Поводом дописа Савета РЕМ упућеног Влади (Савет РЕМ је истоветан допис упутио и Савету, и можете га прочитати овде) у ком се истиче да Савет за борбу против корупције нема право да нарушава независност РЕМ, Савет је у допису прослеђеном РЕМ-у, председнику Владе и Народној скупштини образложио начин кршења Закона о електронским медијима. 

У наставку следи текст Саветовог образложења:

"Савет за борбу против корупције (Савет) је дана 30.10.2015. године објавио на својој интернет презентацији саопштење поводом одлуке Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) да не постоји основ да се покрене поступак за утврђивање одговорности телевизија Пинк, Хепи и Студио Б које су директно преносиле прославу седам година од оснивања Српске напредне странке. С тим у вези Савет је подсетио да се и даље доследно не спроводе 24 препоруке из овогодишњег Извештаја о власничкој структури и конроли медија у Србији. Одлуком да не покрене поступак за утврђивање одговорности телевизија које су у оквиру свог програма и ван изборне кампање преносиле политичке манифестације РЕМ не доприноси увођењу реда у систем јавног информисања.

Савет за борбу против корупције подсећа да је РЕМ у обавези да доследно према свим несавесним емитерима ТВ програма који крше члан 47. Закона о електронским медијима изриче мере у складу са чланом 28. истог закона.

Савет се упознао са дописом РЕМ-а бр. 01-3223/15-1 од 05. новембра 2015. године упућеног Влади Републике Србије. У наведеном допису РЕМ се позвао на одредбу члана 13 став 3 Закона о електронским медијима која прописује да нико нема право да на било који начин утиче на рад чланова Савета РЕМ-а, нити су они дужни да поштују било чије инструкције у вези са својим радом, изузев одлука надлежног суда донетих у поступку судске контроле рада Савета. Такође је наведено да Савет за борбу против корупције не разликује информисање о политичким догађајима од политичког оглашавања.

Савет подсећа да својим саопштењем скренуо пажњу на кршење Закона о електронским медијима. Тиме нису даване инструкције члановима Савета РЕМ-а, већ је јавности и РЕМ-у скренута пажња да је дошло до очигледног кршења Закона о електронским медијима.

Наиме, одредбом члана 47 став 1 тачка 5 Закона о електронским медијима прописано је да је пружалац медијске услуге дужан да у складу са својом програмском концепцијом поштује забрану политичког оглашавања ван предизборне кампање.

Одредбом члана 2 став 1 тачка 1 Закона о оглашавању прописано је да је оглашавање обавештавање преко огласног средства којим се препоручује оглашивач, његова активност, производ, услуга или друга препорука са циљем да је прималац коме је упућена прихвати или користи.

Одредбом члана 2 Закона о политичким странкама прописано је да је политичка странка организација грађана слободно и добровољно удружених основана ради остваривања политичких циљева демократским обликовањем политичке воље грађана и учешћа на изборима. 

Политичке странке неспорно имају право да спроводе своје активности ради остварења политичких циљева. Један од начина на који политичка странка остварује своје политичке циљеве је обликовање политичке воље грађана. Обликовање политичке воље се може вршити на разне начине, па и путем медијског оглашавања, у складу са законским оквиром. Оглашавање представља и препоручивање активности политичких странака, односно промовисање активности политичких странака. Било који начин препоручивања политичког деловања којим се обликује политичка воља представља политичко оглашавања, и емитери медија морају са дужном пажњом да воде рачуна о томе да не пређу линију разграничења са информисањем о политичким догађајима. Пренос обележавања годишњице од оснивања политичке странке на три телевизијске станице, од којих су две са националном фреквенцијом, свакако не представља информисање о политичком догађају јер је у питању пренос целокупне политичке манифестације на којој су представљане политичке идеје, циљеви, намере Српске напредне странке. Представници Српске напредне странке су на овој манифестацији вршили и обликовање политичке воље грађана промовисањем својих активности. Пренос таквог скупа у целости, а не информативно извештавање о истом, представља политичко оглашавање у смислу цитираних законских одредби. С тим у вези су телевизије Пинк, Хепи и Студио Б поступиле супротно члану 47 Закона о електронским медијима.

РЕМ у складу са одредбом члана 28 Закона о електронским медијима може изрећи меру пружаоцу медијске услуге због повреде одредбе из члана 47. Иако РЕМ може, али и не мора изрећи неку од законом предвиђених мера, РЕМ је нашао да не постоји чак ни основ да се поведе поступак за утврђивање одговорности пружаоца медијских услуга, чиме није ни дошло до изрицања неке од мера.

Савет као један од системских проблема који доводе до оваквог поступања РЕМ-а препознаје и недоношење подзаконских аката којима се утврђују ближа правила извршавања обавеза утврђених у члану 47 Закона о електронским медијима. Савет подсећа да је одредбом члана 60 Закона о електронским медијима управо РЕМ обавезан да уреди подзаконски оквир како би се обезбедило извршавање обавеза пружалаца медијских услуга које су утврђене у члановима 47-59 наведеног закона.

Одредбама из одељка 2 Општег обавезујућег упуства о понашању емитера (Кодекс понашања емитера) ("Сл. гласник РС", бр. 63/2007, 60/2014, 25/2015 - др. правилник, 55/2015 - др. правилници и 69/2015 - др. правилник), било је забрањено „изразито програмско фаворизовање ... легалних политичких партија, организација или њихових функционера“. Такође је било забрањено „политичку пропопаганду маскирати било којом врстом програма, нарочито информативног или програма политичких актуелности“. Наведене одредбе су престале да важе 03.07.2015. године доношењем Правилника о заштити људских права у области пружања медијских услуга ("Сл. гласник РС", бр. 55/2015), који уопште не садржи одредбе којима се регулише питање политичког оглашавања ван предизборне кампање.

Савет за борбу против корупције са забринутошћу може да констатује да је Закон о електронским медијма усвојен још 02.08.2014. године, те да је протекло више од годину дана, а РЕМ није предузео неопходне активности из члана 60 како не би дошло до „правног вакуума“. Штавише, на прикривен начин су одредбе које детаљније разрађују забрану рекламирања политичких организација ван предизборне кампање укинуте без доношења новог оквира који разрађује наведену област. То даље указује да је РЕМ, занемаривањем извршења законске обавезе, свесно допринео конкретној спорној ситуацији.

Дакле, управо су стручна служба и органи РЕМ били дужни да очувају дигнитет тог тела тако што ће применом највиших професионалних стандарда обезбедити континуирано спровођење сета медијских прописа и допринети уређењу медијске сцене. С тим у вези не иде у прилог очувању дигнитета РЕМ-а изјава члана Савета РЕМ „да се мора разликовати законска и морално-етичка вертикала, односно да нешто што није морално не мора да буде и незаконито“.

Идентичан став је заузео и ОЕБС у тумачењу које је тражило Независно удружење новинара Србије, навевши да правилник, упуства и препоруке служе да би осигурале ефикасније спровођење закона, што значи да, ако су бивше опште смернице престале да важе, Регулатор је дужан да развије нове засноване на постојећим законима. ОЕБС је истакао и да одредбе закона треба да се тумаче са циљем неговања демократских вредности.

Савет сматра да РЕМ, као тело коме је на основу закона поверено вршење јавних овлашћења у области јавног информисања, не сме и не може бити изузето од персоналне одговорности и критике за неажурно и неблаговремено извршавање установљених послова и надлежности. У конкретном случају образложење под којим је РЕМ одбио да расправља о повреди закона на недвосмислен начин указује да је одговорност за неажурност у доношењу и имплементацији подзаконских аката искључиво на органима РЕМ-а. Уосталом крајње је неозбиљно и непрофесионално очекивати да неко други укаже органима РЕМ-а на обавезу доношења новог упутства и потребу стварања нормативног оквира за санкционисање повреде обавеза из члана 47 Закона о електронским медијма.

Савет за борбу против корупције је у свом Извештају о власничкој структури и контроли медија из фебруара 2015. године дао препоруку да РЕМ у складу са својим надлежностима доследно прати, истражује и подстиче медијски плурализам, разноврсност и квалитет медијског садржаја, примењујући одговарајуће критеријуме ЕУ у тој области, као и да благовремено и ефикасно предузима активности у циљу санкционисања понашања емитера који нарушава јавни интерес и који поступа супротно законској регулативи. Наведена препорука је, као и све остале препоруке из наведеног извештаја, усвојена од стране Европске комисије, и обухваћена је Акционим планом за поглавље 23 које се односи и на борбу против корупције.

Савет за борбу против корупције својим саопштењем, као и овим актом не утиче на рад чланова Савета РЕМ-а, нити даје било какве инструкције Савету РЕМ-а, већ управо у складу са својим надлежностима даје иницијативу да се донесу подзаконски акти у складу са законом како би се унапредила борба против системске корупције у сфери медија. Тиме није угрожена независност РЕМ-а, већ је наглашена обавеза РЕМ-а да се поштују законски прописи, укључујући и Закон о електронским медијима, а на апеловање на поштовање законских прописа нико нема легитимно право да износи примедбе. Савет РЕМ-а не би требао да се крије иза законом утврђене независности иституције када не поштује законске одредбе, јер су чланови Савета РЕМ-а дужни да раде савесно и у складу са прописима и супротно поступање представља основ за њихово разрешење од стране Народне скупштине.

Савет за борбу против корупције на бази јавних иступа председника Савета РЕМ није стекао утисак да је било ко у РЕМ препознао сопствену одговорност за занемаривање законске обавезе из члана 60 Закона о електронским медијима, што је нарочито забрињавајуће и што не доприноси поверењу јавности у институције система које треба да имплементирају сет медијских прописа и медијску стратегију у процесу хармонизације и придруживања наше државе ЕУ."