Савет за борбу против корупције доставио је 11. 09.2017. године Влади Републике Србије Извештај о располагању непокретностима града Београда. Извештај је достављен и Генералном секретаријату Владе Републике Србије као и Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и Граду Београду.

Извештај о располагању непокретностима града Београда можете преузети овде.

Непостојање  правих података о непокретностима града Београда и давање великих овлашћења појединцима који располажу тим непокретностима, уз одсуство контроле њиховог рада, ствара  простор за корупцију и злоупотребе.

Из евиденција о непокретностима, ма колико се оне разликовале од институције до институције, јасно је да град Београд поседује имовину велике вредности, а да су приходи по основу њеног коришћења несразмерно мали.

Приходи по основу располагања имовином града Београда били би значајно увећани

стављањем у функцију свих непокретности, које су празне или се незаконито користе од стране трећих лица, уз реалну цену закупнина,  редовном наплатом накнада и доприноса за уређење грађевинског земљишта, као и добрим законским решењима.

 У протеклом периоду, у највећој мери накнаде за уређење грађевинског земљишта  нису наплаћене, а најновијим одлукама града Београда предвиђено је да под одређеним условима потраживања по том основу буду значајно умањена.

Податак о ненаплаћеној накнади за уређење грађевинског земљишта по неколико  правних основа, Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу града Београда, доставила је Савету  и тај износ од 4,7 милијарди динара на крају 2015. године неупоредиво је мањи од шеснаест милијарди динара, који су неки градски челници предочили јавности у јануару 2017. године.

Спорно питање је и у делу остварених прихода по основу конверзије права коришћења у право својине на грађевинском земљишту, које законски није решено у корист Републике Србије, односно општег интереса друштва, иако је Савет по том основу подносио неколико иницијатива Уставном суду.

У периоду од пет година издата су решења на име конверзије права коришћења у право својине у вредности од само 400 хиљада евра, а отуђено земљиште у вредности око 180 хиљада евра.

 Град није остварио значајне приходе ни по основу закупа земљишта. Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу града Београда доставила је податак о салду дуга закупаца на крају календарске године, који примера ради, на крају 2015. године износи око 1,7 милијарди динара, али не и податак о висини годишње закупнине за грађевинско земљиште и  површину издатог земљишта по катастарским парцелама, иако је то био захтев Савета.

Због непоседовања података које се стварно катастарске парцеле издају у закуп и по којој цени, Савет није могао да утврди колико је годишње остварен приход по том основу и колика је површина грађевинског земљишта стављена у ту функцију.

 Према подацима из одлука о завршном рачуну града Београда једино је евидентно да су приходи по основу закупа грађевинског земљишта  далеко мањи у периоду од 2012-2015. године, готово десетоструко  2014. године у односу на 2011. годину. Наиме, у 2011. години остварени приходи од закупа грађевинског земљишта износе 2,8 милијарди динара а 2014. године само 282 милиона динара.

На основу списка дужника и по основу закупа и по основу накнаде за уређење грађевинског земљишта, који је Савету доставила Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу града Београда, може се закључити да постоји велики број дужника чији дуг појединачно износи  неколико милиона евра, а да ти правни субјекти немају запослене или имају неколицину запослених. Многи дужници су отишли у стечај па је наплата потраживања по том основу неизвесна.

Поред располагања грађевинским земљиштем које је потпуно нетранспарентно и где се нису остварили значајни финансијски резултати, ни располагање становима и пословним простором нема за резултат остварење озбиљних финансијских ефеката.

Ако се изузму станови који се додељују по посебним програмима (непрофитни, социјални), хиљаде других станова се издаје по закупнини која је изузетно ниска и приходи по том основу не припадају Граду. Која лица имају привилегију да користе те становe по изузетно повољним условима, Савет нема информацију, као ни информацију по којој је вредности отуђен велики број станова града Београда, иако је  Савет тај податак тражио од Града.

Осим земљишта и станова, ни приходи од издавања у закуп пословног простора нису у складу са бројем и површином јединица пословног простора, које су евидентиране пописом. Цена закупа пословног простора за многе локације није логична, имајући у виду да се иста формира у зависности од локације, па се дешава да се пословни простор у екстра зони издаје јефтиније него у III, IV зони. Подаci о цени закупа пословног простора појединачно по свакој јединици и адресама налазе се у прилогу Извештаја.

Поред тога, у два одговора Секретаријата за имовинско правне послове града Београда достављених Савету, подаци о оствареним приходима од закупа пословног простора разликују се за око триста милиона динара на годишњем нивоу, па се поставља питање који је податак веродостојан.

Ако се има у виду, да се приходима оствареним по основу коришћења имовине, пре свега финансирају инфраструктурни пројекти града Београда, јасно је да се лошим законским решењима и недомаћинским понашањем одговориних лица, која управљају и располажу имовином, остварују скромна средства по том основу, због чега се Град задужује,  што финансијски оптерећује све грађане – пореске обвезнике.

У складу са уоченим проблемима Савет је дао одређене препоруке Влади Републике Србије међу којима су, успостављање озбиљне  контроле рада надлежних институција, као и смањење овлашћења Градоначелника.