Савет за борбу против корупције доставио је Влади 23.12.2016. године Извештај о сврсисходности трошења буџетских средстава јединица локалне самоуправе. Извештај је достављен и Министарству државне управе и локалне самоуправе, Министарству унутрашњих послова и Републичком јавном тужилаштву. Савет ће извештај јавно презентовати након празника.

Извештај o сврсисходности трошења буџетских средстава јединица локалне самоуправе можете преузети овде.

Сажетак Извештаја:

Савет је урадио Извештај о сврсисходности трошења буџетских средстава јединица локалне самоуправе, имајући у виду да се на локалу управља имовином и јавним финансијама велике вредности, од стране политички изабране власти, а да контролу трошења тих средстава не врши ни  једна државна институција, што ствара простор за корупцију великих размера.

С тим у вези, Савет је методом случајног узорка за предмет анализе сврсисходности трошења средстава одабрао јединицe локалне самоуправе, које су различитог степена развоја.

У току израде Извештаја многе ЈЛС нису показале спремност за сарадњу, избегавајући да доставе потпуне податке, због чега им се Савет обраћао и неколико пута. Рокови за достављање документације максимално су продужавани од стране свих локалних самоуправа.

Због игнорисања захтева Савета, поднете су бројне жалбе Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, што је довело до тога да Повереник затражи од Министарства за државну управу и локалну самоуправу спровoђење поступка надзора у 11 локалних самоуправа.

Међутим, Савет није добио потпуне информације од свих ЈЛС и поред захтева Повереника и надзора Управног инспектората.

Све локалне самоуправе које су доставиле податке „ трудиле“ су се да они буду што непрегледнији, како се из њих не би стекао прави утисак о њиховом пословању. Рад на Извештају отежавала је и околност да потпуни подаци не постоје ни на сајтовима јединица локалне самоуправе.

Општи закључак који се намеће при изради Извештаја је да су локалне самоуправе Савету достављале селективне информације.

Савет је на основу добијене документације за  15 ЈЛС, што чини узорак од око 28% реализованих прихода и расхода ЈЛС, у односу на целу Републику Србију, изузев Града Београда са општинама и Града Новог Сада, у свом Извештају желео да прикаже на који начин се троше буџетски приходи локалних самоуправа за период  2011-2014. година, који за све ЈЛС на територији РС за тај посматрани период износе више од осам милијарди евра.

Локалне самоуправе поред прихода које остварују по основу пореза, прихода од имовине и др., значајна средства добијају од Републике, АПВ и других нивоа власти у виду трансфера. Савет је у свом Извештају приказао структуру наменских трансфера за локалне самоуправе које су те податке доставиле. Подаци су код неких ЈЛС комплетнији, док је Град Чачак одбио да достави податке уз образложење да су наменски трансфери потрошени у складу са уговорима и другим правним актима и да су били предмет контроле Државне ревизорске институције. Поред Града Чачка потпуну структуру наменских трансфера нису доставили ни Зрењанин, Крагујевац,  Јагодина, Тутин.

Савет нема податке да су наменска средства потрошена у висини и намени за које су трансферисана, као и да су за све наменске трансфере за које постоји обавеза спровођења поступка јавне набавке ти поступци и спроведени.

Поред наменских трансфера, локалне самоуправе добијају ненаменске трансфере  којима управљају у складу са својим одлукама. Највеће ненаменске трансфере у односу на остварене изворне приходе добиле су општине Јагодина, Бујановац и Тутин.

Приходи по основу укупно пренетих трансфера, као и приходи од пореза и свих накнада и такси појединачно по локалној самоуправи учествују у укупним буџетским приходима са око 80%. Код оних локалних самоуправа код којих је тај проценат нижи приметно је задуживање кредитима комерцијалних банака. Међу најзадуженијим ЈЛС које су предмет анализе су Ниш, Крагујевац, Вршац, Јагодина, Зрењанин, Зајечар.

Подаци о трошењу укупних буџетских прихода које су оствариле локалне самоуправе упућују на закључак да исти нису трошени у складу са потенцијалима и приоритетима сваке локалне самоуправе понаособ.

Наиме, почевши од плана буџета који није транспарентан и где се не пружа могућност грађанима да активно учествују у његовом предлогу, ствара се простор за његово нерационално и несврсисходно трошење.

Савет на основу доступне документације у свом Извештају пре свега указује на то колика се средства троше по основу зарада, накнада зарада и доприноса за запослена лица која се финансирају на терет буџета локалне самоуправе, као и колики су трошкови по основу коришћења роба и услуга, који су у непосредној вези са радом запослених. Трошкови по основу зарада, накнада зарада и доприноса, као и трошкови  по основу коришћења роба и услуга појединачно по локалној самоуправи имају просечно учешће од 50%  у  буџетским расходима, што пројекцијом на цео локални ниво износи око милијарду евра на годишњем нивоу.

Број запослених који се финансира на терет буџетских прихода локалне самоуправе за 15 јединица локалне самоуправе је око 13.000 лица за које је исплаћена зарада и остале накнаде зараде и доприноси у износу од око 42,5 милијарди динара за период од четири године, односно близу 100 милиона евра на годишњем нивоу.

Поред расхода за запослене у структури буџетских расхода локалних самоуправа су и расходи по основу пренетих субвенција и трансфера. Субвенције су у највећој мери пренете локалним јавним предузећима, као и локалним медијима.

Исплаћене субвенције само за три РТВ куће и то: РТВ Панчево, РТВ Крагујевац и РТВ Ниш су око шест милиона евра, док су радио станицама Суботица, Зрењанин и Бујановац исплаћене субвенције близу два милиона евра.

Ако се има у виду да су за само три телевизијске и радијске куће исплаћене субвенције у износу од око осам милиона евра, поставља се питање колики је износ субвенција по том основу на целом локалном нивоу.

Исплаћене субвенције по основу пољопривреде су непримерено мале, имајући у виду да је пољопривреда један од најважнијих ресурса анализираних ЈЛС, што се испоставило да то локалној власти није приоритет.

Субвенције у занемарљиво малом износу дате су и предузетницима и предузећима, што такође показује да локална власт није подстицајима давала шансу развоју привреде и веће запослености становништва.

Давањем највећих субвенција јавним комуналним предузећима чије руководство бира општинска, односно градска власт и над чијим пословањем не постоји права контрола, ствара се простор за корупцију великих размера, тим пре што за  одређене радове, услуге и добра, нису спроведене процедуре јавних набавки. Локална јавна предузећа нису спроводила процедуре јавне набавке, уз позивање на чл.7. став 1. тачка 1. Закона о јавним набавкама.

 Чињеница да се једном локалном јавном предузећу у Јагодини дају послови у вредности од око десет милиона евра без учешћа других понуђача, буди сумњу о могућности корупције и злоупотреба. Савет на жалост не располаже информацијама, колико су друге ЈЛС ангажовале своја локална јавна предузећа, за које радове, услуге и добра, у коликој вредности, а за које није спроведен поступак јавних набавки.

У структури буџетских расхода су и пренети трансфери школама, примарној здравственој заштити, установама социјалне заштите и др. Из расположивих података које су доставиле неке јединице локалне самоуправе за примарну здравствену заштиту се издваја недопустиво мало средстава, имајући у виду за шта су све локалне самоуправе трошиле буџетска средства. То је један од разлога због чега је стање у здравству и здравствена заштита грађана на тако ниском нивоу.

Поред  примарне здравствене заштите, ни социјални аспект није испоштован, јер су занемарљиво мала средства која се издвајају по том основу. Једино је Град Јагодина на име издвајања за социјалну заштиту потрошио средства у износу од око осам милиона евра за посматрани период 2011-2014. година. Међутим, та средства нису у потпуности потрошена за социјално угрожене категорије, већ по подацима који се односе на спроведене поступке јавних набавки, може се видети да су средства потрошена за различите намене од стране широког круга корисника који немају статус социјално угрожених лица.

 У оквиру осталих расхода приказаних у Извештају исказани су трошкови по основу дотација невладиним организацијама, у износу већем од 61 милион евра.  

 Највеће дотације су исплаћене по основу спорта, спортским организацијама, удружењима, клубовима и другим корисницима преко четрдесет три милиона евра.

Поред  дотација за спорт које су вредносно највеће, исплаћене су дотације и другим бројним удружењима и политичким партијама. Све локалне самоуправе исплаћивале су дотације политичким партијама које за период 2011-2014. година износе преко 1,7 милиона евра.

Савет је у Извештају посебну пажњу посветио јавним набавкама добара и услуга, из разлога што начин на који су спроведене процедуре јавне набавке, као и врста набавке добара и услуга дају праву слику о сврсисходности трошења буџетских средстава.

Први закључак који се намеће у анализи јавних набавки је да локалне самоуправе нису доставиле све податке о укупно реализованим јавним набавкама.

Примера ради, Град Панчево је у структури трошкова коришћења роба и услуга приказао трошкове репрезентације у износу од око 30 милиона динара, док је уговорена вредност набавке по том основу 11,5 милиона динара.

Још драстичнији пример је Град Зрењанин који је исказао трошкове репрезентације на годишњем нивоу више од 100 хиљада евра, док су уговорене јавне набавке по том основу  нешто више од 17 хиљада евра.

Међутим, нису само ова два Града исказала далеко веће трошкове роба и услуга за које је било неопходно спровести поступак јавних набавки, већ је то евидентно и код осталих ЈЛС. Тако су Зајечар, Зрењанин и Панчево приказали трошкове по основу информисања у износу око 2,4 милиона евра, а да су спроведене процедуре услуге јавних набавки по том основу око 150  хиљада евра.

Све анализиране локалне самоуправе су у периоду 2011-2014. година набављале путничке аутомобиле ниже и више класе и плаћале високе трошкове њиховог одржавања, осигурања, прања и полирања. Поред тога, из Извештаја се могу сагледати трошкови по основу набавке горива који за многе ЈЛС износе и више од 100 хиљада евра на годишњем нивоу. Укупно приказане уговорене вредности јавне набавке путничких возила њиховог одржавања и набавка горива за 15 ЈЛС износе за посматрани период око пет милиона евра. Ако би се овај податак пројектовао на укупан локални ниво јасно је колико су високи трошкови по том основу.

Посебну пажњу у анализи јавних набавки привлачи набавка рачунара, резервних делова за рачунаре, њихово одржавање, набавка софтвера, лиценци, које примера ради код Града Крагујевца, у посматраном периоду износе око 220 хиљада евра.

 Ако се има у виду да су све ЈЛС приказале изузетно високе трошкове по основу набавке рачунарске опреме, а да као проблем у свом функционисању управо наводе недостатак исте, оправдано се намеће питање да ли је та набавка стварно реализована у наведеном износу.

Пажњу свакако заслужује и набавка канцеларијског и административног материјала, канцеларијског намештаја и услуге уређење објеката ГУ, школа, домова културе, клубова пензионера, спортских и рекреативних објеката, услуге уређења атарских путева, набавка услуга пољочуварске службе, мониторинг параметара животне средине и др.

Поред тих трошкова, трошкови репрезентације, трошкови поклона пажње, трошкови интерних ресторана са националним и интернационалним јелима, у које су укључени пиће и апетисани, концерти и др. износе неколико милиона евра.

Иако су све јавне набавке које су достављене Савету од стране локалне самоуправе у Извештају дате по појединачним вредностима, Савет је истакао четрнаест поступака јавних набавки који заслужују посебну пажњу. Међу тим поступцима су и набавка услуга авио превоза, услуга посредовања за обезбеђење хотелског смештаја, услуга изградње азила за псе, услуге израде кључева и печата, услуге ревизије завршног рачуна, организација туристичких путовања, организација концерата и ватромета и др.

Поред запажања која се односе на врсту набавки добара и услуга које су уговарале локалне самоуправе, а које нису неопходне за њихово добро функционисање, веома је битно истаћи да су уговаране набавке претежно у поступцима јавних набавки мале вредности, независно од вредности и врсте добара и услуга.

Много мањи износ јавних набавки је уговаран у поступку набавки велике вредности. Код уговарања јавних набавки велике вредности заступљен је преговарачки поступак, док је много мање спроведених отворених поступака јавне набавке. Та чињеница указује да у набавци добара и услуга постоји већа могућност злоупотреба и корупције.

Савет нема информацију о томе да ли су све уговорене јавне набавке у складу са планом набавки, као и да ли су уговорене вредности  реализоване и у ком износу.

Поред података о јавним набавкама и сви остали подаци у Извештају Савета  упућују на закључак да су буџетска средства у занемарљиво малом износу трошена на инфраструктурне пројекте, док је највећи износ потрошен на општу потрошњу огромне локалне администрације.

Изузетно високи трошкови по основу информисања и образовања запослених  нису на жалост допринели већој транспарентности у раду локалне самоуправе нити бољој квалификационој структури запослених.

Ако  се кроз јавне набавке  могло сагледати да се највише средстава, што се тиче инфраструктуре, односи на уређење атарских путева јасно је на ком нивоу развоја је локална самоуправа. Иначе, услуга уређење атарских путева свуда је уговарана у преговарачком поступку а код већине ЈЛС у оквиру набавки мале вредности, што упућује на закључак да није било отвореног поступка и већег броја заинтересованих понуђача, чиме би се постигла већа конкурентност у цени и квалитету услуге и смањила могућност корупције.

Савет сматра да се најновијим усвајањем  Закона о изменама закона о финансирању локалне самоуправе  није пришло са озбиљном анализом постојећег стања на нивоу ЈЛС и да предложене измене не решавају суштинске проблеме, а то су пре свега одсуство контроле у наплати и трошењу прихода ЈЛС, због чега је Савет у Извештају достављеном Влади дао одређене препоруке, како би се поправило стање на локалном нивоу.