Савет за борбу против корупције доставио је 5. марта 2018. године Влади Републике Србије Извештај о Уставним амандманима у вези са правосуђем. Извештај је достављен и Генералном секретаријату Владе Републике Србије као и Министарству правде.

Извештај о Уставним амандманима у вези са правосуђем можете преузети овде.

Савет је анализирао Радни текст амандмана на Устав РС полазећи од Националне стратегије реформе правосуђа усвојене 2013. године и Акционог плана за Поглавље 23, којима је дат оквир у ком смеру треба да иду промене Устава у циљу независности правосуђа. Стратегијом и Акционим планом је прописано да промена Устава треба да иде у правцу: искључења Народне скупштине и извршне власти из процеса избора председника судова, судија, јавних тужилаца, заменика јавних тужилаца, чланова Високог савета судства и Државног већа тужилаца; искључења представника законодавне и извршне власти из чланства у овим телима и прецизирања улоге Правосудне академије као обавезног услова за први избор на судијску и тужилачку фунцију.

Комисија за спровођење Стратегије именовала је Радну групу за израду анализе и давање правног оквира за измену Устава која је била састављена од стручњака за уставно право и правосуђе. Међутим, иако је Радна група израдила  и  представила анализу оквира уставних промена 2016. године, Министарство правде је у мају 2017. године започело свој рад на изради текста амандмана потпуно игноришући анализу Радне групе. Министарство правде је још у време израде Стратегије од 2013. године и касније на састанцима на којима су вршене консултације за измену Устава у 2017. и 2018. години јасно исказало став да се противи независности судова и самосталности тужилаца по стандардима који важе у Европској Унији.

Савет је имао примедбе на следеће амандмане:

 Амандман IX   

Овим амандманом је одређен састав Високог савета судства од 10 чланова и то пет чланова које бирају судије из реда судија и пет чланова ,,истакнутих правника”, које бира Народна скупштина на предлог надлежног скупштинског одбора за правосуђе. Савет је имао примедбе на то што у тих пет чланова из реда истакнутих правника могу да буду бирани сви посланици, сви партијски чланови, сви министри и остали радници у министарствима, сви они који су блиски власти, јер је једини услов за избор да буду правници. У односу на термин ,,истакнути”, Савет је имао неколико примедби, а то је да не постоје услови и мерила за избор на основу којих се може утврдити ,,истакнутост”, затим, нема гаранција да ће тако изабрани чланови Високог савета судства бити независни у односу на извршну и законодавну власт, и што су предлогом амандмана из састава Високог савета судства уклоњени министар правде и председник одбора за  правосуђе Народне скупштине, али је дата могућност да уместо та два члана Народна скупштина уз предлог одбора за правосуђе изабере пет чланова, а у тих пет могу бити и министар правде и председник Скупштинског одбора за правосуђе.

Амандман XI

Овим амандманом предвиђено је да се председник Високог савета судства бира међу члановима савета који нису судије па није јасно зашто се толико подцењује судијски позив, судијска струка и уводи нестручност, јер ,,истакнути правник” може да буде сваки правник, који можда никада није радио у суду, никада није судио ни примењивао процесне, нити друге законе.

 Амандман XII

Овим амандманом дат је ,,златни глас” председнику Високог савета судства, тако да су одлуке донете ако гласају само чланови савета из реда ,,истакнутих правника”. У образложењу је наведено да се овим успоставља равнотежа, али нејасно је о каквој равнотежи се ради када правно ваљане одлуке могу да доносе само пет чланова савета из реда ,,истакнутих правника”, и на те одлуке судије не могу да утичу што значи да не постоји равнотежа у Високом савету судства између судија и ,,истакнутих правника”.

 Амандман IV

Овим амандманом омогућен је премештај судија у други суд ако о томе одлуку донесе Високи савет судства и ако се ради о преуређењу судског система. Савет сматра да преуређење судског система мора бити регулисано законом и једино у том случају може бити разлог за премештај судије у други суд.

 Амандман VIII

Овај амандман предвиђа да министар правде може покретати дисциплински поступак и поступак разрешења судија. То опет значи да није довољно што ће извршна и законодавна власт преко ,,истакнутих правника” преузети потпуно управљање правосуђем, него у тој власти треба да учествује и министар као део извршне власти.

Амандман XIV

Овим амандманом задржава се решење да је јавно тужилаштво само самостални орган без гаранција независности у односу на извршну и законодавну власт, зато је неопходно јавном тужилаштву дати статус независне институције. Последњих година у Европи преовладава схватање да је и независност јавног тужилаштва значајна за успостављање независног правосудног система, јер јавни тужиоци су потенцијално најважнија карика у ланцу кривичног правосуђа.

Амандман XV

Овим амандманом уређује се одговорност у јавном тужилаштву. Предложеним решењем задржава се превазиђени модел круте хијерархије који је у супротности са модерним тенденцијама и систем у којем сваки нижи јавни тужилац одговара вишем у хијерархији, а највиши законодавној и извршној власти кроз систем избора.

Правосудна академија 

Амандманом ИВ и XВИИИ је регулисано да за судију у судовима који имају искључиво првостепену надлежност, (односно, за заменика јавног тужиоца у најнижим јавним тужилаштвима) може бити изабрано лице које је окончало посебну обуку у институцији за обуку у правосуђу која је основана законом, што значи само обуку у установи у државном власништву. Савет сматра да једној образовној установи није место у правосудном, него у образовном систему и да држава форсира Правосудну академију јер преко ње утиче на избор судија и тужилаца, утиче на то ко ће се примати на обуку и ко ће на тај начин стећи могућност да конкурише за судију, односно тужиоца.

Савет за борбу против корупције је осим примедби на радни текст амандмана, имао примедбе и на нове уведене термине као што су: ,,истакнути правници”, ,,инклузивност”, ,,аутократско управљање”, ,,корпоратизација”, ,,оправдана контрола квалитета и непристрасности правде”. Савет је у овом извештају образлажио због чега су ови термини  неупотребљиви и не могу се применити на правосуђе.

Имајући у виду значај промене Устава као највишег правног акта наше земље, Савет је дао препоруке Влади да се Радни текст амандмана Министарства правде на Устав Републике Србије повуче из даље јавне расправе јер није дат од  релевантних актера реформе правосуђа предвиђене Националном стратегијом реформе правосуђа, а затим да се у складу са европским стандардима о независности судија и самосталности тужилаца спроведе нови поступак на изради Радног текста амандмана на Устав РС у коме ће учествовати све институције укључене у реформу правосуђа предвиђене Националном стратегијом реформе правосуђа.