Савет за борбу против корупције доставио је 27.12.2017. године Влади Републике Србије Извештај о конверзији и располагању грађевинским земљиштем у Републици Србији. Извештај је достављен и Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Председнику Републике Србије, Народној скупштини Републике Србије и Врховном касационом суду.

Извештај о конверзији и располагању грађевинским земљиштем у Републици Србији можете преузети овде.

Савет се у два наврата обратио Уставном суду Републике Србије и то 28.06.2010. године и 06.11.2015. године за оцену уставности Закона и подзаконских аката који се односе на својину на грађевинском земљишту у Републици Србији.

Наиме, првом Инцијативом Савета из 2010. године тражена је оцена уставности Уредбе о критеријумима и поступку за утврђивање висине накнаде по основу конверзије права за лица која имају право на конверзију уз накнаду, која је донета 2010. године.

У члану 1. наведене Уредбе, Влада је утврдила критеријуме на основу којих ће се утврђивати тржишна вредност грађевинског земљишта, које је предмет конверзије и то је учињено у складу са датим овлашћењима из Закона о планирању и изградњи. Међутим, чланом 4. став 1. Уредбе, Влада је регулисала да трошкови прибављања права коришћења грађевинског земљишта обухватају укупну ревалоризовану цену капитала исплаћену у поступку приватизације, односно стечаја и извршења. Оваквим регулисањем трошкова Савет је сматрао да је Влада је изашла из оквира датих у Закону по којима се тржишна цена грађевинског земљишта умањује само за трошкове прибављања тог земљишта, а не за цену укупног капитала,  што је огромна разлика.

Уставни суд је 2013. године, након три године од подношења Иницијативе Савета, донео Одлуку у којој је наведено да независно од тога да ли је предмет продаје капитал или имовина субјекта приватизације, или стечајног или извршног дужника, продајна цена исплаћена у наведеним поступцима представља искључиво противвредност на име стицања капитала или имовине приватизованих субјеката, али не и земљишта на коме субјекти имају право коришћења, с обзиром да земљиште није тржишно вредновано. Стога се право коришћења на грађевинском земљишту стечено у поступцима приватизације, у стечајном или извршном поступку, може конвертовати у право својине плаћањем тржишне цене земљишта, а не стицањем без накнаде.

Након две године од овакве Одлуке Уставног суда, 2015. године донет је Закон о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду.

Анализом овог Закона Савет је утврдио да поједине одредбе нису у сагласности са Уставом па је поднео нову Иницијативу Уставном суду за оцену уставности чл.6. став 2. и став 3. и чл.13. став 2. наведеног Закона.

Одредбом члана 6. став 2. и 3. прописано је да се претварање права коришћења у право својине на грађевинском земљишту врши без накнаде за све привредне субјекте код којих је поступак приватизације спроведен до дана ступања на снагу Закона о планирању и изградњи из 2009. године.

Закон о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду донет 2015. године, довео је у привилегован положај све купце који су купили привредне субјекте до 2009. године, при чему је право коришћења на грађевинском земљишту у јавној својини конвертовано у право приватне својине без икакве накнаде. Тиме су такви купци стекли велику имовинску корист, а власници јавне својине, Република, АП и јединице локалне самоуправе претрпели су несагледиву штету.

Уставни суд по овој Иницијативи још увек није поступао, иако је прошло више од две године, због чега се Савет обратио Председнику Републике Србије, Народној скупштини и Председнику Врховног касационог суда са препоруком за преиспитивање рада Уставног суда, јер његово непоступање по мишљењу Савета, угрожава економске потенцијале Републике Србије.