Усвајањем мањкавог извештаја у којем нема ни имена донатора, нити укупне суме коју су политичке партије заиста потрошиле у предизборној кампањи, Републичка изборна комисија покушала је да стави тачку на причу о незаконитостима приликом финансирања странака. Када су у питању донатори, странке су показале завидно јединство - нема приче о томе, као што нема ни међусобног оптуживања. 

Стручњаци сматрају да је одговор на ту тему веома једноставан - када би откриле тајкуне, странке би обнародовале чије ће интересе заступати док су на власти, а РИК о томе ћути јер је политичко тело састављено управо од представника странака. 

РИК је прексиноћ усвојио извештај о финансирању кампања за изборе 21. јануара, у којем је утврђено да је границу прекорачио једино Покрет снага Србије - Богољуб Карић, странка која је, иначе, одавно политички елиминисана. Дугови и мања неслагања у рачуну код појединих странака представљају безначајну ставку, али је зато потпуно изостављено ко их финансира, колико су новца добиле и колико им реално кошта кампања. По оцени стручњака, тиме су и јавно признале колико су транспарентне и до које мере су спремне да се суоче са корупцијом. 

- Најозбиљнија корупција јесте управо око финансирања странака јер када бисмо знали ко финансира поједине странке, онда бисмо знали и чије интересе заступају. Знали бисмо зашто се доносе поједини закони или се пак не доносе, и зашто су лоши - каже Верица Бараћ, председник Савета за борбу против корупције. 
Она додаје да „не можемо ни сазнати како се странке финансирају јер је Закон управо тако и направљен да се никада не сазна, а од странака не можете очекивати да саме кажу ко их финансира“. 
РИК је, међутим, надлежни орган и да постоји политичка воља Комисија би могла да затражи додатне податке и истражи финансирање, чак и простим праћењем само рекламних спотова на које је утрошен добар део новца. 

- Али, очито да је да та политичка воља не постоји, самим тим што је извештај усвојен. Како ствари стоје, очито је да је све ствар политичког договора јер на крају РИК и јесте политичка организација - каже Немања Ненадић, извршни директор „Транспарентност Србија“. 
Странке су за сваки динар које су навеле у извештају прецизирале где је утрошен и ту се све слаже. Међутим, Ђорђе Вуковић, програмски директор ЦеСида, указује на додатни проблем. 

- Ми не знамо да ли су извештаји валидни јер не постоји орган који би се тиме бавио. У РИК странке пошаљу своје представнике, тако да ни партије у највећој мери неће једна другу да дирају око финансирања. Међутим, процес контроле је требало да почне када и избори и да се прати и, примера ради, колико се по медијима рекламирају, па да се то сабере - каже Вуковић. 

Он додаје да је и сам Закон о финансирању странака ригорозан и да би га требало мењати. 
- Укупна сума који странке, по Закону, могу да потроше је око 68 милиона динара и то је недовољно за кампању. Све релевантне странке су морале да прекрше закон, то јест да бирају да ли да крше закон или да не уђе у парламент, тако да су одлучиле да им је боље да се перу - каже Вуковић. 

И тако ће у Србији и надаље све око финансирања странака остајати непознаница. Како објашњава Бараћева, то је у нашој земљи врло јасна намера политичких странака које имају превелику моћ, а никакву одговорност. 

- А иза њих су људи са новцем који их финансирају и који годинама успевају да власт спроводи интересе моћника. Понекад ми се учини, а то се види и на овом примеру око извештаја, да смо утрошили године да би тајкуни били легализовани - каже Бараћ.