Савет је претходних година пратио случај “Срболек” као карактеристичан пример кршења права малих акционара и њихове немогућности да заштите своју имовину од самовоље највећег акционара. Упркос томе што је Комисија за хартије од вредности 2007. године донела решење којим се предузећима Јовице Стефановића налаже да продају незаконито стечене акције тако да њихово власништво у “Срболеку” не прелази 25%, Стефановић и даље контролише пословање “Срболека” и доноси одлуке на штету предузећа и осталих акционара. Мали акционари су 23. јула 2009. године поднели кривичну пријаву Првом општинском јавном тужилаштву у Београду против управе "Срболека". Тужилаштво је поводом ове кривичне пријаве поднело захтев за прикупљање обавештења Дирекцији полиције, међутим полиција још увек није доставила извештај.

Од 2005. године практично све трговинске трансакције “Срболека“ обављају се преко Стефановићевих фирми, које “Срболеку“ не плаћају преузету робу. Тако створен дуг према “Срболеку” износи око 900 милиона динара, истовремено док је рачун “Срболека” у непрекидној блокади од 22. јануара 2009. године, са износом блокаде 154.985.367,49 динара на дан 25. октобра 2010. године. Поред тога, “Срболекова” веледрогерија је 2009. године изгубила дозволу за рад, а 27. августа ове године Министарство здравља је “Срболеку” забранило производњу лекова јер не испуњава техничке услове, нити има стручне кадрове за контролу квалитета. Мали акционари су преко органа предузећа покушали да спрече даље увећавање штете, међутим Стефановић, који је истовремено и председник Управног одбора и генерални директор “Срболека”, једноставно је престао да сазива Скупштину предузећа. Након што су мали акционари сами организовали Скупштину и изабрали своје представнике у Управни одбор, Стефановић је престао да сазива и седнице Управног одбора. Предузеће је последњи завршни рачун и ревизорски извештај усвојило за 2007. годину.

Иако су искористили све законске могућности да заштите своја власничка права, мали акционари, међу којима су поред запослених и пензионера “Срболека” и инвеститори из Словеније и Србије, нису успели да спрече урушавање предузећа. Бројни други примери које је Савет претходних година анализирао у извештајима и иницијативама достављеним Влади, јасно говоре да се ради о системском проблему. Савет је препоручио Влади размотри због чега институције надлежне за заштиту ових права не раде по закону, или раде споро, и да им омогући услове да обављају послове из своје надлежности независно од притисака, као и да анализира недостатке у прописима због којих регулаторна тела не могу да спрече самовољу највећих акционара у акционарским друштвима. Случај “Срболека” јасно указује на овај проблем, јер упркос Решењу Комисије за хартије од вредности из 2007. године Стефановић и даље има потпуну контролу над “Срболеком” иако поседује свега 24,99% акција.

Савет је у Извештају препоручио Влади да са нарочитом пажњом анализира поступање Министарства економије и регионалног развоја, које је својим мешањем у недавно окончани штрајк у “Срболеку” омогућило несавесној управи да учврсти своју самовољу и настави да угрожава имовину осталих акционара и опстанак предузећа. 
 

Извештај о "Срболеку" [ пдф ]
Извештај о "Срболеку" [ Ворд ]