ИЗВОР: Блиц, Т. Н. Ђаковић, И. Радисављевић  

Девет година од демократских промена у Србији, председник Борис Тадић најављује брзу и ефикасну акцију сузбијања организованог криминала и елиминисања спреге политике, привреде и криминала. Тадић упозорава да Србија без тога нема шансу за опстанак. Да би своје речи спровео у дела, председник мора одмах, сматрају саговорници „Блица недеље“, да наложи својој странци да примени у потпуности Закон о финансирању странака. 

– Сам Тадић не може ништа да уради, али може са високе позиције да утиче на понашање људи из своје странке. За почетак, да прикаже ко финансира ДС, а да то потом затражи и од осталих странака које учествују у власти – каже за „Блиц недеље“ Немања Ненадић из „Транспарентности Србија“. 

Са њим се у потпуности слаже и Верица Бараћ, председница Савета за борбу против корупције. 

– Управо се у тајности финансирања странака крије спрега политике, криминала и правосуђа – сматра Бараћева. 
Свако ко зна каква је Србија данас рећи ће исто што и Тадић - да треба развргнути спрегу политике, криминала и привреде јер је без тога немогућа владавина закона. Ако постоји таква спрега, бесмислено је доносити законе и формирати институције, јер оне неће моћи да гарантују спровођење тих закона. 

Дијагноза коју сада износи Тадић нас је и довела до 5. октобра. Одговорност је на странкама које су последњих осам година на власти, јер се ништа није променило. Важно је питање одговорности оних који врше власт, а не само давање дијагноза. То све мора да почне од личног примера – Тадић је уз дијагнозу требало да каже како се финансира његова странка – сматра Верица Бараћ. 

Сумња у обрачун са криминалом јавља се зато што су у криминал увелико укључени и политичари. Како ће политичари сами да се обрачунавају са собом, и да ли је заправо реч о чистој демагогији? 

– Не верујем да ће се политичари сами са собом обрачунавати, једино решење је да институције раде своје посао, да постоји систем у којем свака институција ради оно што је у њеној надлежности – каже Немања Ненадић. 

Ипак, питање је да ли ћемо икада имати такав систем. За раскидање спреге политике и криминала, по мишљењу Ненадића, најважнија је примена Закона о финансирању странака, јер би то обезбедило откривање извора прихода, а самим тим и утицаја. То је први корак за разоткривање те спреге. 

Друга битна ствар је по њему израда закона о лобирању који је такође важан за процес доношења одлука како у влади, тако и у Скупштини. Битно је обезбедити да тај процес буде јаван и да се зна ко и преко кога покушава да утиче на садржај одлука, креирање и усвајање закона, и на који начин то чини. 

Уколико неке странке имају вољу да раскину спрегу криминала и политике, морају преко својих представника у министарствима и институцијама да обезбеде процесуирање случајева у којима постоји сумња о везама носилаца власти, привредника и криминалних кругова. 

Миодраг Вуковић, адвокат и бивши помоћник начелника УБПОК-а, подсећа да је процес стварања спреге привреде, криминала и власти у Србији започет почетком деведесетих, али и да до данас није успостављена контрола власти и да стога имамо сличну ситуацију, али из других разлога – због недоречене законске регулативе. Кључни проблем су, како сматра, неефикасне државне институције, превелика централизација институција, а пре свега полиције. 

– Очекивало се 90-тих да ће се централизацијом полиције постићи боља контрола криминала, али постигли смо обрнут ефекат. Уопште немамо контролу односа полиције и локалних тајкуна – наводи Вуковић. 

Он додаје да се у Србији зна само за неколико тајкуна, али да у деловање многих у локалним срединама једноставно нема увида. Проблем је, како објашњава, и што су институције у Србији и кадровска политика у њима у потпуности одраз политичких компромиса. 

Како настаје спрега власти и криминала 

Све почиње контактом неког локалног бизнисмена са неким из државног органа на нижој функцији. Како бизнисмен израста у озбиљнијег, тако свог пријатеља гура на важније функције, све до политичких структура које доносе одлуке и законе или спроводе оперативне активности. Тако постаје добро информисан, имун на све санкције власти. 

Бараћ: Где смо били осам година 

Да је до сада већ неколико година радила државна ревизорска институција, да је буџет јавних предузећа, јавне набавке и финансирање странка имало спољну контролу и да су у парламенту представници грађана, а не плаћеници са бланко оставкама у џепу челника странке… да смо за ових осам година прошли неки пут какав је нормалан за земље у транзицији које желе да успоставе владавину права, не бисмо били земља у којој председник признаје да та спрега постоји. 

Морамо да се запитамо зашто се не доносе закони, зашто су и они које донесу неквалитетни, зашто је републички јавни тужилац вршилац дужности, зашто није било контроле порекла новца у приватизацији, у грађевини. И ко је за то одговоран. Управо они који и дају такве дијагнозе. Ова ће Тадићева изјава ће и остати само дијагноза, флоскула, уколико се не промени све што се за осам година није променило. 

Зашто Тадић оцењује министре? 

– Ако председник оцењује министре, шта ради онда премијер? Уосталом, опште је познато у каквом је сукобу интереса премијер Цветковић био док је радио у Агенцији за приватизацију. 
Па РИК је и добио толики новац јер није контролисао како се финансирају странке, а то је био њихов посао. 
Зато може министарка правде да крши закон, јер се њена странка тако понаша, странка чији председник хоће управо то да развргне – каже Бараћева.