Република Србија
ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
САВЕТ ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
72 Број: 06-00-7743/2010
20. октобар 2010. године
Б е о г р а д

ВЛАДИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ                        
Председник Мирко Цветковић                        
Б е о г р а д                        

Предмет: Продаја Телекома


Поштовани,

Телеком Србија је предузеће од посебног значаја за грађане Србије, па и за националну економију у целини, првенствено због тога што су телекомуникационе услуге есенцијалне за грађане, државу и привреду. С друге стране, Телекомова фиксна инфраструктура је грађена деценијама и као таква нема конкуренцију. Кроз фиксну телекомуникациону инфраструктуру се преносе све врсте саобраћаја: телефонски, мобилни и интернет. Када се једно овакво предузеће, које поред осталог и остварује значајне финансијске резултате, продаје у време економске кризе, када се на тржишту не може постићи одговарајућа цена, која би се извесно постигла у периоду економског просперитета, тада доносиоци овакве одлуке морају имати јасне и непоколебљиве доказе да је одлука оправдана. Остављање било каквих нејасноћа изазива сумњу да се продајом Телекома наноси велика штета држави и грађанима, а ради остварења појединачних, или евентуално партијских интереса. Због тога Савет наглашава нужност потпуне транспарентности овог поступка.

Месецима стручна јавност истиче озбиљне аргументе против продаје Телекома. Указује се на чињеницу да се продајом Телекома заправо продаје монопол над фиксном мрежном инфраструктуром која је грађена деценијама и која још дуго неће добити праву конкуренцију. Продаја Телекома би довела до одлива значајног прихода и профита који Телеком остварује. Поред тога, продаја би имала за последицу повећање цена телекомуникационих услуга, мање инвестиције у телекомуникациону инфраструктуру и деградацију квалитета телекомуникационих услуга, што показују искуства земаља које су продале своје доминантне оператере. Озбиљна последица би свакако била и ниска цена продаје Телекома због неповољног утицаја кризе на ниво тражње.

Детаљне анализе разлога због којих је продаја Телекома веома штетна, стручна јавност упорно, месецима, доставља Влади и Председнику државе. У анализама се наводе добри примери развоја телекомуникација и либерализације телекомуникационог тржишта без продаје доминантног оператера, како су то урадиле најразвијеније државе: Шведска, Норвешка, Данска, Луксембург, Белгија, Швајцарска, Словенија. Међу потписницима ових апела су најистакнутији стручњаци из области телекомуникација, академици, професори универзитета. Сви су остали ускраћени за било какав одговор. Овакво неуважавање стручне јавности је непримерено демократским друштвима. У јавност је једино доспео одговор Генералног секретаријата Владе од 15. јуна 2010. године да одлука о продаји Телекома није донета, већ само одлука о покретању поступка јавне набавке за избор приватизационог саветника. Такође су министарства за телекомуникације, финансије и економију и регионални развој доставила дописе у којима наводе да немају надлежности у вези са продајом Телекома, односно да Влада приликом одлучивања о продаји Телекома није затражила мишљење ни једног од ових министарстава.

Продаја Телекома који има монопол над инфраструктуром, и још дуго година ће бити доминантни телекомуникациони оператор, нужно захтева подробну упоредну анализу међународних искустава на овом плану. Потребно је анализирати разлоге и искуства зашто су моћне и отворене тржишне привреде, као што су Немачка, Француска, Белгија, Шведска, Финска, Норвешка, Швајцарска, и Словенија, задржале доминантно власништво у својим телекомуникационим компанијама. Исто тако нужно је сагледати и почетна искуства земаља које су продале своје телекомуникационе државне компаније страним оператерима, као што су Мађарска, Словачка, Хрватска, Македонија, Црна Гора и сл.

Чињеница је да Влада, односно њена надлежна министарства, нису дали одговоре на ова кључна питања продаје Телекома, изузев што се поједини министри преко медија утркују ко ће дати „бољи предлог“ како ће се потрошити средства добијена овом продајом. Па како нема сагласности ни око тога како ће се ова средства потрошити, и како нема јасних правила како се поступа у оваквим ситуацијама, све наводи на закључак да ће чак и потрошња средстава од продаје Телекома зависити од воље појединаца, то значи и од њиховог интереса, а не од општих државних интереса.

Због свега овога Савет предлаже Влади да објави одлуку о продаји Телекома са образложеним предлогом надлежног министарства, како би се јасно видело на основу чега је Влада донела ову, у јавности толико оспоравану одлуку. Ово је посебно важно учинити у случају продаје Телекома, јер овом одлуком Влада одустаје од раније намере да се откупом акција од италијанског партнера смање негативне последице предходне продаје Телекома, која је, неспорно, била веома штетна за државу и грађане, и спроведена нетранспарентно и на коруптиван начин. Такође је нужно да Влада објасни зашто је напустила важећу стратегију развоја телекомуникација по којој је купљен Телеком Републике Српске и отворен оператор у Црној Гори, како би Телеком Србија био лидер у региону.

Потпуна транспарентност која ће грађанима омогућити јасан увид у економску оправданост продаје Телекома, као и поштовање свих процедура јавне продаје су од посебног значаја, како би се у овом важном послу избегла корупција и заштитио општи интерес. Досадашњи пропусти у процедури и основане сумње да је изабрани приватизациони саветник у сукобу интереса указују на могућу корупцију, па је доношење тако важне одлуке упркос сумњи на корупцију супротно европским стандардима које желимо да постигнемо. Уколико се, након детаљне анализе утврди да за продају Телекома не постоје ваљани економски, већ да су преовладали политички или неки други разлози, Влада треба да обустави продају Телекома.


С поштовањем,

ПРЕДСЕДНИК
Верица Бараћ

У прилогу можете преузети одговоре Генералног секретаријата Владе Србије и министарстава финансија, телекомуникација и економије и регионалног развоја у вези са одлуком Владе о продаји Телекома.

Отворено писмо председнику Републике поводом најаве да се продаје Телеком Србија потписало је 13 истакнутих стручњака из области телекомуникација, академика и професора универзитета. Писмо је до сада је подржало 2129 градјана. 

http://www.balkanmagazin.net/otvoreno_pismo.aspx
Одговор Генералног секретаријата
Одговори министарстава