Састанак су организовали Унија послодаваца Србије и Црне Горе и ОЕБС.

Присуствовали су представници Уније, ОЕБС, МОР, МОП, СЕ,УНДП, УСАИД, Самосталног синдиката СЦГ, Савета за борбу против корупције, Транспарентности Србија, Сталне конференције градова, НВО “Цар Душан”, Лиге за заштиту приватне имовине, Удружења градјана за повраћај одузете имовине “Београд”, Групе за промене из ЦГ, екононмски саветник председника владе РС, представница Министарства за економске односе са иностранством и други

ЗАКЉУЧЦИ Округлог стола:

Потребно је донети системске законе који онемогућавају корупцију /на пример Закон о газдовању фондовима;

Препоручује се Влади РС да побољша Закон о јавним набавкама ради стварања равноправних и фер услова за све учеснике у процесу набавки;

Указује се да би евентуалне измене Закона о финансирању политичких странака негативно утицале на смањење корупције у друштву;

Потребно је донети националну стратегију за борбу против корупције;

Неопходно је установити социјални дијалог, јер се без тога не може решити питање корупције;

Захтева се да Министарство спољних послова СЦГ формира социјално-економски савет , са комисијама за борбу против корупције;

Тражи се од надлежних органа да се заложе за аплицирање МОР и његових структура у СЦГ, односноБеограду;

Успоставити тешњу сарадњу са Саветом за борбу против корупције.

АКЦЕНТИ ИЗ РАСПРАВЕ

Верица Бараћ: Савет се борио за стварање институционалног оквира против корупције у области јавних набавки, доступности информација, финансирања политичких странака, али нема анализу ефеката, посебно када је реч о Закону о јавним набавкама. Савет ће убудуће сачињавати извештаје о свом видјењу примене тих закона. Савет жели да буде мост ка стварању других институција у борби против корупције. Он жели да отвори дијалог са владом о слабостима извршне власти, нарочито када је реч о САРТИД-у и афери са шећером, јер сматра да је у тим случајевима еклатантно показано како се поништава јавни интерес. Парадигматични случајеви у предузећима чија се приватизација оспорава захтевају постојање контроле у постприватизационом периоду, али ту контролу не могу да обављају само Агенција за приватизацију и министарства. Бараћ се није сложила са неким мишљењима која се чују у јавности да ће повика о корупцији отерати стране инвеституре. Није њих отерао разговор о корупцији, него сама корупција, рекла је Бараћ.

Небојша Медојевић: Корупцију не може да сузбија само држава, него мора постојати општи консензус о борби против корупције и она не сме бити предмет политичког надметања.

Мора постојати независно тело као што је Савет за борбу против корупције, које ће спречити министре да доносе крупне одлуке супротне интересима градјана, али положај тог независног тела мора бити регулисан законом, а не владином одлуком.

Потребно је дефинисати стратегију борбе против корупције, при чему највише треба помоћи полицији и тужилаштву, које су најрањивије установе. Медојевић је подсетио на пример Италије у којој је корупција у влади истраживана при тужилаштву, али од стране једног независног тела.

При влади би требало да постоји саветодавно тело састављено од приватних предузетника, као и тело за евалуацију уговора које закључује влада, како би се избегло закључивање штетних уговора.

Немања Ненадић: Констатовао је да Скупштина РС није могла до сада да се супротстави корупцији која је дубоко укорењена у друштву. Сматра да би убудуће Скупштина морала да оснује и контролише институције задужене за борбу против корупције, као што су: антикорупцијска агенција, омбудсман, специјализована тела за борбу против организованог криминала, онемогућавања сукоба интереса, буџетска контрола која подразумева јавног ревизора и ревизорски суд.. Ненадић је подсетио да је СЦГ потписница неколико медјународних докумената за борбу против корупције, и да их само треба применити. Најавио је да ће у оквиру програма ГРЕЦО у СЦГ доћи експерти, али да је потребно да влада оформи тело које ће координирати рад свих државних органа, пошто ће се спровести исцрпна испитивања. Подсетио је с тим у вези да је после евалуације у Словенији основана антикорупцијска агенција, и да би такво тело требало да имају Србија и Црна Гора.

Ненадић је указао да се у закону о јавним набавкама спремају промене које предвидјају преференцијални третман домаћих понудјача, уместо да се ради на промени у сфери заштите права понудјача. Слично је и са Законом о финансирању политичких партија који се сада концепцијски оспорава, а да се притом не дају алтернативе, тако да треба размислити да ли се ради о намери да се избегне оптерећење буџета и шта би значило ако се политичке партије препусте приватним донаторима. Сматра да је Закон о слободном приступу информацијама срж механизма цивилног сектора у ефикасној контроли рада државних органа, и то не само у области корупције, него и ефикасности и јавашлука,за који је рекао корупције да представља већи проблем од саме

Силвија Пановић-Дјурић, Канцеларија Савета Европе:Изјавила је да Канцеларија СЕ жели да повеже све овдашње реформске процесе, и да сада жели да имплементира програме ЦАРД и ПАЦО, који се односе на антикорупцијске програме и стратегију. Зато је потребно да се Унија послодаваца, синдикати, НВО и државни органи укључе у програм.

Прецизирала је да пројекти СЕ обухватају простор бивше Југославије и Албанију и да, осим усавршавања већ донетих закона посебно предвидјају реформу кривичног законодавства и његово усаглашавање са европским стандардима. ПАЦО ће се поред осталог бавити и обуком министара правде и унутрашњих послова за борбу против корупције, а чека се да буде одредјен национални координатор, односно особа која ће радити на оба пројекта СЕ.Нагласила је,медјутим, да реализација пројеката зависи од државних институција.

Иван Лалић: Обавестио је о темама којима се бави Савет за борбу против корупције. Прва тема је приватизација и израда амандмана на Закон о приватизацији. Друга тема су јавне набавке које носе велики ризик корупције, док је траћа тема правосудје, посебно његово деловање у случајевима као што је стечај и приватизација САРТИД-а. Четврта тема којом се бави Савет је област урбанизма, и то са становишта сарадње државних службеника са урбо-мафијом и са становишта рада правосудних органа. Лалић је предложио да Округли сто препоручи да се запосленима у јавном сектору повећају плате на 500 евра, образложивши да у том сектору има негативне селекције и корупције. Констатовао је да је приметно одсуство политичке воље да се корупција ефиканије сузбија.

Представници МОР и МОП били су сагласни у оцени да у борби против корупције највећу одоговорност сноси влада, али су подсетили и на значај кућног васпитања и пословне културе који неће почивати на идеологији корупције. Они су позвали организације и послодаваца и предузећа да се уједине у борби против пошасти као што је корупција. Истакли су да те медјународне организације инсистирају на основним условима као што су демократија, независно судство и признавање власништва.

Представници Уније послодаваца критиковали су што влада није показала интересовање за Округли сто, али су рекли да су спремни и заинтересовани да допринесу борби против корупције. Истакли су да се закони изигравају, и да политичари говоре како не можемо одмах да примењујемо европске стандарде. Рато Нинковић из Уније послодаваца Србије приметио је да Закон о јавним набавкама сада скрива оно што је ионако видљиво, а то је да су тендери “велико намештање”. Истакао је да постоји веза на линији Народна банка, Министарство за приватизацију и тендери, и ту везу назвао бермудским троуглом.Критиковао је решења у Закону о јавним набавкама које омогућавају дампиншку конкуренцију и монополске цене, односно неприхватање правила светске берзе.

Нинковић је био изричит у оцени да нема борбе против корупције ако Савет за борбу против корупције оснива влада.