Савет за борбу против корупције доставио је 28.08.2017. године Влади Републике Србије Извештај о евиденцији непокретности града Београда. Извештај је достављен и Генералном секретаријату Владе Републике Србије као и Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Извештај о евиденцији непокретности града Београда можете преузети овде.

Савет је урадио Извештај о евиденцији непокретности града Београда имајући у виду важност успостављања јединствене и тачне евиденције имовине, која је предуслов да располагање имовином у јавној својини буде транспарентно чиме се смањује могућност за коруптивно деловање.

Савет има обавезу да, у складу са Националном стратегијом за борбу против корупције у делу V - Праћење резултата спровођења Стратегије и акционог плана тачка 5.3., у форми извештаја указује Влади Републике Србије на уочене појавне облике корупције и пропусте у механизмима борбе против корупције.

Евиденција, управљање и располагање непокретностима у јавној својини, je област обухваћена Националном стратегијом за борбу против корупције за период 2013 - 2018. године, као и Акционим планом за њено спровођење којим је у тачки 3.2.2.1.5. предвиђена  израда и редовно ажурирање потпуне евиденције о имовини у јавној својини и њеним корисницима и јавно објављивање података о имовини.

Обвезник за испуњење наведене обавезе је Републичка дирекција за имовину, а предвиђени рок за испуњење обавезе је дванаест месеци од усвајања Акционог плана, односно 25. 08. 2014. године. Републичка дирекција за имовину у складу са Законом о јавној својини обавља послове државне управе у вези са прибављањем, управљањем и располагањем стамбеним зградама, становима и другим непокретностима, које користе државни органи, о чему подноси годишњи извештај Влади Републике Србије. Надзор над радом Дирекције врши Министарство финансија које, у складу са чланом 69. Закона о јавној својини, има право непосредног увида у евиденцију и документацију о прибављању, коришћењу, управљању и располагању стварима у јавној својини, као и да о утврђеном стању обавести Владу Републике Србије.

Савет је у свом Извештају желео на примеру града Београда да покаже како се спроводе мере из Акционог плана за борбу против корупције из наведене области, па је од Републичке дирекције за имовину затражио податке о евиденцији непокретности града Београда и то: земљишта, пословног и службеног простора, станова.

Град Београд је одабран као репрезентативни узорак јер се на његовом примеру може показати право стање у области евиденције и располагања непокретностима, имајући у виду да је Београд главни град Републике Србије, са непокретностима највеће вредности, највећи административни центар, са највећим бројем становника и са највећим локалним буџетом.

Дирекција је у одговору Савету 30.09.2016. године, (након две године од рока који је задат Акционим планом), навела да располаже само базом података из базе Јединствене евиденције непокретности у државној својини, која је успостављена на основу података које су доставили корисници средстава у државној својини, у складу са Законом о средствима у својини Републике Србије, који је престао да важи ступањем на снагу Закона о јавној својини.

Дирекција је такође обавестила Савет, да је у циљу примене поменутог Закона о јавној својини, успоставила програм аутоматске обраде података за вођење јединствене евиденције непокретности у јавној својини, као web апликацију која је стављена у продукцију 08.02.2016. године. Притом, Дирекција је навела у одговору Савету, да је упутила акт бр.954-310/2016, односно циркуларно писмо свим државним органима, Управи за имовину, АПВ, управним окрузима, градовима, осталим ЈЛС, јавним предузећима, чији је оснивач Република Србија, да су са успостављањем нове web апликације створени услови да се почне са електронским достављањем података о непокретностима у јавној својини које користе. Што се тиче непокретности које користи град Београд, Дирекција је обавестила Савет да није приступио наведеној апликацији, осим општине Нови Београд која је унела једну непокретност.

Поред података о евиденцији непокретности града Београда, које је Савет добио од Републичке дирекције за имовину, податке по том основу Савет је прикупио од града Београда, као и од Републичког геодетског завода. Сва три наведена субјекта морала би имати истоветне податке о непокретностима града Београда, у складу са правном регулативом која регулише њихов рад.

Наиме, град Београд је у обавези да податке из своје евиденције о стању, вредности и кретању средстава у јавној својини које користи, доставља Републичкој дирекцији за имовину, која води јединствену евиденцију непокретности у јавној својини.Надлежни орган града Београда (Секретаријат за имовинско правне послове и одељења за имовинско правне послове општина) подноси надлежној служби за катастар непокретности захтев за упис права јавне својине, као и потврду Републичке дирекције за имовину да су непокретности пријављене за јединствену евиденцију непокретности у државној својини (чл.76. Закона о јавној својини).

Међутим и поред напред утврђене методологије, ти подаци се значајно разликују, што упућује на закључак да нема праве и поуздане евиденције о имовини у јавној својини, не само града Београда, већ целе Републике.

Чињеница да се и након три године од задатих рокова за успостављање јединствене базе података о имовини у јавној својини није одмакло од почетка, намеће озбиљно питање одговорности обвезника задужених за спровођење Националне стратегије за борбу против корупције из те области, као и институција које имају надзор над њиховим радом.

Савет је у Извештају закључио да надлежне државне институције немају праве податке о имовини Републике Србије,  и да не постоји стварна жеља да се у тој области успостави ред. У прилог томе говори пример Закона о јавној својини који је донет 2011. године и по коме су одређени рокови до када су АП, ЈЛС, јавна предузећа и др. дужни да упишу право јавне својине, односно када треба да се успостави јединствена евиденција непокретности у јавној својини.

Сваки пут када су ти рокови истицали, доношене су измене Закона о јавној својини и одређиван нови накнадни рок. Од 2013. године када је одређен први рок, изменама Закона дошло се чак до 31.12.2017. године.

Поред тога, Закон о јавној својини нема прописане казнене одредбе, а пре свега новчану казну за прекршај правном лицу и одговорном лицу у државном органу и организацији, ако не води евиденцију о стању и кретању средстава у државној својини коју користи и ако у прописаном року не достави податке о непокретностима које користи, што је постојало у члану 45. и 46. Закона о средствима у својини РС, који је престао да важи доношењем Закона о јавној својини.

Управо овако донета законска решења дају потпуни легитимитет непоступању надлежних институција, задужених за успостављање јединствене базе података о јавној својини. Изостанак одговорности за вођење евиденција о имовини, а истовремено давање широких овлашћења појединцима који управљају и располажу јавном имовином, ствара простор за злоупотребу те имовине и могућност корупције несагледивих размера.

Савет је на примеру града Београда, анализом обимне документације, утврдио непостојање јединствене и проверене евиденције, о врсти и вредности непокретности Града, којом се дискреционо управља у уском кругу људи.

И поред тога, што је Савет од Републичког геодетског завода, Републичке дирекције за имовину, града Београда, Градског Стамбеног предузећа, Министарства пољопривреде, Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда, добио различите и неупоредиве податке о непокретностима града Београда, једина неспорна чињеница је да је та имовина велике вредности.

Имајући у виду важност ове теме и чињеницу да надлежни органи немају потпуне податке о имовини не само града Београда, већ ни Републике Србије, Савет је у извештају дао препоруке Влади.