Србија се бори против корупције само на папиру. У стварности, шест независних институција које би требало да истражују корупцију немају изгледа на успех јер партије не желе да прихвате правила игре у којима би постојала независна тела чијој би се контроли подвргнуле. Практично, странке обесмишљавају њихово постојање одбијањем да усвоје потребне законе, доносе прописе пуне рупа, ускраћују овлашћења или игноришу њихове захтеве за информацијама. Иде се чак и до баналног инаћења и ускраћивања просторија или плата службеницима.

Да власти у Србији ни после демократских промена нису спремне да се одрекну неограничене моћи говоре подаци да још нема ефикасног и јасног начина контроле финансирања странака. Иако је закон донет 2004. нико по његовим основима није кажњен. Све постаје јасније ако се зна да у телима која су најнепосредније за то задужена, као што су Одбор за финансије Скупштине Србије или Републичка изборна комисија, седе представници странака. 

Међутим, корупција је предмет рада и шест независних институција у Србији - Саша Јовановић  

Савета за борбу против корупције, Одбора за решавање сукоба интереса, повереника за информације од јавног значаја, омбудсмана или заштитника грађана, Управе за јавне набавке и Државне ревизорске институције. Свим овим институцијама заједничко је да их ниједна власт од 2000. није подржавала, већ им је гурала клипове у точкове у намери да их контролише. 

Савет за борбу против корупције основан је у време владе Зорана Ђинђића и састављен је од независних појединаца који су се бавили темом борбе против корупције. Од оснивања је у константном сукобу са влашћу у Србији. Њихови извештаји су до сада више пута игнорисани, а одскора се чак и најављује оснивање Агенције за борбу против корупције која би их заменила. Председница Савета Верица Бараћ за „Блиц“ каже је суштина корупције у области финансирања политичких партија. На делу је, каже она, партијску држава у којој су страначки интереси проглашени за државне интересе. 

- Не можете да очекујете да независне институције функционишу све док странке замењују државне органе. Извршна власт сматра те институције својим сервисом, убацују своје људе унутра, у законе уграђују несигурност опстанка такве институције, а ако се поврх свега тога и побуне, не дају им плате или простор. Све док странке имају више новца и већу моћ од државних органа, нема независних институција - објашњава Бараћ. 
Као претпоставку стварања независних институција Бараћ наводи поделу власти на законодавну, извршну и судску. 

- Овде тога нема, овде је власт јединствена и оличена у извршној власти. Посланици су представници шефова својих странака, а не грађана. Како да се он избори за нечије друге интересе, кад не може да брани ни свој став јер је предвиђено да пре заклетве потпише бланко оставку- оцењује она.

Бирају послушне 

Одбор за решавање сукоба интереса не стоји ништа боље. Институција која би требало да проверава имовину око 10.000 функционера у Србији нема Верица Бараћ 

компјутерску базу података, као ни могућност да проверава тачност достављених информација. То може да учини само ако неко изрази сумњу у њихову имовину, а сумњу тешко да може да изрази било ко, ако претходно не зна шта функционер поседује. Са закашњењем од две године, Србија је добила и заштитника грађана (омбудсмана). Републички омбудсман Саша Јовановић још увек чека да Скупштина Србије изгласа систематизацију радних места у његовој служби како би почео да ради. 

После годину и по дана закашњења, трошење пара из буџета требало би да контролише Државна ревизорска институција. Међутим, избор пет чланова овог тела отезан је све док није постигнут политички договор о кандидатима, а после излажења у сусрет захтеву Нове Србије да има свог човека у редовима ДРИ. Посебно брине чињеница да ће 20 посланика моћи да захтева опозив чланова тела кад год им се прохте. 

- Па, они ће се више бавити тим опозивима него својим послом. Погледајте избор чланова те институције пет година после доношења антикорупцијских закона. Уместо најстручнијих, изабрани су они који су прихватљиви странкама - тврди Бараћ.

Злоупотреба набавки 

Повереник за информације Родољуб Шабић тврди да власт није спремна на две суштинске ствари - да извршава налоге независних институција и да покреће одговорност оних у њеним редовима који крше законе. Родољуб Шабић

- Чињеница је да су страначки интереси изнад државних и то мора да се промени. Овде нема спремности ни за обезбеђивање простора и запослених, а камоли за озбиљније ствари - каже Шабић. 

Своје проблеме има и Управе за јавне набавке. Директор ове установе Предраг Јовановић каже да, осим новог закона, Србији недостаје и професионално особље које би контролисало све поступке у оквиру јавних набавки. Због тога смо сведоци чињенице да се закон прилагођавао и мењао, а да је злоупотреба набавки било све више. 

- У протеклих пет година, било је бројних случајева озбиљних индиција кршења закона, а не знамо да је и једна особа санкционисана због тога - каже Јовановић.