Поступак приватизације

Агенција за приватизацију је 10. септембра 2002. године на аукцији продала акције зрењанинске фабрике лекова «Југоремедија» из државног портфеља, укупно 41,93% (Прилог 1: Записник са аукције).

Продаја 41,93% акција «Југоремедије» је једини нама познат случај у којем је Агенција искористила законско овлашћење да прода акције на аукцији, заобилазећи берзу. Агенција је припремила аукцијску документацију, извршила надметање и изабрала најповољнијег понуђача, фирму «Јака 80» из Радовиша, Македонија, чији је већински власник Јовица Стефановић – Нини. Међутим, пошто је реч о продаји акција, купопродајни уговор и уговор о инвестиционом улагању закључени су између Акцијског фонда (не Агенције, која је обавила све радње продаје), и купца.

Акцијски фонд и македонска «Јака 80» закључили су након аукције два уговора: о продаји акција и о инвестиционом улагању.

1. Уговор о продаји удела у износу од 41,93% закључен је истог дана кад је одржана аукција. Купац се потписивањем уговора обавезао:
   
   • Да плати купопродајну цену у року од 5 дана од дана одржавања аукције;
   • Да у «Југоремедију» инвестира 360.000.000,00 динара у року од 30 месеци од дана испуњености услова; уговором је предвиђено да инвестиције морају бити «извршене у готовом новцу или у другим материјалним средствима у виду потпуно плаћене докапитализације, да изврши упис повећања свог удела и да одобри учествовање свих других чланова друштва у складу са законом»;
   • Да због обавезе инвестирања обезбеди безусловну банкарску гаранцију.
2. Уговор о инвестиционом улагању закључен је 2.10.2002 год. Уговором се ближе одређују начин и рокови инвестирања и предвиђа да се приликом потписивања овог уговора купац обавезује да приложи банкарску гаранцију, као средство обезбеђења извршења обавезе купца (Прилог 2: Уговор о инвестиционом улагању од 2.10.2002.).

Ко је купац?

Купац је фирма «Јака 80» из Радовиша, Република Македонија.
Подаци из трговинског регистра:

Фармацеутска, козметичка и дијететска индустрија, ад. «Јака 80».

Власници 2002:

• Обични акционари + Јовица Стефановић – Нини 51,97%;
• ПИО фонд исплаћен од «Демено трејда»;
• «Демено трејд».

«Демено трејд» из Никозије је регистрован за менаџамент.

• Има 3 запослена;
• Адреса непозната;
• Оснивачки капитал 1000 USD.

Из биланса «Јаке 80» за 2001. види се да је добит предузећа 1,86 милиона ЕУР (Прилог 3: извод из судског регистра Трговинског суда у Штипу).

Како је поштован уговор?

Иако после куповине највећег појединачног пакета акција «Југоремедије» приликом потписивања уговора (ни првог, ни другог), није положио банкарску гаранцију, па није ни наступио дан испуњености услова, купац »Јака» од Акцијског фонда добија предузеће на управљање, поставља своје пословодство и обезбеђење. У почетку, сарадња једних и других акционара је добра, радници-акционари прихватају продају акција «Јаки» као добар пословни потез, имају поверење и у органе Владе и у новог сувласника.

Проблеми настају кад «Јака», као власник највећег појединачног пакета акција, почиње да нарушава права малих акционара. Скупштине се заказују без стварања услова да и други, мањински акционари буду представљени на Скупштини, уз претње пословодства акционарима који прикупљају заступничке изјаве да ће добити отказе ако наставе да изјаве прикупљају. Најдрастичније, међутим, «Јака» крши права малих акционара када уместо докапитализације на коју се обавезала уговором, врши конверзију дуга у акције. Из документације о раду Скупштине у овом периоду, претњи акционарима, промена у руководећем кадру, кад се уместо стручности и великог искуства у производњи лекова фаворизује послушност руководству које је поставио Јовица Стефановић, види се иначе изражен синдром у приватизованим предузећима, да онај ко купи највећи појединачни пакет акција фактички постаје једини власник. Остали власници-акционари, који су при том радници, претњама, отказима, преварама бивају обесправљени, врло несигурни и за своје акције, и за своје радно место. После превара, шиканирања и драстичног угрожавања права акционара, од избацивање из фабрике до држања у заточеништву под приватном војском другог власника у згради фабрике чији су сувласници (искусни фармацеути су у последње време распоређивани у баштоване и чистаче круга).

Из изјаве заменице председника Скупштине, која је фармацеут, виде се да је «Јака», управљајући «Југоремедијом» преко пословодства које је она поставила, уочи спорне докапитализације непотребно задуживала «Југоремедију» код «Јаке», набављајући велике количине сировине за лек Визирен, који има јако слабу прођу на тржишту. Одлуку о докапитализацији конверзијом дуга није донела Скупштина акционара, што се види из записника са Скупштине одржане  дана 4. фебруара и 20. маја 2002. године, и што се утврђује и из изјаве заменице председника Скупштине акционара Емилије Михаиловић дате у истражном поступку у Одељењу криминалистичке полиције у Зрењанину (Прилог 4: записник о саслушању).

Чињеница да одлука о докапитализацији конверзијом дуга није донета на Скупштини акционара, нити дозвољена уговорима потписаним са Акцијским фондом, није спречила пословодство «Југоремедије» да потпише уговор о конверзији дуга са «Јаком», и спроведе одлуку о посебној емисији акција по основу конверзије дуга у акције – условно повећање основног капитала. На основу ове документације, Трговински суд у Зрењанину је уписао «Јаку 80» као власника 61,02% капитала. Представник малих акционара Здравко Деурић 2. јуна 2004. године подноси Трговинском суду у Зрењанину Иницијативу за покретање поступка за брисање неоснованог уписа у судски регистар по службеној дужности. Деурић подноси доказе да наводна Скупштина од 17. јуна 2003. године, на којој је донета одлука о докапитализацији, није одржана. Трговински суд у Зрењанину и Виши трговински суд у Београду одбацују Деурићеву иницијативу због формалних недостатака, иако се иницијативом предлаже да суд по службеној дужности брише упис докапитализације из судског регистра. Уместо да малим акционарима остави рок да отклоне формалне недостатке, суд одбацује њихов предлог. Мали акционари 28. јуна 2004. подносе Врховном суду захтев за ревизију поступка. Чека се одлука врховног суда.

Збуњују и подаци које након извршене докапитализације у поднеску упућеном Акцијском фонду и свим релевантним државним органима, износи овлашћени представник АД «Јаке 80», предузеће «Смарт инвест» из Београда. Они  наводе да докапитализација није могла да буде извршена кривицом Акцијског фонда, јер «Јака» као мањински акционар није могао да донесе одлуку о докапитализацији која мора бити двотрећинска, и ту околност наводи као разлог ништавости уговора који је потписан (Прилог 5: поднесак овлашћеног представника).

Заиста, фирма «Јака 80» је тужила Акцијски фонд за раскид уговора о инвестирању и поништење клаузуле о давању банкарске гаранције пред Трговинским судом у Београду.

Акцијски фонд

Потписник уговора о продаји и о инвестирању, Акцијски фонд од почетка нема никаквих примедби на реализацију уговора, прихвата потписивање уговора не захтевајући банкарску гаранцију, чиме мења услове продаје из аукције и одредбе основног уговора. У поступку контроле поштовања уговора Акцијски фонд утврђује да је уговор у потпуности реализован.

Када купац крши уговор о обавезној докапитализацији, кршећи при том и уговор и Закон о предузећима, Акцијски фонд не предузима ништа.

У овом тренутку је прошло 24 месеца од потписивања уговора о продаји акција, што је рок у којем је купац био обавезан да инвестира 180.000.000,00 динара и да положи банкарску гаранцију за следећих 180 милиона. Купац још увек није положио банкарску гаранцију ни за прву инвестицију, нити је инвестирао у складу са уговором.

На веома упорне захтеве малих акционара да се предузму мере надзора и заштите због кршења уговора, после годину дана реагује Министарство за привреду и у поступку надзора налаже Акцијском фонду да покрене поступке за раскид оба уговора закључена са «Јаком 80» и предузимање и других мера за заштиту имовине предузећа (Прилог 6: решење Министарства за привреду).

Надзор над приватизацијом «Југоремедије» извршио је и Одбор за приватизацију Скупштине Србије и прихватио информацију и образложења представника Министарства за привреду да је извршен надзор над радом Акцијког фонда и да му је наложено покретање поступака за раскид уговора.

Акцијски фонд ни до данас није поднео тужбу за раскид уговора, с образложењем да им Министарство за привреду и Министарство финансија нису обезбедили средства за покретање поступка пред Спољнотрговинском арбитражом при Привредној комори.

Уговором о продаји акција уговорена је надлежност Спољнотрговинске арбитраже, али сада уговорне обавезе не поштују органи Владе, односно Министарства. То јасно говори другим учесницима у поступку приватизације да Влада не поштује уговоре које је потписала, да се уговори могу кршити без последица. Ово је један од момената који утичи на могућу корупцију у поступку приватизације. Влада је одговорна да уговори буду засновани на закону и израз сагласности воља, а не приступа (да се формално прихвати много обавеза које се могу изиграти да би се једна, очекивана, а не изричито уговорена остварила), али је одговорна и да се уговори поштују.

ПРЕПОРУКЕ ВЛАДИ

Савет за борбу против корупције сматра да поступања учесника у приватизацији «Југоремедије» и на страни државе и на страни купца указују на могућу корупцију. Предлажемо Влади да потпуно преиспита овај поступак приватизације и утврди све чињенице које се показују као врло спорне, а посебно:

• По изјави акционара и према записнику о саслушању заменика председника Скупштине у истражном поступку, која се позива на изјаву тадашњег директора, предузеће је пре приватизације на залихама имало око 11,5 милиона евра, а да то није ушло у биланс предузећа;
• Чињеница да је купац, али и други учесници у аукцији, нудио цену више пута већу од почетне, говори да аукцијска документација није била добро припремљена, односно указује на могућност да су учесници у аукцији дошли до информација које се нису налазиле у аукцијској документацији;
• У дописима «Јаке 80» се истиче да су са Акцијским фондом договорили да не дају банкарску гаранцију. У списима Акцијског фонда постоји допис «Јаке» којим тражи да не даје банкарску гаранцију, јер им је то скупо, али се свакако обавезују на инвестицију у изјави која личи на пуку вербалну гаранцију. Нема одговора друге стране, али је уговор потписан без банкарске гаранције. На овај начин, све одредбе уговора које се односе на овлашћења Акцијског фонда да предузме мере уколико купац не поштује уговор су неприменљиве, јер је Акцијски фонд сам себе лишио могућности да делује на поштовање уговора;
• Ни Акцијски фонд ни Министарство за привреду не поступају по решењу донетом у поступку надзора и по препоруци Скупштинског одбора за приватизацију. Сматрамо да је Влада дужна да покрене поступке за утврђивање одговорности министара у Влади за повреду закона и уговора;
• Савет је, на основу представке акционара, још прошле године предао Управи за спречавање прања новца документацију која упућује на прање новца, и до сада нисмо добили никакав одговор. На одређене чињенице везане за прање новца упозоравала нас је и Државна комисија за борбу против корупције Републике Македоније. Исте информације су пренели и Управи за спречавање прања новца. Власник фирме је човек који је и у време куповине био на потерницама полиције, између осталог и због шверца лекова;
• Ко је овластио интервентне јединице из Београда, под командом генерала Миливоја Миркова, да се мешају у сукоб између два власника и да 19. августа после поноћи приводе на «информативне разговоре» челнике Штрајкачког одбора и Удружења малих акционара «Југоремедије»? Уместо да обезбеђује ред, а спор између власника препусти суду, полиција и жандармерија, уз приватно обезбеђење, ставила се на страну једног од власника, «Јаке 80». Прогласили су штрајк радника-акционара у кругу своје фабрике јавним окупљањем, које су затим забранили, кршећи на тај начин и Закон о штрајку и власничка права малих акционара «Југоремедије». Предлажемо Влади да од Министарства унутрашњих послова затражи извештај о понашању полиције, жандармерије и приватног обезбеђења 19. и 20. августа 2004. године у «Југоремедији» и да тај извештај достави јавности.

Из поступка приватизације «Југоремедије» се најдрастичније може видети одсуство заштите малих акционара у Србији. Њих Влада, у недостатку јасног става на којим принципима мора почивати процес приватизације да би био законит и успешан, у поступку који је крајње угрожен неодговорношћу и корупцијом, жртвује, односећи се према њима као да уопште нису власници акција. Развој тржишне привреде који не даје јасне и за све власнике приватне својине исте гаранте заштите, води у сукобе и радикализацију.

Предлажемо Влади да инсистирањем на поштовању закона и ваљано закључених уговора покаже јасно поштовање принципа заштите приватне својине свих власника, да обезбеди да се промене својине обављају на законит начин и уз поштовања уговорених обавеза. Поштовање права малих акционара доказује поштовање принципа заштите приватне својине и принципа легалности у промени својине. Правно ваљани уговори и њихово поштовање битни су део јавног интереса до којег је стало и влади која тежи успостављању правно уређене државе.

председник
Верица Бараћ

У Београду, 
16. септембра 2004. године 

преузмите известај у пдф формату
Преузмите Ворд документ