Мишковићева компанија увелико премашила законских 40 одсто присуства на српском тржишту и са 60 одсто покривености премашила законске оквире монопола за 50 одсто! Влада треба да утврди политичку одговорност свих уплетених у ову аферу. Јавност је ускраћена за одговор на питање чији је интерес проглашен за национални

Многи учесници у поступку приватизације „Це маркета“, као и друга заинтересована лица направили су бројне законске прекршаје који су довели до тога да једна успешна компанија, која је располагала знатном имовином, доживи економски суноврат и практично нестане са тржишта. Надамо се да ће пуну истину о томе утврдити суд, пише у Извештају о „Це маркету“ који је Савет за борбу против корупције упутио Влади Србије.

- Чињеница да неки појединац располаже богатством које се процењује на најмање шест одсто БДП, носи са собом не само економску, већ и политичку тежину. Уколико је тај појединац заинтересован за приватизацију одређеног привредног друштва, политички фактори неће остати индиферентни, већ ће, као што се манифестовало више пута, настојати да му изађу у сусрет. Случај приватизације „Це маркета“ још једном је потврдио то неписано правило, и та чињеница није остала незапажена у јавности, будући да су политичари давали изјаве недвосмислене подршке „домаћем“ купцу, а судови доносили пристрасне одлуке за које се тешко може наћи упориште у важећим привредним прописима, наглашава се у Извештају, и упозорава:

„Симбиоза политичке и економске моћи је у наведеном случају учвршћена и уверењем политичара да је стварање монопола у власништву домаћих лица повољније од допуштања странцима да у нашој земљи тргују на мало. Оправдање за такав став је дато позивањем на национални интерес. При томе је јавност ускраћена за одговор на питање о чијем се интересу ради, чији је интерес проглашен за национални.

Припајањем ‘Це маркета’ трговинској мрежи којом је располагала Делта, створено је предузеће које доминира тржиштем, будући да, према речима једног од актера тог припајања, покрива више од 60 одсто легалног малопродајног промета. Тај проценат далеко прелази границу коју Закон о заштити конкуренције узима за проглашавање неког предузећа доминантним на тржишту (према члану 16 граница је 40 одсто). Формирањем доминантног предузећа стварају се услови за злоупотребу положаја на тржишту, или популарно речено за монополистичко понашање“, констатује се у Извештају, и додаје:

„Више извора у документацији Савета указују на то да је састанак на коме је требало да се склопи примирје између сукобљених страна и дефинишу елементи купопродајног уговора, укључујући количину и цену акција ‘Це маркета’, одржан под покровитељством појединих чланова владе, који су у исто време и руководиоци владајућих партија. Према наводима одбеглог директора ‘Це маркета’, један састанак је организован код министра унутрашњих послова, када му је обећано да ће се „обуставити свако бављење полиције ‘Це маркетом’ док траје процес приватизације“. Уколико се покаже да су ти наводи тачни, радило би се о грубом мешању власти у привредне токове. Оправдани би се поставило питање на основу каквих је овлашћења министар унутрашњих послова заинтересован за приватизацију привредног друштва, односно ако постоји сумња на кривицу неких људи, како истрага може бити одложена (обустављена) услед приватизације?

Конкретно, када је реч о афери с приватизацијом „Це маркета“, Савет сматра да, поред утврђивања свих чињеница и обавештавања надлежних органа и јавности о томе, влада треба да приступи и утврђивању политичке одговорности лица која су уплетена у радње које тренутно нису кажњиве позитивним прописима, али одступају од европских правила понашања којима се штити конкуренција на тржишту.

УВАЖЕНА ТУЖБА „ПРИМЕР ЦЕ“

Врховни суд Србије саопштио је јуче да је поништио решење Републичке комисије за заштиту конкуренције, којим је био одбијен захтев за одобрење спровођења концентрације између „Пример Це“ и Трговинског акционарског друштва „Це маркет“.

Највиши суд је тиме уважио тужбу предузећа „Пример Це“.

- Врховни суд није могао да оцени законитост оспореног решења јер су њиме повређена правила управног поступка - каже се у саопштењу. - У списима овог предмета нема доказа да је Савет Комисије за заштиту конкуренције решење донео сагласно Закону о заштити конкуренције и Закону о општем управном поступку. После ове одлуке ВСС, поменута комисија мора да понови поступак и отклони пропусте на које је пресудом указао највиши суд.

МИШКОВИЋ ТУЖИ САВЕТ

„Делта холдинг“ из Београда најавио је јуче да ће тужити сваког ко неистинитим тврдњама и клеветама наруши углед те компаније, истичући да је прва у припреми тужба против Савета за борбу против корупције.

„Посебно ћемо тражити личну одговорност председнице тог савета Верице Бараћ због изношења низа неистина и тешких клевета на рачун ‘Делта холдинга’, које могу не само да наруше углед компаније већ и да јој нанесу велику материјалну штету“, наводи се у саопштењу.

„Делта холдинг“, како се истиче, сматра да у управном спору поводом припајања „Це маркета“, који се тренутно налази пред Врховним судом, има изузетно чврсте аргументе, које је у законом предвиђеном поступку изложио надлежној судској инстанци.

Та компанија наводи да неће коментарисати тај спор све док је у току, „без обзира на то што чланови Комисије за заштиту конкуренције, као и неки други појединци коментарима редовно излазе у јавност и тиме недвосмислено врше притисак на највишу судску инстанцу у Србији“.

„Делта холдинг“ наводи да је ангажовао реномирану адвокатску канцеларију из Лондона, као и тим домаћих адвоката да од данас прате и анализирају јавно изнете неистине које се све чешће могу чути на рачун компаније.

„Делта“ је навела да је „принуђена на такав потез јер се већ неко време, уз помоћ водећих страних одиторских кућа, припрема за излазак на Лондонску берзу“, истичући да се „у таквој ситуацији лажне оптужбе и клевете могу се негативно одразити на вредност компаније“.

„Адвокатски тим ће поднети тужбе против сваког ко изнесе неистину о ‘Делта компанији’ или њеном менаџменту, без обзира на то да ли лажна изјава долази од државних институција и званичника, политичара, јавних личности или медија“, истиче се у саопштењу.

ШТИТЕ ПРАВЕ КРИВЦЕ

Став Савета за борбу против корупције показује ко су прави кривци за умањење вредности „Це маркета“ приликом приватизације, оценио је јуче за Глас Владимир Хоровиц, бранилац Слободана Радуловића, бившег директора овог трговинског гиганта, који је у бекству од кад је против њега поведен кривични поступак у јавности познат као „стечајна мафија“.

- Став Савета показује да је овај кривични поступак против Горана Кљајевића, Немање Јоловића, Радуловића и осталих у односу на „Це маркет“ покренут и да се води са очигледним циљем да се прикажу као кривци за умањење вредности „Це маркета“ - додаје Хоровиц. - Савет је, међутим, закључио да су до смањења вредности „Це маркета“ довели државни органи, дакле Влада Србије и купац Мирослав Мишковић, уз помоћ Милана Бека, потписници Меморандума, а уз садејство представника малих акционара Бранка Павловића. А мањински акционари које је он заступао сада подносе тужбу јер су преварени. Све ово урађено је у циљу да буду сакривени прави разлози умањења вредности „Це маркета“ и да би се кривица превалила на окривљене у такозваној стечајној мафији, а да би се заштитили прави кривци које је сада именовао Савет за борбу против корупције.

„ЦЕ МАРКЕТ“ ИДЕ ХРВАТИМА

Наш извор у влади тврди да је на помолу дугонајављивана и припремана продаја „Це маркета“ - хрватском „Агрокору“.„Делта“ и хрватски „Агрокор“ још у новембру прошле године објавили су почетак спајања својих трговинских ланаца „Делта М“ и „Конзум“. Две „гвоздене леди“ ових компанија и читавог бизнис миљеа бивше Југославије Ивана Веселиновић из „Делте“ и Љерка Пуљић из „Агрокора“ изјавиле су тада да ће се коначна одлука о спајању чекати најмање годину дана.

- Изгледа да је то припајање веома актуелно. Више од 200 објеката „Це маркета“ у Србији већ је префарбано у конзум боје - црвену и зелену. Вероватно је да ће продајом „Це маркета“ „Делта“ умањити своје присуство на српском тржишту и тако елегантно изаћи из оптужби за монопол! - тврди наш извор.