Чланови Савета изнели су оцену да је конверзија права коришћења на грађевинском земљишту у право својине на начин на који је дефинисана актуелним Законом, један од најочигледнијих примера спреге између крупног капитала и извршне власти, којом се законом стварају услови за системску корупцију. Као очигледан пример изнето је Решење о конверзији Секретаријата за имовинско-правне послове Градске управе Београда, којим је предузећу ДелРеал 1признато право својине на земљишту у државној својини без обавезе плаћања накнаде.

Јелисавета Василић - члан Савета, Милић Миловановић - члан Савета, Верица Бараћ - председница Савета, Данило Шуковић - члан Савета и Душан Слијепчевић - члан Савета

Конверзија (претварање права коришћења на грађевинском земљишту у право својине) предвиђена је први пут доношењем Закона о планирању и изградњи ,“Сл. Гласник бр.72/09“ и измене овог Закона, „Сл. Гласник бр. 24/11“ од 31.03.2011.год. и Закон у августу 2009.год. и његове измене у марту ове године донете су по хитном поступку без обавезне јавне расправе. 

Овај институт је уведен да би се онима који су кршили законе и уговоре, омогућило да стекну право својине на земљишту, иако им је због кршења закона и протека рокова, морало бити одузето и право коришћења. 

 Конверзија у право својине дефинисана на овај начин један је од најочигледнијих примера спреге између крупног капитала и извршне власти, којом се законом стварају услови за системску корупцију. Ова могућност конверзије је део давно започетог пројекта да се одабраним појединцима омогући да друштвену и државну имовину, националне ресурсе, најатрактивније локације претворе у приватну својину на коруптиван начин, а на штету свих грађана. Тај пројекат се одвија тако што се доносе закони и уредбе прилагођене њиховим интересима, а други закони се не доносе док се овај пројекат не реализује у целини. Због тога није донет Закон о својини, Закон о реституцији, Закон о јавној својини и сл. 

Конверзија у право својине, коју желимо данас да објаснимо, односи се на две групе корисника грађевинског земљишта:

1. Корисници грађевинског земљишта који су то право добили по ранијим прописима, пре ступања на снагу Закона из 2003. године ради изградње објеката и привођења земљишта намени у року који је био одређен уговором. Приликом склапања ових уговора, са Дирекцијом за грађевинско земљиште, одређено је било плаћање накнаде за комунално опремање земљишта. У тренутку када се Законом из 2009. године омогућава овај вид конверзије, рокови за привођење намени су већ били истекли, и према Закону и уговору земљиште је морало бити одузето, зато што објекти нису били изграђени у прописаним роковима. Неки привилеговани појединци су знали да не морају да поштују рокове, да не морају да изграде објекте, чак ни да започну њихову изградњу. Знали су да кад истекну сви рокови да ће бити донет закон, који ће им омогућити конверзију у приватну својину, па ће тим земљиштем моћи да тргују, јер иначе га нису ни прибавили ради изградње.



Очигледан пример је Решење о конверзији Секретаријата за имовинско-правне послове Градске управе Београда бр. 352-143/10 од 28.02.2011.год. које је донео секретар Петар Живановић дипломирани инжењер (у прилогу). Предметним Решењем признато је право својине предузећу Делреал 1 на грађевинском земљишту у државној својини без обавезе плаћања накнаде.

Земљиште је добијено 2001.год. ради изградње пословно-производног објекта магацинског и другог простора у блоку 53 на Новом Београду, уз обавезу плаћања накнаде за комунално опремање земљишта. Према тада важећим прописима рок за привођење намени, односно изградње објеката, био је три године и уколико се објекат не изгради или не започне његова градња, земљиште се одузимало од корисника ради поновног давања на конкурс другом лицу, које има намеру и могућности да објекте изгради. Земљиште није одузето од корисника ни након скоро десет година, тако да је корисницима усвајањем Закона о планирању и изградњи у 2009. години омогућено да право коришћења на овом земљишту, конвертују у право својине. Поменутим Законом је било предвиђено да се за конверзију у право својине мора платити тржишна вредност земљишта, умањена за трошкове прибављања земљишта, у које не могу бити признати трошкови плаћени за комунално опремање земљишта (накнада за уређење земљишта која је плаћена Дирекцији за грађевинско земљиште према уговору који је корисник склопио) 

2. Корисници грађевинског земљишта, који су то право стекли у приватизацији или стечају. Конверзија у овом случају је потребна само оним новим власницима предузећа који желе да угасе производњу, или су то већ урадили, и да уместо наставка и ширења пословања, локацију предузећа претворе у локацију за изградњу објеката друге намене и да тргују земљиштем. За ову конверзију је типичан пример Лука Београд.

 Нови власници Луке већ од 2006.године јавно изјављују да их обављање лучких делатности не интересује, већ да су акције Луке Београд купили ради грађевинског земљишта и изградње такозваног града на води. Поступајући по захтеву нових власника, власт у Београду усваја у новембру 2009. године Измене и допуне ГУП-а Београда и 70 ха земљишта, претходно намењеног за обављање лучке делатности, мења намену у земјиште за изградњу комерцијалних објеката ( „Сл. лист Града Београда 63/09“). Овој измени ГУП-а, који је иначе усвојен да важи до 2021.године, претходила је израда студије коју је наручила и платила Дирекција за грађевинско земљиште града Београда, а која је коштала око милион евра. Студијом је разматрана могућност евентуалног измештања теретног пристаништа и уствари представља део трошкова града ради измене ГУП-а и промене намене лучког земљишта. У овом периоду нови власници Луке Београд су постепено смањивали обим пословања и обављања лучке делатности, тако да се данашњи обим тог посла сликовито може представити као претовар једног брода за седам дана. Поред тога нови власници су променили намену 50.000 квадратних метара простора за обављање лучких делатности у пословни простор за уметнике, чиме се додатно отежава обављање лучких делатности у Луци Београд.

Лучке делатности су де факто већ угашене, извршена је промена намене лучког земљишта, а следећи корак је конверзија овог земљишта у приватну својину на начин како је то урађено за предузеће „ДелРеал 1“ на Новом Београду, без обавезе плаћања накнаде. У овом случају, такво решење ће се донети захваљујући новој одредби у Изменама Закона о планирању, где се у трошкове прибављања земљишта признаје цена плаћена за капитал предузећа.

Решење Секретаријата за имовинско-правне послове
Записник Пореске управе