Савет је прошле године утврдио да је СО Звездара издала грађевинску дозволу стамбеној задрузи која је брисана из судског регистра, а којој је затим Трговински суд дозволио да се тако непостојећа пресели у Сенту и отуд врати уписана као предузеће. Савет је своје налазе доставио и садашњој и претходној влади. Ни једна није реаговала, иако је свима, од премијера до председника општине Звездара, јасно да откупљени станови више нису друштвена, већ приватна својина, иако сви знају да се 2004. године не могу издавати дозволе по закону из '84. који је престао да важи '94. године, иако се из авиона види да се станови надзиђују за тржиште, а не за задругаре. Ипак, скоро да нема општине у Београду у којој нису нападнути кровови. Жалбе Савету за борбу против корупције указују да све почиње од општине, али да су градске власти и њене институције, а врло често и судови укључени у тај процес. Власници станова на Коњарнику пролазе кроз пакао од 2003, када је полиција покушала да инвеститора «уведе у посед». И данас станари живе у страху и на стражи, неки су брутално испребијани, гориле које штите инвеститора не гледају на године.

У Браће Јерковић 113 на Вождовацу инвеститор је на превару заузео кров зграде, надзидао два спрата уместо спрата и поткровља, увео лифт који је од спаваћих соба удаљен 5 цм! Стара зграда тоне, зидови пуцају, инвеститор се не обазире. Општина је издала решење о забрани градње, али је неко написао погрешну адресу и папир није стигао коме је упућен. Адвокатска канцеларија Александра Продановића, потпредседника општине, чак је заступала инвеститора потив власника станова. Судија Петог општинског суда на дан суђења обавештава станаре преко колегинице да се суђење одлаже за два месеца. У Професорској колонији на тавану приватне куће породице Димић, куће која никада није ни била друштвена, општина Палилула организовала је класични упад у приватну својину пошто је уз помоћ полиције избацила слике академског сликара Димића да би на том простору почела градња два стана у поткровљу. Градња је почела мада су прошли рокови за које су власници куће сазнали много касније, и без њихове сагласности. Кућа је под заштитом државе и њен изглед не сме да се мења, али је инвеститор заштићенији. Врховни суд доноси две различите пресуде за два претендента на станове у истом поткровљу: пресудио је само у корист једног, док је пресуда у случају другог била негативна.

Већ смо навикли да су у Србији између два изборна круга сва чуда могућа, чак и да се политичари «покају». Да ли ће сада, после освајања власти, од свих чуда остати могуће барем мирно уживање приватне својине? Да ли ће, након што је добио изборе, Богдановић остати на становишту да су власници станова са Коњарника у праву?

Верица Бараћ,
председница Савета