ИЗВОР: е-Новине

Најављена инцијатива председника Бориса Тадића о разбијању веза између криминала, привреде и политичара могла би да има ефекта уколико би политичари за почетак кренули од себе односно са поштовањем Закона о финансирању странака

А баш се наоштрио на награду: Борис Тадић, ФОТО: ФоНет

„Председник би за почетак могао да да прикаже ко финансира ДС, а да то потом затражи и од осталих странака које учествују у власти“, изјавио је за Блиц Немања Ненадић из Транспарентности Србија.

Са њим се слаже и председница Савета за борбу против корупције Верица Бараћ, која оцењује да је тајност финасирања странака управо место где долази „до спреге политике, криминала и правосуђа“
„Без уништења те спреге немогућа је владавина закона. Ако постоји таква спрега, бесмислено је доносити законе и формирати институције, јер оне неће моћи да гарантују спровођење тих закона“, рекла је Бараћева и додала да одговорност лежи на странкама које су дошле на власт после 5. октобра и да се од њих очекује одговорност, а не само давање дијагноза.

Немања Ненадић не очекује да ће доћи до међусобног обрачуна политичара, већ као једино решење види институције које раде своје посао. „Ипак, питање је да ли ћемо икада имати такав систем. За раскидање спреге политике и криминала, осим примене Закона о финансирању, битна ствар је израда Закона о лобирању, који је такође важан за процес доношења одлука како у Влади, тако и у Скупштини. Битно је обезбедити да тај процес буде јаван и да се зна ко и преко кога покушава да утиче на садржај одлука, креирање и усвајање закона, и на који начин то чини“, тврди Ненадић.

Миодраг Вуковић, адвокат и бивши помоћник начелника УБПОК-а, подсећа да је процес стварања спреге привреде, криминала и власти у Србији започет почетком деведесетих, али и да до данас није успостављена контрола власти и да стога имамо сличну ситуацију, али из других разлога – због недоречене законске регулативе. Кључни проблем су, како сматра, неефикасне државне институције, превелика централизација институција, а пре свега полиције.

„Очекивало се 90-их да ће се централизацијом полиције постићи боља контрола криминала, али постигли смо обрнут ефекат. Уопште немамо контролу односа полиције и локалних тајкуна“, наводи Вуковић.

Он додаје да се у Србији зна само за неколико тајкуна, али да у деловање многих у локалним срединама једноставно нема увида. Проблем је, како објашњава, и што су институције у Србији и кадровска политика у њима у потпуности одраз политичких компромиса