Монополисти и тајкуни пљачкају грађане

Сиромаштво, необразованост, апатија и наслеђени страх од власти идеални су услови да се успостави колумбијски модел државе. Проблеми су додела фреквенција, хаос и незаконитост у тој области

Стиче се утисак да је Савет за борбу против корупције неактиван у последње време. Да ли је проблем у томе што је планирано његово гашење?

- Последњих месеци су медији, који то иначе нису били до сада, били прилично затворени за рад Савета. Неки медији су, као што је РТС, за рад Савета потпуно незаинтересовани свих ових пет година. Већ неколико месеци дајемо одговоре на питања новинара, али се то касније не објави. Притисак власти на медије доделом фреквенција, у поступку приватизације медија и на друге начине, довео до потпуније контроле медија. Нечовечна и срамна кампања против Иване Дулић-Марковић оповргава овакав став. Стиче се утисак да влада не контролише медије, већ да их контролише неко моћнији од владе. Кампање које се воде на овај начин доказују да медији нису слободни, да су они параван за неке другачије обрачуне који немају суштинску везу ни са новинарством ни са интересима грађана. Или је влада толико подељена партијским интересима и интересима који заступају те партије да на овај начин ратују једни против других уз употребу медија.

Које су, по вама, највеће корупционашке афере у Србији?

- Савет нису занимале афере већ случајеви крупне, доминантне корупције због које није могуће говорити о заштити општег, јавног интереса, о изградњи институција, о успостављању владавине права... Чак се и сам појам и суштина јавног, општег добра загубио у овом хаосу који се намерно ствара и одржава. Афере су настајале у медијима, или су припремане на другим местима. па пласиране и то је био један од начина да се проблеми не решавају, да се суштина проблема не види јасно. Власници медија са власницима свега осталог у нашој земљи после тога задовољно трљају руке - профит је порастао, грађани су имали утисак да сви истражују и нису приметили да државни органи које они плаћају не истражују узроке због којих је дошло до тако крупне повреде закона, до пљачке, до нестајања државног власништва, не истражују како је могуће да се државни посао обавља у приватном интересу.

Колико је у тим аферама и мутним пословима оштећена држава, односно њени грађани?

- Циљ корупционашких послова је згртање огромног богатства пљачкањем државне имовине, друштвене имовине и грађана. Није тешко израчунати колико монополисти зараде јер се не примењују антимонополски прописи, колико су грађани осиромашени због монопола у малопродаји, колико су марже више код нас него у другим земљама.

Да ли сте у вашим истраживањима тих афера дошли до спреге између власти и тајкуна?

- Тајкуни имају власт каква им одговара и све чине да овако стање траје што дуже, макар док се све не "приватизује". Кад се тај "посао", уз помоћ власти заврши, они ће инсистирати на успостављању правила, законитости, заштити приватне својине, значи инсистираће на успостављању државе која ће заштитити стечена богатства и привилегије. Не знам да ли ће тај колумбијски модел овде у Европи успети, али политичке странке упорно раде на томе. Сиромаштво грађана, необразованост, апатија и наслеђени страх од власти су идеални услови да се овакав модел успостави.

Који се људи најчешће спомињу и у којим пословима?

- Људи су битни за кривично-правне процесе, за нас би требало да буду битни узроци корупције, стварање услова да се она обуздава кроз стварање институција, доношење добрих закона и успостављање добре владавине и посебно да буде битно зашто тих кривично-правних процеса нема против главних актера.

Како се осећате кад видите да ниједна афера није истерана до краја, па чак ни процесуирана?

- Корупција је кривично дело и борба против корупције је кривично гоњење и кажњавање криваца и одузимање имовинске користи. За такву борбу су потребне моћне, стручне и независне институције. Значи, и у моћи с којом располажу, оруђима и подршком да су моћније од тајкуна, али оне то нису, нити се стварају услови да то буду. Још већи проблем је корупција која се не може свести само на овај кривично-правни проблем. То је трговина утицајима, политичка корупција, утицај тајкуна на власт. Често се не би могла доказати "кривица" кад се предложи лош закон, кад се уграде механизми да се неко окористи, кад се неки закон не донесе или не створе услови за његову примену годинама. Процес приватизације се одвија у условима потпуно недефинисане и незаштићене својине, у условима потпуне несигурности уговарања и улагања, па зато приватизација често поприма обележја организованог криминала. То су они механизми које је до перфекције усавршио претходни режим јер је поспешивао корупцију и уз помоћ корупције владао тако дуго, изигравао санкције, финансирао ратове, финансирао виртуелну стварност у којој смо тако дуго живели.

Да ли сте у међувремену сазнали нешто ново, односно открили "прљаве" послове?

- Додела фреквенција посебан је проблем којим би требало да се бави Савет, као и хаос и незаконитост у овој области, који се не смањују. Да ли су могући слободни избори где не постоји слободан проток информација и где се не стварају услови за плурализам мишљења? Ако избори нису слободни, не могу се створити демократске институције и контрола власти, значи вртимо се у круг, али то није ново.

Да ли вам је икада прећено, с обзиром на оптужбе које сте износили?

- Није.

Имате ли и даље проблема са финансирањем Савета и ко је ту директно одговаран?

- Сада не као раније, али се новац за рад Савета сваке године смањује. Влада истрајава у доказивању да је улагање у борбу против корупције трошак и тако га приказује грађанима, а не инвестиција која се вишеструко исплати.

Бренд за Владу је Гуча

Бренд за владу је Гуча, а не борба против корупције. Влада сматра да ће овако корумпирана земља и власт постати бренд ако што више финансира овакве манифестације и финансира партијска улизивања грађанима из "националног програма". Да ли се примећује да у том програму нема озбиљних програма за образовање и правосуђе.

Прича о "Мобтелу" није завршена

Мобтел је продат Норвежанима. Да ли је са тим ова прича завршена?

- Није, треба истражити колико је држава, односно грађани изгубили због незаконитог одузимања фреквенција "Мобтелу", који је урадила влада у обрачуну са Карићем. Зашто је једну профитабилну фирму чији је била сувласник урушила зато што није успела, због корупције, да успостави сувласничке односе у реалним процентима.

Финансирање странака

Мислите ли да ће нова Агенција против корупције наставити вашим стопама или ће бити потпуно маргинализована и радити по директиви владе?

- Нацрт закона о новом телу, који је предложило Министарство правде, нема за циљ борбу против корупције, већ формално испуњавање захтева Савета Европе да се то тело успостави и уз то, за владу врло пожељно, укидање досадашњих институција за борбу против корупције. Важно је уочити да је из тог нацрта изостављено финансирање политичких странака. Финансирање политичких партија је једна од најважнијих области за борбу против корупције, и Националном стратегијом за борбу против корупције је предвиђено да се ново тело, између осталог, бави и овим проблемом. Контролом финансирања странака се, према важећем закону, бави Одбор за финансије Народне скупштине, дакле странке саме контролишу финансирање. То упорно спречавање да се финансирање странака учини макар мало јавним, да се макар укључи у надлежност једног тела за које се и пре његовог оснивања види да ће бити под потпуном контролом владе, јасно говори колико је политичарима у Србији важно да се прикрију извори финансирања странака, односно интереси који мотивишу финансирање странака. Законом о независној ревизорској институцији, који је донет крајем прошле године, али се не примењује, овој институцији није прописана надлежност контроле финансирања политичких странака, што говори о јасној намери да се контрола финансирања не обавља ни у будуће.