Предузеће за трговину семенском робом ''Семе'' из Београда, продато је на аукцији 2003. године фирми ''Астра симит'', делу пословне империје Карића. Продају су од самог почетка пратиле неправилности: консултантска кућа ''Цес Мекон'', чији је директор истовремено био и директор Агенције за приватизацију Мирко Цветковић, у профајлу компаније ''Семе'' налази да предузеће послује без губитака. Ипак, ''Цес Мекон'' процењује ''Семе'' ликвидационом методом, тако да је око 20.000 квадратних метара (пословна зграда у улици Адмирала Гепрата, лабораторије у којима сада царује паучина, земљиште, бројни објекти широм Србије, у БиХ и у Словенији) процењено је на 130, а продато за 132 милиона динара – у просеку 100 евра по квадрату. Иако је ''Астра симит'' купио већински пакет акција, 70 одсто, Агенција уговором о продаји није обавезала купца да настави делатност предузећа, већ само ''да ће гласати за континуитет пословања''. На питање како се то десило, у Агенцији нису имали одговор, а на приговор Савета да се у бившем магацину ''Семена'' у Макишу сада налазе студио БК телевизије и просторије ''Мобтела'', Агенција одговара да је простор издат у закуп под одличним условима.

Незадовољни мали акционари ''Семена'' протестовали су у више наврата бившем министру Александру Влаховићу због начина на који је предузеће приватизовано, али је министар одбацио приговор као неблаговремен, и зато што је од неовлашћених лица, која нису учествовала на аукцији. То што се ради о акционарима који штите своју приватну имовину, Министарству и Агенцији за приватизацију није било битно. Када се, међутим, ради о интересима ''Цес Мекона'', приватне фирме директора Цветковића, у Агенцији су итекако били надлежни да њене интересе заштите од интереса државе.

Док у предизборној кампањи обећава да ће поломити катанце на фабрикама по Србији, Богољуб Карић истовремено ставља катанце на предузећа која је сам купио. Радници ''Семена'' под веома чудним околностима остају без посла, потписујући изјаве да то чине својевољно и да се одричу отпремнине. Треба проверити откуд то да у Србији данас радници тако радо одлазе на улицу и одричу се законског права на отпремнину. А посебно се мора утврдити одговорност коме се то у Агенцији поткрала ''грешка'' да у једном типском уговору, какви су уговори о приватизацији, промени баш ону одредбу која је требало да забрани купцу да на ''Семе'' стави катанац.

Верица Бараћ,
председница Савета