Један од јавности најпознатијих случајева приватизације која је уништила продато предузеће, случај туристичке агенције «Путник», ових дана је окончан на начин који ни у лудилу нисмо могли да наслутимо.Да се подсетимо најпре чињеница.

У мају 2003. године «Путник» је на тендеру продат америчкој фирми «Униwорлд», чији је власник Срба Илић. Да је у самом избору најповољнијег купца било мало више «лобирања» него што уредба о тендерској продаји допушта, види се из одредбе купопродајног уговора у којој Агенција за приватизацију Илићу отворено препоручује да у надгледању извршења обавеза контактира са следећим ревизорским кућама и да их упосли: Делоите & Тоуцх, КПГМ, ПWХЦ, Ернст & Yоунг, Економски институт. Неколико месеци након што је јуна 2003. преузео «Путник», Илић се, пред крај Живковићеве владе, састаје са премијером, министром финансија, директором Агенције и министром за приватизацију, и захтева да га ослободе обавезе полагања банкарске гаранције за извршење инвестиција. Такође и плаћања пореза на промет за период од када је преузео «Путник», да му отпишу дугове, продуже рокове за извршење инвестиција до годину дана, да му дозволе да имовину Путника користи као хипотеку, ка и да повећају проценат имовине коју сме да прода преко 10 одсто. Премијер и министри прихватају захтеве, министар Ђелић доставља влади мишљење да порез треба отписати, али убрзо на дужност ступа нова влада, па договори са претходном падају у воду.

Уз зрењанинску «Југоремедију», нишки «Ниссал» и београдски «Хемпро», «Путник» је био једно од предузећа која је новоизабрани министар привреде Маршићанин најчешће помињао као пример лошег рада Влаховићевог министарства, најављујући притом раскиде уговора.

Од обећаног успостављања владавине закона и поштовања уговора у приватизацији, радници-акционари «Југоремедије» и даље ходају боси по трњу, без икаквог решења на видику, «Ниссал» и «Хемпро» више нико и не помиње, док је за «Путник» из кухиње министра Бубала стигло «решење» које ће ући у уџбенике, са назнаком: «Овако не радити ни када примите паре». Наиме, Влада и поред безброј кршења уговора од стране «Униwорлда», распродаје имовине и урнисаног пословања, са Илићем не раскида уговор, већ му допушта да «Путник» препрода, делимично или у целости, новом купцу којег ће заједно да пронађу. Ако је ово казна за кршење уговора, шта би онда била награда? Јасно је да Илић није био у стању да изврши уговор, и да је ово била само још једна распродаја некретнина под фирмом приватизације. А кад већ претходна влада није стигла да му изађе у сусрет и омогући распродају «Путника» на парче, ту је нова да заједно продају читав уговор.

Верица Бараћ, председница Савета