прочитати у статистици.  Напротив, надлежни државни орган за примену тог закона је Комисија, и такве ствари  само доприносе дестабилизацији тих институција.

 Имамо и други проблем, а то је да се закони, под притисцима оних који стоје иза  политичких странака, доносе са великим недостацима. То додатно компромитује рад  институција. А нтимонополски закон нема јасна правила, каква постоје у Европској  унији, када је у питању утврђивање шта је релевантно тржиште. Такође постојећи закон не  даје право Антимонополској комисији да наложи да се морају продати акције, да се мора раздвојити одређена компанија која је спајањем достигла монополски положај. Такве одредбе садржи сваки закон у уређеним државама Европе, док наш закон то нема, и то је намерно изостављено.

Слична решења, односно недостаци постоје и у Закону о сукобу интереса. И уместо да се то поправи, како је Одбор за решавање о сукобу интереса предлагао, прибегава се укидању Одбора. На тај начин институције су потпуно немоћне и не могу да гарантују примену закона.

Суштина добре владавине и циљ коме ми тежимо јесте да сваки грађанин може да се поузда у оно што пише у закону и да ће му државне институције гарантовати доследну примену закона, под истим условима. Али, то је ствар добро замишљених институција које имају добре услове за рад, које нису подложне притисцима и које се не укидају сваког тренутка.

Чим се деси неки проблем, Влада крене у измену закона којим предвиђа измену те институције. Наравно да та институција нема стабилност и сигурност у раду и да она не може гарантовати примену закона. Републички одбор за решавање о сукобу интереса је добар пример како се, супротно правилима о стварању сигурности, олако укидају институције и поништава њихов рад. Добра ствар би била да Одбор што ефикасније ради, да се поправи закон, да му се дају бољи услови и да у тој материји где је суверено владао, настави да ради још боље. Напротив, одлучује се да он престане да ради, а да није саставио ни четири године. Било која институција, чак и да је предложен добар закон, а овај је веома лош, почеће да ради од почетка, а ми ћемо бацити време и новац који је већ утрошен за примену Закона о сукобу интереса.