Пољопривредно добро Ратково крај Оџака продато је 12-чланом конзорцијуму на аукцији 2003. године. Чине га директори тог предузећа, али и личности као што је жена судије Општинског суда у Оџацима Весна Цветановић, директор ''Алфа промета'' Борислав Лилић, који је за кратко време куповином три задруге дошао у посед око 6. 000 хектара, директор ''Новосадске млекаре'' Братислав Бањанац и други. Ратково је имало 2. 000 хектара ораница, воћњаке, јунад, циглану.

Упркос поодмаклој припреми приватизације, руководство је намерило да Ратково гурне у стечај да би га са партнерима купило јефтиније. Стечај су осујетили радници, али не и ортачко развлачење имовине. О бруталности технике сведочи уговор из 2000. када су директор Раткова Никола Капетанов и Братислав Бањанац за пет милиона кг меркантилног кукуруза купили комбајн ''џон дир'' посредством фирме поменутог Лилића. Дакле, комбајн који кошта 90 хиљада евра плаћен је милион евра! Уговор је предвидео и да Лилићева фирма за три године колико траје отплата, изнајмљује комбајн трећим лицима и убира зараду. Ко би пристао да купи аутомобил на рате и добије га после пар година, а за то време ауто служи као такси и доноси зараду продавцу! Ратково се памти и по помору стоке од глади и жеђи и запарложеним њивама. Ни према радницима однос није био бољи. Ко је проговорио добио је отказ, чак и ако је био на боловању, а отпуштен је и председник Синдиката ''Независност''. Радницима се због неуплаћеног стажа дугује невероватних 1.000 година.

На кривичне пријаве у Оџацима нико не реагује. Вршилац дужности директор Томислав Зонић предузима мере да Ратково оде у стечај. Мада је убрзо смењен, он неовлашћено користи печат фирме и подноси захтев Трговинском суду у Сомбору за покретање стечаја. Радници доказују да је Зонић неовлашћено лице и суд одбацује његов захтев. Све би било добро да судија Биљана Настасић није одлуку суда послала управо Зонићу /!/, а не и акционарима. И док је Зонић скривао решење, бивши директор Капетанов и његов сарадник Милосав Мијаиловић пшеницу са 540 хектара одвозе Димитрију Лончару /и он је данас власник Раткова/, упркос упозорењу новосадске Агенције за приватизацију да је забрањена свака продаја пре аукције. Лончару је Капетанов предао и 40 јуница од по 300 килограма из основног стада предузећа. Приватизацију је завршила Агенција у Београду. Приговор акционара да је 18 хектара воћњака, који је у години приватизације донео приход од 10 милиона динара, процењено као необрадива земља, Агенција одбацује.Пошто је газдинство урнисано, на аукцији се појављује само конзорцијум који је упропастио Ратково. Конзорцијум не прихвата почетну цену од 32 милиона динара, али га је у другом кругу купио за обвезнице старе девизне штедње.

Мањинским акционарима Агенција ни до данас није саопштила по којој цени је продата њихова фирма.

Верица Бараћ
председница Савета