Милош Филиповић, директор Млинско-пекарског предузећа »15. септембар« у Ваљеву, воли дискрецију, те је фирма приватизована уз што мање мешање радника у акционарство. Предузеће је процењено на више од милион евра, а продато је 2002. једином купцу на аукцији, конзорцијуму запослених, за 227 хиљада евра.

Предузеће је одувек било солидно: модерне технологије, нове машине, велике површине земљишта, зграде, магацини, силоси, линије за производњу хлеба, пецива, велики возни парк. Филиповић и другови формирали су конзорцијум од 82 запослена, на чијем су се челу нашли он и Слободан Дјукић, у то време заменик министра за трговину и туризам, један од челника Нове демократије, никада запослен у ''15. септембру''. Медјутим, удео акционара доводи у сумњу законитост поступка приватизације - Дјукић сам поседује 35 одсто акција, а када се том лавовском делу додају акције Филиповића и блиских сарадника, види се да само седам лица има 58 одсто акција, а 300 радника остатак. Након аукције, запослени су схватили да су изиграни.

То је тек увод: Филиповић није обавестио мањинске акционаре да купе други део акција на отплату у пет годишњих рата,већ је ту погодност сачувао за конзорцијум; од мањинских акционара чак је тражио изјаве да не желе да учествују у докапитализацији. Пријавио је Агенцији за приватизацију да је опрема стара више од 50 година, због чега су радници поднели кривичне пријаве. Пре приватизације није пријавио Агенцији осам објеката, те се сумња да се могу продати да би се платила докапитализација (магацин у Лајковцу продаје се готово по истој цени колико је плаћено предузеће). Није у року инвестирао 13 милиона динара, него је понудио да изгради много јефтинију гасну котларницу.

Такође, против синдикалаца води ''стаљинистичне процесе'' (притисци на раднике да се ограде од председника синдиката Кузмановића, који је добио отказ). Одмах после приватизације нестало је 160 тона пшенице, која вреди више него што је плаћено предузеће. Новинари везују скандал за члана конзорцијума, пашенога Станка Суботића Цанета. Агенција зна за проневеру, али је предусретљива према купцима. Два пута је продужила рок за достављање банкарске гаранције за инвестиције, да би касније ту обавезу преиначила у ''достављање доказа да је извршена уплата'', али се не зна шта је са ''доказом'' ни да ли ће нешто предузети поводом незаконите приватизације.

Верица Бараћ,
председница Савета