Савет за борбу против корупције представио је на конференцији за новинаре и стручну јавност Извештај о стању у правосуђу, у Медија Центру 16.05.2016. године. Снимак конференције можете погледати овде.

Савет је анализирао стање у правосуђу са аспекта доступности правде и правосуђа и нашао је бројне системске проблеме. Институције правосуђа су битан део главног механизма борбе против корупције.Савет је посебну пажњу обратио на територијалну, функционалну и материјалну доступност правосуђа. Влади је скренута пажња да не постоје јасни критеријуми за креирање мреже судова и тужилаштава и за одређивање броја носилаца правосудних функција и правосудне администрације. То представља један од основних услова за обезбеђење равномерног оптерећења правосудних институција и равномерне доступности права и правде. Део одговорности је на правосуђу, али највећу одговорност носи извршна власт. Велики проблем је и даље утицај извршне власти на рад тужилаштава и судова, као и неадекватно медијско извештавање. Доступност права и правде зависи од суђења у разумном року, и ако суђења трају предуго губи се и право и правда. Број нерешених предмета изражава се у милионима (око 2,9 милиона) и још увек имамо старе предмете који трају више година иако се у суђењу у разумном року дошло до напретка.Ипак, Савет је поздравио благо побољшање које је уследило након што је председник Врховног касационог суда донео Програм решавања старих предмета, тако да је број предмета старијих од 5 година у основним судовима смањен за 4%, а број предмета старијих од 10 година за 12%. Доносе се неквалитетни закони који ускраћују остварење правде јер су непотпуни, нејасни и непримењиви. Држава убудуће мора променити праксу доношења прописа по хитном поступку, без јавне и стручне расправе, без учешћа стучњака за одређене области и учешћа цивилног друштва. Много је закона који су копирани од других држава, и са којима се сагласила ЕУ, али такви закони не прате живот и не сагледавају особености нашег друштва. Тиме се ствара проблем и правосуђу јер закони или не регулишу конкретне ситуације које су често и коруптивне, или се ти закони тешко примењују. Правосудне институције немају довољно средстава за редован рад, а истовремено трошак којем се грађани излажу у потрази за правдом није прилагођен животном стандарду.Савет је упоредио препоруке из претходних реферата и утврдио је да је дошло до побољшања и да су донети битни подзаконски акти који су недостајали, али је уочено доста пропуста у тим прописима који могу ограничити независност и самосталност носилаца правосудних функција, као и онемогућити судије и тужиоце у доступности права и правде.Извршна власт се понаша неодговорно и својим изјавама често застрашује судије и врши притисак на правосуђе.Држава је дужна да изврши детаљну анализу рада Уставног суда, јер из досадашњег рада овог суда није могуће утврдити да ли је правосудна институција или је део извршне власти.Ради квалитетног приступа правди, нарочито у условима примене Законика о кривичном поступку који подразумева тужилачку истрагу и одсуство начела материјалне истине, потребно је што пре донети адекватан закон о бесплатној правној помоћи. Такође је тужилаштву потребно обезбедити независност од извршне власти, будући да је преузет део судске надлежности.У односу на препоруке из ранијих извештаја, Савет је утврдио да је учињено недовољно. Поред обнављања битних препорука из ранијих извештаја по којима није поступљено, Савет је дао и нове препоруке. Иако велики број препорука подразумева измену Устава, Савет то сматра неопходним за обезбеђивање квалитетног рада правосуђа и потпуног приступа правди.