Хватање у коштац са корупцијом, рак-раном свих транзиционих друштава, велики је услов који Србија мора да испуни уколико рачуна да стане раме уз раме с Европљанима. Уз сарадњу с Хагом то је највећи степеник који Србија мора да пређе уколико жели у ЕУ, а судећи по оцени која стиже из Савета Европе - много каснимо и још више ризикујемо.

Упозорење које стиже из ГРЕКА, антикорупцијског радног тела Савета Европе, озбиљна је дијагноза стања у земљи, без обзира на то како домаћи политичари оцењују постојеће стање. Председник ГРЕКА, Словенац Драго Кос упозорава на то да је време да Србија усвоји закон који одавно чека спремљен и да крене у испуњавање општеприхваћених стандарда. Он неће да Чедомир Чупић се изјашњава о тези да Србија нема тврд антикорупцијски закон јер он не одговара владајућој гарнитури у Србији. Инсистира на томе да је то питање политичких странака и генералног опредељења земље. Чак подсећа да је Нацрт закона о борби против корупције, који је направљен, један од најквалитетнијих у Европи и да је основни проблем у томе што га Скупштина Србије не усваја. Пошто се не усваја и није обавезујући, он се углавном и не примењује. Неприхватање препорука из Савета Европе могло би Србију обележити као "некооперативну земљу", што је до сада доживела само Грузија, а најгори могући сценарио предвиђа и избацивање наше земље из чланства у Савету Европе.

Политичари неће закон

Наши саговорници у Србији ипак са жаљењем констатују да такав епилог највероватније не би много узбудио ни јавност ни политичку номенклатуру.

- Избацивање из Савета Европе није никада без последица, али евентуалне санкције не би изазвале никакав потрес у јавности која није реаговала ни у другим случајевима. Када је откривен шверц шећера, Србија је неколико месеци била избачена из Савета Европе, али ни тада нико није одговарао, чак није позван ни на политичку одговорност - каже Верица Бараћ, председница Савета за борбу против корупције.

Србија на 79. месту

Пласман земаља бивше СФРЈ на листи од 180 најкорумпиранијих земаља света према "Транспаренси интернешенелу"
27. Словенија
64. Хрватска
79. Србија
84. БиХ
84. Црна Гора
84. Македонија

Она сматра да рок до краја године није довољан за испуњење препорука. Просто каснимо, али основни проблем је у томе што политичари не желе да усвоје закон који им не иде наруку.

- И оно што је учињено било је траљаво и контрапродуктивно. Осим формалног испуњења појединих препорука ГРЕКА, Србија није учинила ништа конкретно у борби против корупције. Акциони план за примену националне стратегије за борбу против корупције је усвојен, али боље да није. Комисија која је требало да контролише примену стратегије састала се само два пута, а њен председник је још бивши министар правде Зоран Стојковић, што говори о томе колико власт мисли на борбу против корупције - каже Бараћева. Када је претња "грузијским сценариом" у питању, она каже да је ситуација у Србији чак и гора.

- Србија је једина земља у Европи која нема ревизију јавних финансија, дакле не постоји никаква контрола трошења државног новца, и по томе смо у горој ситуацији од Грузије. Министар Динкић никада није поднео извештај о завршном рачуну и на тај начин је показао како се не поштује закон и руше институције. Иако је током кампање инсистирао на оснивању Антикорупцијке агенције, он у својим изјавама често инсистира на томе да рад тог тела мора бити склоњен од јавности, што је недопустиво јер нема тајне борбе против корупције - каже Бараћева.
Бивши члан Савета за борбу против корупције Чедомир Чупић верује да је претња избацивањем из Савета Европе само упозорење.

- Готово је сигурно да ће нам, бар због овог питања, прогледати кроз прсте, иако би чак и тихе санкције имале катастрофалне последице по домаћу привреду. Младе генерације би посебно испаштале, а живот у Србији би био заустављен - каже Чупић.

Он сматра да рок до краја године није довољан, поготово што "Парламент не усваја ни редовне законе".
- Ни они закони који су усвојени не функционишу. Политичке партије и даље не подносе финансијске извештаје, а без тога се не може у Савет Европе. Закон о денационализацији је донет још 2003. године, али се имовина познатих власника увелико продаје. Ако само неколико таквих случајева доспе пред Европски суд за људска права у Стразбуру, Србија ће изгубити шансу за напредак - каже Чупић.

Он каже да "има покушаја да се уради нешто" на испуњавању препорука ГРЕКА, али да су у питању искључиво формалности.

У Министарству правде поводом извештаја ГРЕКА кажу да ће "бити оформљена радна група која ће сагледати препоруке и да ће у што скоријем периоду изаћи с нацртом закона у борби против корупције". Зашто све касни, објашњења нема.

Јавне набавке

Нацрт закона о јавним набавкама један је од сета законских решења која треба да онемогуће корупцију. Предраг Јовановић, директор Управе за јавне набавке Србије каже за "Блиц" да ове недеље очекује завршетак нацрта закона.

- Нацртом ће се унапредити систем јавних набавки тако што би се обављала обука и професионализација оних који непосредно примењују овај закон. Мислим да је јако важно да овај пропис усвојимо што пре и тиме покажемо нашу одлучну намеру ГРЕКА, телу Савета Европе за надгледање борбе против корупције - каже Јовановић.
Први корак је, каже он, да се уведе струка, односно професија која спроводи закон о јавним набавкама, а то подразумева да ти људи прођу одређену обуку и стекну сертификат.

- До краја године требало би да донесемо закон, а од идуће да спроводимо обуку и издајемо сертификате. Врло је битно да закон буде што пре усвојен и да се што пре примени у пракси. Уосталом, Савет Европе је и приметио да је имплементација прописа важнија од самог доношења закона. Они су још прошле године указали шта треба да урадимо, али због бројних околности ми смо каснили у томе. Мислим да ће усвајање закона и најава програма које ћемо спроводити бити довољни и да нећемо сносити озбиљне последице неиспуњавања препорука ГРЕКА - каже Јовановић и додаје да не треба заборавити да ће идуће године то тело Савета Европе опет давати оцене и да ће бити још строжи.

Препоруке Савета Европе

• Унапредити примену Закона о јавним набавкама.
• Продужити мандат специјалног тужиоца за организовани криминал и његових заменика.
• Образовати посебно одељење које би се бавило кривичним делима корупције при јавном тужилаштву.
• Подстаћи спровођење мера привременог и трајног одузимања имовине у случајевима корупције, као и незаконито стечене имовине која је пренета на друга лица.
• Усвојити Акциони план за примену националне стратегије за борбу против корупције и обезбедити систем за надгледање спровођења.
• Закон о спречавању сукоба интереса при вршењу јавних функција проширити на све функционере органа државне управе.
• Донети јасна правила за случајеве преласка функционера у приватни сектор како би се избегао сукоб интереса. 
• Вредност поклона које функционери могу примити сведу на ниво који никако неће изазвати сумњу да се ради о миту.
• Убрзати процес оснивања националне ревизорске институције.