Са пет хиљада хектара земље (1200 ха је у заливном систему), воћњацима, пољопривредом, ратарством, стотинама грла стоке, комбајнима, ''Агрорума'' је била примамљив плен за новог бизнисмена Вељка Мандића, главног актера у ''приватизацији'' овог предузећа. Мандић не би имао срећу да му такво благо падне у крило да за његову ствар нису радили локални функционери у општини и суду – у Руми и Сремској Митровици. Прича вуче корене из рата, када ''Агрорума'' снабдева чувени новосадски корпус, предузеће сиромаши, а брзим дејством локалних снага бива отерано у стечај 2003, мада је имало шансу да се опорави.

Према наводима из представке малих акционара ''Агроруме'', први стечајни управник Синиша Тодоровић добро је радио. После њега, стечајни судија Славица Левајац поставља управника Ивана Петаковића који са Мандићевом ''Агромеркантилијом'' склапа уговор о заједничком улагању, што треба да спасе ''Агроруму''. Како је изгледало то спасавање види се по Мандићевом поступку са рибњаком из којег је изловио сву рибу, продао без лицитације основна средства са ''Агрорумине'' плантаже, а да њој није уплатио ништа итд. Стечајни управник Петаковић пребацује 1,5 милиона динара Дрвном комбинату, где је такодје стечајни управник, као и на фирму свог сина, ''Спектру''. Главни поверилац и ''спасилац'' Мандић мораће да доказује да ли је уопште нешто уложио у ''Агроруму''. Јер против актера је најзад поведена кривична истрага, о чему је Општинско тужилаштво обавестило Министарство правде. Мандић је на стечајном поравнању постао власник 56 одсто предузећа. Актерима који су водили стечај веома се журило да се оваква ''приватизација'' што пре заврши.За журбу је било разлога, јер је Агенција за приватизацију пре стечаја позвала општинско руководство да приватизује највећа предузећа, а медју њима је и ''Агрорума''. У општини то крију од предузећа, јер је завера о стечају већ била скована. Радници су се обраћали Трговинском суду у Сремској Митровици, али пошто нису добили одговор, они су и против председнице Душанке Петаковић поднели кривичну пријаву. Недавно је Мандић конверзијом, како мали акционари тврде, спорних потраживања, повећао своје власништво на 79 одсто.

Ко жели да зна како се овде постаје латифундиста, треба да прати понашање државних институција у случају ''Агроруме''. Није их брига због корова на њивама, распродаје имовине, за 650 отпуштених, не питају се како је један човек на волшебан начин освојио оно што му је једино важно, а то је територија. Зато се и поставља питање - да ли се овде још води рат, само другачијим средствима?

Верица Бараћ,
председница Савета