Република Србија

ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
САВЕТ ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ  
Број: службено
19. фебруар 2004. године
Б е о г р а д

ВИШИ ТРГОВИНСКИ СУД, Београд
ТРГОВИНСКИ СУД, Београд
ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, МИНИСТАРСТВО ПРАВДЕ, информација о питањима Савета за борбу против корупције Трговинском суду о стечају Сартида
ДРЖАВНИ ТУЖИЛАЦ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Б е о г р а д  

Предмет: Питања о стечају Сартида

Делегација надлежности

Трговински суд у Пожаревцу је стварно и месно надлежан суд за вођење стечаја над Сартидом (предмет Ст 1827/02).

Виши трогвински суд је својим решењем Су 17/02-46 од 25.07.2002. године делегирао Трговински суд у Београду за поступак стечаја над Сартидом и на тај начин одузео предмет Трговинском суду у Пожаревцу.

Питања:

1. Због чега је за стечај над Сартидом делегиран Трговински суд у Београду,

   • Када из извештаја о раду Трговинских судова произилази да је суд у Пожаревцу ажурнији суд (много мање старих предмета) од суда у Београду (који има предмете старе и по 12 година),
   • Када се имовина Сартида налази на територији суда у Пожаревцу,
   • Када Трговински суд у Пожаревцу сигурно познаје боље стање у Сартиду, јер је месно надлежан суд (кроз спорове).
2. Колико је било делегација у последње три године, да би се видело да ли су делегације честе или је ово изузетак.

Предмет продаје

Стечај је отворен над Сартидом а.д.
У стечају је продат Сартид а.д. као правно лице.
Међутим, Сартид а.д. је, као матично предузеће, власник пет зависних предузећа, и то:

• Сартид – Стара железара – Смедерево;
• Сартид – Бели лимови – Шабац (једна од најмодернијих фабрика у Европи);
• Сартид – Вељко Дугошевић – Кучево;
• Сартид – Слободна зона – Смедерево;
• Сартид – Лука – Смедерево.

Питања:

1. Да ли је кроз продају Сартида као правног лица у стечају, Трговински суд у Београду продао власништво над пет зависних предузећа,
2. Ако суд тврди да нису продата зависна предузећа, ко је у регистрима судова уписан као власник свих пет зависних предузећа.

Процена имовине

Економски институт је извршио процену имовине «Сартид» а.д, који је доставио под бројем 391/2 дана 2.12.2002. године и то методом приноса вредности (метод дисконтовања новчаних токова). «Сврха процене је формирање информационе основе која ће послужити за разматрање стратешких алтернатива и избора адекватне пословне стратегије» навод Економски институт у ставу 2 на страни 1 извештаја. Овај извештај не улази у процену вредности сопственог капитала предузећа (навод Економски институт на страни 1 став 7).

Процена према елементима методе дисконтовања новчаних токова је у интервалу од USD 28.820.000 до USD 57.645.000 на који износ је извршена процена по основу укључивања претпоставки и метода процене вредности капитала.

Питања: 

1. Зашто је процена урађена методом дисконтовања новчаних токова у коју не улази процена вредности сопственог капитала (страна 1 став 7 налаза), него се процена даје на основу претпоставки о будућим токовима новца, што је битно за стратегију предузећа, али није битно за повериоце, јер је повериоцима само битно да се у продаји оствари што већа цена?
2. Зашто није извршена процена методом «ликвидационе вредности» (ЛВ), што је уобичајен и примерен метод за стечај, јер се на тај начин добија ликвидациона вредност постојећег капитала?
3. Да ли је Економски институт вршио процену вредности власништва на 5 зависних предузећа и да ли је та процена ушла у укупно утврђену процену у распону од USD 28.820.000 до USD 57.645.000?
4. Уколико је Економски институт вршио процену вредности власништва у зависним предузећима, онда треба објаснити како је дошло до тако мале процене када је Deloitte & Touche у априлу 2000. године проценио вредност капитала два зависна предузећа, и то Сартид – Стара железара и Сартид – Бели лимови на износ 61.1 милион немачких марака, односно по тадашњем курсу око 30 милиона долара?
5. Уколико у процену није ушла процена 5 зависних предузећа, да ли то значи да је Трговински суд поклонио страном купцу власништво на 5 зависних предузећа?
6. Продају правног лица у смислу законских прописа, суд може да врши само ако је то повољније за намирење поверилаца. На основу којих мерила и доказа је суд утврдио да је за повериоце повољније намирење продајом правног лица, а не продајом појединачне имовине (као што је продаја власништва над зависним предузећима)?
7. Која мерила је суд применио када је без јавног надметања извршио непосредну продају за цену мању од најмање процењене цене?

Рад суда у стечајном поступку

Повериоци су од суда тражили информације Одбора поверилаца, као органа поверилаца и то на рочишту од 25.12.2002. године, поднесцима од 23.01.2003. године и од 20.02.2003. године међутим суд није формирао одбор поверилаца. Формирао га је тек 27.03.2003. године један дан пре доношења одлуке суда да овлашћује стечајног управника да Сартид прода одређеном купцу.

Суд је на рочишту од 25.12.2003. године донео одлуку о потраживањима поверилаца, међутим писмени отправак је урадио након око 5 месеци после доношења одлуке, тако да су повериоци решења добили након извршене продаје. 

Датуми који су битни за продају, а који указују на неподношљиву лакоћу продаје правног лица од стране суда: 

• Дана 26.03.2003. године суд је позвао управника да предложи начин продаје,
• Дана 27.03.2003. године суд је именовао одбор поверилаца,
• Дана 28.03.2003. године стечајни управник је дао предлог да се изврши продаја правног лица непосредно УС СТЕЕЛ БАЛКАН-у за цену од USD 21.300.000,
• Дана 28.03.2003. године (поднесци датирани на тај дан), пар стечајних поверилаца (банке у ликвидацији, не зна се колика су им потраживања) достављају мишљења да се прода Сартид, као правно лице, без пријемног печата суда, тако да се не види да ли су уопште наведени поднесци достављени суду или су приватно дати стечајном управнику,
• Дана 28.03.2003. године (петак) суд доноси одлуку о продаји правног лица и овлашћује стечајног управника да закључи такав уговор и то без оцене повољности намирења поверилаца методом продаје правног лица, без званичног мишљења поверилаца датог од стране Одбора поверилаца кога је суд именовао један дан пре одлуке,
• Дана 31.03.2003. године (понедељак) стечајни управник закључује уговор о купопродаји.

Питања: 

1. Зашто је суду потребно 5 месеци да донесе решење о пријављеним потраживањима, а законски рок је најдуже 15 дана, а може да донесе одлуку о продаји правног лица за два дана?
2. Да ли је тачно да је суд своју одлуку о именовању одбора поверилаца од 27.03.2003. године ставио ван снаге, јер су у одбор били именовани повериоци који уопште нису имали потраживања према Сартиду?
3. Да ли је одбор поверилаца одлучивао о битним питањима на седницама у смислу члана 68 Закона о принудном поравнању стечају и ликвидацији?
4. Да ли се сматра да је одбор поверилаца дао своје мишљење да је за повериоце погодније намирење продајом правног лица, ако је пет чланова (за које се не зна колико је њихово потраживање у односу на укупна потраживања), дало своје мишљење, без одржавања седнице Одбора на коју су позвани сви чланови?
5. Да ли је суд сам, без прибављања мишљења поверилаца – одбора донео одлуку о продаји правног лица?
6. Која мерила је суд имао када је одлучио да је за повериоце погодније намирење из непосредне продаје правног лица (а не јавним надметањем), односно продајом појединачне имовине?
7. Да ли из оваквог поступања суда произилази да је намера суда била да  се продаја изврши на брзину – изабраном лицу, а не да се стечајна маса формира на бази уновчења, које је најповољније за равномерно намирење поверилаца?
8. Да ли је стечајни судија уопште учествовао у овом поступку и да ли је на предлог стечајног управника дао своју сагласност?
9. Да ли је тачно да је стечајни управник у кумовским односима са Немањом Колесаром, који је дана 25.07.2002. године у име Премијера одговорио Министру Волфгангу Клементу на питања која је немачки министар поставио премијеру у вези поступка над Сартидом?
10. Да ли је Трговински суд својим непоступањем по захтеву Јавног тужилаштва у року, онемогућио Тужиоца да подигне захтев за заштиту законитости у законском року?

С поштовањем,

председник
Верица Бараћ 
 

Преузмите документ у пдф формату
Преузмите Ворд документ