Извештај о предности уговарања надлежности домаће арбитраже

25. јануар 2018

Савет за борбу против корупције доставио је 17.01.2018. године Влади Републике Србије Извештај о предности уговарања надлежности домаће арбитраже. Извештај је достављен и Министарству правде, Државном правобранилаштву, Привредној комори Србије и Рударско-топионичарском басену Бор.

Извештај о предности уговарања надлежности домаће арбитраже можете преузети овде.

 

Извештај је наставак праћења арбитражних спорова, анализом арбитражног законодавства и лоших резултата у арбитражним споровима који се воде пред Међународним арбитражним судовима.

Наиме, Савет је у децембру 2012. године урадио извештај „Међународни арбитражни спорови у процесу приватизације и штетно поступање Агенције за приватизацију“ који је био последица уочених пропуста насталих у вођењу арбитражних спорова услед чега смо већину спорова везаних за приватизацију изгубили.

Савет је, радећи на арбитражним предметима уочио да је било много проблема са суђењима арбитража изван наше државе, нарочито у предметима приватизације, јер је то област која је скоро потпуно непозната страним арбитрима. Због непознавања нашег система приватизације, као и чињенице колико су за нашу земљу битна инвестициона улагања и очување радних места кроз социјалне програме, стране Арбитраже су, полазећи од класичног приступа уговорима (да је купопродајни уговор извршен ако је предат предмет уговора и исплаћена купопродајна цена), сматрале да се уговори нису могли раскинути јер је плаћена цена.

Без обзира на такве проблеме, Савет скоро да ни у једном предмету приватизације са иноелементом није нашао да је уговорена надлежност наше арбитраже, без обзира што су скоро све фирме које су биле из иностранства биле у власништву наших држављана.

Са друге стране, на основу предмета у које је имао прилике да изврши увид, Савет је закључио да је евидентан стручан, ефикасан и квалитетан рад наше арбитраже. У тим предметима, у којима је уговорена надлежност наше арбитраже уочили смо да су све наведене спорове тужени - иностране фирме изгубиле, а да нису ставиле ни једну примедбу на рад наше арбитраже, нити су тражиле судску контролу арбитражних одлука.

У прилог домаћој арбитражи говоре многе чињенице од флексибилности  решевања спорова, могућности странака да саме изаберу арбитре, да уговоре меродавно право, језик поступка и место арбитраже, брзине поступка. У погледу трошкова поступка, у већини случајева знатно су нижи од судских трошкова, а трошкови вођења међународног арбитражног спора пред Сталном арбитражом нижи су од трошкова вођења истог спора пред институцијама исте врсте у региону и свету.

Након анализе прописа Савет је закључио да одредбе Закона о арбитражи дају само основна правила, која су потпуно недовољна да се побољша стање у нашим арбитражним споровима. Зато Савет предлаже да се променом закона, органи и организације, као и предузећа у већинском власништву државе, јавна предузећа, односно сви субјекти који располажу јавном својином, обраћају нашем Арбитражном суду а то је Стална арбитража при Привредној комори Србије, који има све елементе независног и непристрасног суда и способан је да пружи потпуну заштиту странкама. Арбитри са листе арбитара у Сталној арбитражи су угледни професори факултета, бивше стручне судије и искускни привредници.

Савет је имао примедбе на то што Законом није регулисан поступак који се примењује код унутрашњег доношења одлука о избору и именовању арбитара. Савет је покушао да пронађе било који правни акт којим је регулисан поступак који се примењује у избору и именовању арбитара, међутим, такав акт није нађен ни на сајту Владе, ни Скупштине. Савет је добио усмено обавештење од Државног правобранилаштва да Влада именује арбитре, међутим, Савет није добио информације о томе ко Влади предлаже арбитре, ко и какав поступак спроводи јер не постоје законски услови о критеријумима и мерилима за избор и именовање арбитара.

Примедбе Савета односе се и на састав Комисије за разматрање спорних односа који могу бити предмет пред међународним арбитражама коју је Влада формирала септембра 2017. године. Влада је за чланове Комисије именовала министре, активне политичаре и лица блиска власти, не узимајући у обзир која су све знања потребна да се у тим привредним споровима изанализира правно и чињенично стање, да се изврши увид у одговарајућу документацију и заузме стручан став о нашим позицијама у евентуалним будућим споровима са аспекта примене материјалног права.

Савет је наилазио на отпор у у вези добијања документације на основу које би сагледао све проблеме из области арбитражних спорова.  Тако се догодило са арбитражним спором између грчке компаније „Митилинеос” као тужоца и РТБ Бор као туженог, за који се касније испоставило да је спор између грчке фирме као тужиоца и Републике Србије као туженог.  Након објављивања информације у једном дневном листу да је у арбитражном спору између грчке фирме „Митилинеос” као тужиоца и Републике Србије као туженог, вођен спор ради извршења уговора који је закључен између грчке фирме и РТБ Бор, који смо ми изгубили, Савет се обратио РТБ Бор јер није знао за тај спор, иако дуго ради на анализи арбитражних спорова

РТБ Бор је обавестио Савет да је био у правном односу са наведеном грчком фирмом по основу кредита за обртна средства; по основу набавке резервних делова и по основу невраћеног метала (бакар) из посла услужне прераде концентрата бакра у власништву грчке фирме; (да је поред тих односа између истих странака закључено још 7 уговора у 1998 години, али да је дуг настао само из наведена три односа); да је грчка фирма утужила РТБ Бор за износ од 60.520.796,86 УСД по сва три односа и да се спор води пред првостепеним судом у Атини, који је у почетној фази, рочиште је заказано за 21.02.2019. године.

Из наведеног извештаја Савет је сазнао да је у време закључења наведених уговора био на снази Споразум између Савезне владе Савезне Републике Југославије и Владе Републике Грчке о узајамном подстицању и заштити улагања који је закључен 25.06.1997. године. На основу тог Споразума, односно, неизвршења тог Споразума, теку два арбитражна поступка у која РТБ Бор није укључен као странка, али јесте као ималац документације, коју је на захтев адвокатских канцеларија и по налогу Државног правобранилаштва доставио.

Државно правобранилаштво нас је након обраћања да нам доставе пресуду Међународног арбитражног суда у Женеви између грчке компаније „Митилинеос“ и РТБ Бор, обавестило да сви предмети по међународним арбитражама у инвестиционим споровима носе ознаку „поверљиво” у складу са Законом о тајности података, па је немогуће да се поверљиви подаци доставе Савету.

Савет сматра да је нетранспарентост пресуде усмерена на скривање чињенице како је и зашто дошло до поступка пред Арбитражом по Споразуму између Грчке и СР Југославије из 1997. године, које пропусте је направила Република Србија у извршењу овог споразума; да ли се уствари водио спор за обавезе по уговорима које је закључко РТБ Бор у којем држава није учествовала; за шта одговара Република Србија када већ тече спор између грчке фирме и РТБ Бор по конкретним уговорима. Посебно је важно питање како ће се окончање арбитражног поступка обавезујућом пресудом одразити на спор између РТБ Бор и наведене грчке фирме, односно, да ли постоји могућност да грчка фирма добије два извршна наслова један је одлука арбитраже према Републици Србији, а други је одлука првостепног суда у Атини за извршење уговора према РТБ Бор, чиме би држава Србија претрпела ненадокнадиву штету.

Због свега наведеног, Савет је као и у претходном извештају о арбитражи предложио да се изврше одговарајуће измене прописа, да се уреде критеријуми на основу којих се уговарају надлежности и услови од којих зависи избор арбитража, као и поступак избора арбитара и правних тимова који ће представљати нашу земљу, односно сва она правна лица која располажу јавном својином у арбитражним спровима.

Савет посебно указује на нетранспарентност јер никада није објављено колико спорова је вођено пред Међународним арбитражним судовима, из којих привредних односа су вођени спорови, коју штету је држава претрпела због губитка спорова, колики су били трошкови наших правних тимова у изгубљеним споровима и колика је била штета због неизвршења одлука Међународних арбитражних судова.