Савет за борбу против корупције упутио је допис премијеру Мирку Цветковићу у којем је указао да је Агенција за приватизацију раскинула купопродајни Уговор са купцем предузећа Технохемија а.д. Београд и поред тога што је купац испунио све уговорне обавезе. Наиме, Технохемија је продата путем аукције крајем 2003. године, по цени од око 4,1 милион евра, са могућношћу отплате у шест годишњих рата. Поред тога, обавеза купца била је да инвестира у основна средства у износу од око 29 милиона динара. До пријема обавештења Агенције за приватизацију о раскиду Уговора 06.11.2008, купац је измирио пет доспелих рата и пола шесте рате пре рока доспећа, дакле, скоро укупну купопродајну цену из Уговора. До тог периода купац је инвестирао у субјект приватизације 60 милиона динара, што је двоструко више него што је Уговором било предвиђено. Све напред наведено првобитно је потврдила и Агенција за приватизацију, али је касније, Уговор ипак раскинула. Наиме, од маја 2005, када је купац према закључку Агенције, испунио инвестициону обавезу, па све до маја 2008, Агенција се није огласила у вези са наведеном приватизацијом, нити указала на било какве пропусте купца. Од тада, међутим, Агенција почиње купцу да намеће нове инвестиционе обавезе, да би, коначно, 6. новембра 2008. године раскинула купопродајни Уговор, упркос чињеници да је потврду о извршеној инвестиционој обавези дао овлашћени ревизор ЛБ РЕВ доо Београд.

На основу свега изнетог, став Агенције према купцу Технохемије тешко се може разумети, јер је купац испунио све законске и уговорне обавезе, а Уговор је ипак раскинут. Овај случај није ни први, ни једини који јасно указује да један од највећих извора корупције у приватизацији у Србији потиче из чињенице да је Агенција за приватизацију та која истовремено и спроводи и контролише процес приватизације. Агенција заправо има дискерционо право да од случаја до случаја мења критеријуме на основу којих одлучује да ли ће раскинути уговор, или ће купцу одобрити додатне рокове за испуњење обавеза и сличне олакшице.

Због тога се и у случају Технохемије намеће питање да ли су понашање и одлуке Агенције засновани на чињеницама које произилазе из њеног Уговора са инвеститором, или је одлука о раскиду Уговора можда могла бити мотивисана неким другим разлозима, због чега би посебно требало имати у виду да се већи део некретнина Технохемије налази на атрактивној локацији, у близини Луке Београд? Наиме, Технохемија, као и већи број других предузећа, налази се на локацији обухваћеној променама ГУП-а Београда, којима је измењена намена око 70 хектара земљишта у Луци Београд, чиме је власницима Луке омогућено да на том простору у будућности граде стамбено – пословне објекте. Да би остварили своје планове о изградњи “града на води”, власници Луке морају да дођу у посед, како земљишта Технохемије, тако и земљишта већег броја других предузећа која се налазе на поменутој локацији. Медју њима је и Дуга Београд са својих 11 хектара земљишта, чија је судбина, према документацији која је до сада доступна Савету, такодје неизвесна.

Са каквим све проблемима могу да се суоче власници предузећа лоцираних на земљишту које власници Луке покушавају да укњиже на себе, добро се сећамо и из случаја инвестиционог фонда Бриф, чијих се 15 хектара налази на потезу од Панчевачког моста ка Ади Хуји. Закупци тог земљишта, које им је Град Београд доделио на лицитацији 2004. године, већ годинама не могу да започну изградњу планираног објекта, јер их у томе спречавају власници Луке, покушавајући на разне начине да их уклоне са те локације.

У свим поменутим случајевима, највећу штету трпе грађани Србије. Раскид Уговора са Технохемијом по сваку цену, нанео је велике штете не само купцу, већ и запосленима и држави. Иако је купац уложио огромна средства уплатом купопродајне цене, као и уплатама на име инвестирања, због раскида Уговора, он већ три године нема могућност да обавља делатност и остварује добит. Радници Технохемије више не примају плате, с обзиром да је то предузеће, које је након раскинутог Уговора у надлежности Агенције, неликвидно и тешко измирује доспеле обавезе.

Због свега наведеног, Савет је у допису премијеру Мирку Цветковићу навео да очекује да ће у најкраћем року, са пажњом бити испитани сви наводи у вези са раскидом Уговора са Технохемијом и бити предложена прихватљива решења, јер свако одлагање ствара још већу штету за све наведене субјекте.

Допис који је Савет упутио премијеру Мирку Цветковићу налази се у прилогу:

Допис премијеру Технохемија [ пдф ]
Допис премијеру Технохемија [ Ворд ]