Влада и корупција

Главни ослонац власти у корупцији представаља партијска својина над јавним предузећима и националним ресурсима, каже Верица Бараћ, председница Савета за борбу против корупције.

Какви су досадашњи учинци Владе Србије у сузбијању корупције?

Влада Србије не сузбија корупцију, она, насупрот томе, прави услове за што већу корупцију. Мислим да се у Србији сада може јасно видети једна партијска држава где су чак и државне надлежности подељене по партијској вертикали. Тако да ми можемо да кажемо да имамо основне антикорупцијске законе и да су неке институције створене, али то је само параван. Иза тог паравана се дешава суштина, а суштина је да главни ослонац власти представља партијска својина над јавним предузећима и националним ресурсима. А иза свега тога, заправо, стоје тајкуни. У таквим словима корупција има услове да буде све већа и она, заиста, јесте све већа.

Због чега у Србији и даље не постоји политички интерес да се успостави владавина закона?

Зато што још није завршена транзиција, односно, велика пљачка још траје. Зато се и одвија процес приватизације потпуно ван институционалног оквира. Значи, закони су права «Мека» за корупцију и мислим да  међу политичким странкама  постоји став да би једна правна и одговорна држава само покварила тај амбијент и као да неко све време покушава да направи колумбијски модел државе. Не знам да ли ће то моћи, али Србија је земља изненадјења – могуће је.

Савет за борбу против корупције сматра и да ће Национални инвестициони план, који спроводи Влада Србије, допринети значајном порасту корупције. Да ли бисте то објаснили?

То је начин да политичке странке на власти, а богами и оне у опозицији, огроман новац добијен у неким приватизацијама потроше на кампању за изборе. Министар за капиталне инвестиције тај Национални инвестициони програм, у споственој режији, примењује све ове три године, пошто новца из буџета на располагању има колико год жели. Имамо један врло добар пример баш из Чачка, одакле је и тај министар.У том граду је дат огроман новац за реконструкцију железничке станице. Али ту постоји проблем, тамо нема возова, тачније највише два воза дневно прођу кроз град. Сада је дат новац и за Дом здравља, који би служио железничарима, али мислим да тамо нема ни железничара. Нема тај национални план никакве везе ни са националним нити са инветицијама, јер да има онда би то значило да постоји један добар и промишљен план, упућен скупштини и са јасним процедурама како нешто уопште може бити национална инветиција. Али, овако, где год за њих треба неко да гласа они ће неки сокак да асфалтирају.

Које институције сматрате највећим изворима корупције у Србији?

Пре свега, Владу Србије. Уместо да ствара услове за борбу против корупције она је стварала услове да корупција буде што већа. Вратили смо се у претходно време када је корупција била начин владања и када је власт поспешивала корупцију да би лакше владала. Заправо, због тога се и одржавају јавна предузећа који су, стварно, прави извори корупције. Та предузећа су ослонац странкама на власти, она су постала партијска својина. Са тим се предузећима и не газдује као са државном својином, са њима се газдује као са правом партијском својином. Овде је власт просто неограничена. Партије раде све што им падне на памет, а, богами, што-шта има пада на памет.

Шта би требало да подразумева програм ефикасног сузбијања корупције у Србији?

Пре свега, доношење закона и стварање институција. Ми смо сведоци да су основна четири антикорупцијска закона - Закон о јавним набавкама, Закон о сукобу интереса, Закон о финасирању политичких странака и Закон о доступности информација од јавног значаја – негде чак и поспешили корупцију. Чудно звучи, али мислим да би једном критичком анализом врло лако дошли до тог закључка. Зашто? Зато што ти закони нису примењени и нису створене интитуције које могу несметано да спроводе те законе. Борба против корупције јесте стварање тог институционалног оквира, значи доношење добрих закона и прављење амбијента владавине закона, где ћете имати добре институције које су одговорне, самосталне и које трају. Борба против корупције не може кампањски да се ради.