Савет за борбу против корупције представио је Извештај о притисцима и контроли медија, који је написан на основу обимне документације прикупљане и анализиране током више месеци. На основу прикупљених података може се закључити да се над медијима у Србији врши снажан политички притисак и да је над њима успостављена потпуна контрола.

Извештај о притисцима и контроли медија
Сажетак Извештаја о притисцима и контроли медија
Допис Влади

Извештај о притисцима и контроли медија представљен је на округлом столу организованом у сарадњи са Повереником за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Заштитником грађана и представницима медијских удружења. 

С десна: Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја, Сњежана Миливојевић, професорка Факултета политичких наука, Верица Бараћ, председница Савета за борбу против корупције, Саша Јанковић, заштитник грађана, Љиљана Смајловић, председница УНС, Вукашин Обрадовић, председник НУНС 

Позиву за учешће у дискусији у београдском Медија центру, одазвао се велики број представника домаћих и медјународних институција, страних амбасада, новинара.

Отварајући скуп, професорка Факултета политичких наука, Сњежана Миливојевић је рекла да је прихватила да учествује на скупу и помогне настојањима Савета да се ова тема отвори у јавности јер је први пут прочитала један извештај који је разумела и уједно била „запањена ониме што је разумела“. Она је констатовала да Извештај Савета показује оне процесе који данас држе заробљене медије у Србији. „Извештај говори нешто врло индикативно о технологији рада државе са медијима“, оценила је Сњежана Миливојевић. Она је рекла да је Извештај доживела као „крими причу о медијима“, после чијег је читања остала изненађена чињеницом колико су компликовани и суптилни процеси који окружују токове новца у данашњој медијској сфери. Ти токови новца су од велике важности, јер је власт научила да директне политичке утицаје данас није могуће остварити и да се данас моћ трансферише у економску, да би се потом опет користила као политчка, што представља један веома компликован процес коме треба ући у траг, објаснила је Сњежана Миливојевић и додала да је Савет показао изузетну храброст да све те процесе доведе у везу са садржајем које медији објављују. Сњежана Миливојевић је позвала учеснике округлог стола да подрже напоре Савета да се отвори разговор о вези државе и медија, и утицаја државе кроз политичке и економске канале.    

Председница Савета за борбу против корупције, Верица Бараћ захвалила је свима који су се одазвали позиву, јер постоји велика потреба да се разговара о проблемима који се све више гомилају. Она је рекла да је слобода медија у Србији доведена у питање, због чега је посредно угрожена и борба против корупције, која не може да се одвија без помоћи слободних медија. Верица Бараћ је објаснила да је Савет дуго анализирао шта се то догађа у медијима и да је највише проблема било са прикупљањем документације која је тражена од РТС-а. Она је напоменула да највећи део те документације, упркос решењима Повереника од јавног значаја, Савет до данас није добио, јер је јавни сервис, уместо да достави документацију, одлучио да плаћа новчане казне. Председница Савета је објаснила да је Извештај рађен на основу документације која је добијена из министарстава и Трезора, а да се на основу те документације може јасно видети утицај државе на медије, који више немају никакав критички приступ догадјајима и информацијама, већ их само пласирају без икакве анализе. Верица Бараћ је закључила да је проблем медија изузетно велики и да у тим условима не само да није могућа било каква борба против корупције, већ да није могућ било какав демократски поредак. Она је позвала све присутне да помогну да се о том проблему разговара и рекла да Извештај Савета треба да буде само почетак у даљем заједничком раду на на овом крупном проблему.

Повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић је рекао да после чињеница које су изнете у Извештају, а које није могуће довести у питање, свака прича о транспарентности власништва над медијима у овом друштву, постаје неозбиљна. „Овај степен остваривања транспарентности власништва у медијима је карикатура“, прецизирао је Шабић. Он је рекао да је питање утицаја државних институција на медије, круцијално. Шабић је осудио финансирање појединих медија из буџета и додао да је неприхватљиво да се новац пореских обвезника користи за личну и страначку промоцију. Тај проблем је, по Шабићевом мишљењу, централно питање у Извештају Савета.

Заштитник грађана, Саша Јанковић констатовао је да слободни медији јесу предуслов за остваривање политичких права грађана. Право на избор је могућ само ако имате информацију на основу које можете донети одлуку о избору, а медији су ти који су преузели јавну улогу да градјанима ту информацију пруже, да је објасне, анализирају, интерпретирају на разне начине, али увек тако да грађанин има минималног основа да може нешто да закључи о квалитету и објективности те информације, објаснио је Јанковић. Да би медији остварили ту улогу, морају се поштовати одређена правила. Овај Извештај показао нам је да нека од темељних правила у српском друштву нису постављена на прави начин, рекао је Јанковић и закључио да је зато важно да се  разговора о томе шта је то што грађани губе због тога што информације које им медији пласирају нису довољно објективне и што грађанима није позната позадина информација која им се пласира.

Председница Удружења новинара Србије (УНС), Љиљана Смајловић рекла је да је Извештај Савета показао да медији у Србији не да нису савезници друштва у борби против корупције, што би требало да буду, већ су саучесници државе у једној коруптивној игри. Она је додала да би волела да је УНС урадио један такав извештај, након чијег се читања питала како је могуће да једна сиромашна држава утроши 40 милиона евра, али не за „жилаву и критички интонирану штампу“, већ их је утрошила да би куповином лажних истраживања у медијима, купила публицитет и репутацију, гласове и рекламни простор за страначке и политичке функционере, а све преко државних и јавних установа и њихових пара. Смајловићева је на крају рекла да је због тога посебно занима да ли ће Влада Србије разговарати о овом Извештају који је сачинио Владин Савет, и да ли ћемо сазнати да ли сви у Влади ово знају и да ли је ово што смо читали у Извештају та стратегија коју је Влада усвојила на јучерашњој телефонској седници, те да ли имају намеру да нешто промене у начину трошења државних пара у области медија.

Председник Независног удружења новинара Србије (НУНС), Вукашин Обрадовић оценио је да ћемо одговоре на питања која смо чули на скупу, добити већ данас и сутра на основу увида у то у којим медијима и у којој мери ће бити пласирани извештаји са овог догадјаја. Он је закључио да не треба бити превише видовит и предвидети шта ће српска јавност сазнати о подацима које је Савет за борбу против корупције изнео у овом Извештају. „То говорим због тога што морамо да престанемо да будемо лицемери, и да се бог зна како изненадјујемо над овим што смо овде прочитали, јер свако иоле обавештен зна како то функционише и једино што је господја Бараћ и Савет за борбу против корупције сакупио податке и храброст да то јавно и изнесе“, рекао је Обрадовић. Он се запитао да ли ми можемо говорити о независном, професионалном и истраживачком новинарству после ових података наведених у Извештају Савета. Овај Извештај је, колико год он говори о системској корупцији у којој учествују државни органи и медији, заправо једна тужна прича о српском новинарству и о новинарима, који су стављени у позицију да пристају на свакакве уцене, закључио је председник НУНС-а.

Из дискусије која је уследила, у којој су поред панелиста учествовали и Драган Јањић (НУНС), Драгана Николић-Соломон (ОЕБС), Славољуб Качаревић (Балкан магазин) и други, закључено је да је извештај Савета добра полазна основа за разматрање препрека слободи медија и стварању демократске јавности у Србији. Учесници округлог стола су подржали налазе и препоруке Савета, нарочито истичући:

-          Извештај Савета је тачно дефинисао механизме и размере контроле медија у Србији. Неопходно је омогућити да се налази Савета учине доступним најширој јавности, која са овим проблемима није упозната. Представници нституција које су учествовале у организацији округлог стола настојаће да у даљим наступима користе извештај Савета као полазну основу за анализу проблема неслободе медија и на тај начин допринесу да се законска и друга решења убудуће артикулишу у складу са стварним стањем медија у Србији.

-          Институције и медији који су учествовали у раду округлог стола сарађиваће на праћењу спровођења препорука из Извештаја Савета. Спровођење ових препорука може у значајној мери допринети унапређењу слободе медија и демократске јавности, због чега ће учесници округлог стола настојати да изврше притисак на надлежне институције да се јасно одреде према препорукама Савета.

-          У вези са алармантним подацима о обиму средстава која се из Буџета Републике Србије издвајају за медије, поред мера које је Савет предложио у свом извештају неопходно је установити модел јавних набавки медијских услуга који ће онемогићити директно буџетско финансирање текућег пословања медија блиских властима, односно да се медијима одобравају средства искључиво за делатности од јавног интереса на основу јасно дефинисаних и транспарентно спроведених конкурса. 

Округлом столу у Медија центру присуствовали су представници Одељења за медије мисије ОЕБС-а у Србији, Делегације ЕУ у Србији, представници амбасада Краљевине Холандије, Савезне Републике Немачке, Краљевине Шведске, Уједињеног краљевства Велике Британије. Скупу су се одазвали представници Агенције за борбу против корупције, Државне ревизорске институције, Комисије за заштиту конкуренције, док су и поред позива изостали представници Републичке радиодифузне агенције (РРА), Републичке агенције за електронске комуникације ( РАТЕЛ), председница Одбора за културу и информисање у Народној скупштини Републике Србије, Јелена Триван и државна секретарка задужена за област информисања и медија у Министарству културе, информисања и информационог друштва, Драгана Милићевић Милутиновић. Дискусији поводом Саветовог Извештаја, присуствовао је и већи број невладиних организација и удружења попут ИРЕX-а (Интернатионал Ресеарцх анд Еxцхангес Боард), АЕИ (Асоцијације за европске интеграције), УСАИД-а, организације Доктори против корупције.

Представљању Саветовог Извештаја присуствовао је и велики број новинара, а у списак присутних уписало се чак 15 новинарских екипа: Б 92, Политика, агнеције Бета, Тањуг и Фонет, дневник Данас, Франкфуртске вести, Балкан магазин, Инфобиро, Република, Курир, Пинк, ПГ Мрежа, РТС, сарајевски Медија центар. Упркос томе, баш као што је у свом излагању предвидео председник НУНС-а Вукашин Обрадовић, велика већина медија овом догадјају није посветила ни слово. Наиме, грађани су о Извештају Савета за борбу против корупције могли да се информишу само у штурим прилозима у вечерњим информативним емисијама ТВ Б 92 и РТС-а, и у текстовима објављеним 30. септембра у дневницима Данас и Курир, чиме су практично потврђени налази из Саветовог Извештаја, који кажу да је стање у медијима алармантно.  

Савет за борбу против корупције ће детаљан извештај о дискусијама и закључцима на округлом столу, доставити Влади Србије следеће недеље.  

Овде можете преузети комплетан снимак са овог догађаја

LG_VDR.mp4