Републичким Просторним планом из 1996. године («Службени гласник Републике Србије», бр. 13/96), предвиђена је изградња аутопута Е-763 од Београда до јужног Јадрана. Тада је процењивано да тај путни правац има приоритетни стратешки значај за повезивање Србије са Црном Гором и јачање интегративних процеса у СР Југославији. За тај аутопут није, међутим, направљено ни идејно решење све до распада СР Југославије и њене наследнице Државне заједнице Србије и Црне Горе. 

Преко територије Србије требало би да буде изграђен аутопут који је веома значајан за Европску унију, тзв. Коридор 10, који повезује Салцбург са Солуном, преко Љубљане, Загреба, Београда и Скопља. Предвиђена су и три крака који се сматрају саставним делом овог Коридора, а то су: Грац-Марибор-Загреб, Будимпешта-Сегедин-Суботица-Нови Сад-Београд и Ниш-Софија. Европска унија, и посебно њена чланице Грчка, инсистирале су на завршетку овог Коридора више пута, посебно пре одржавања Олимпијских игара у Атини 2004. Одлуком Радне групе Европске комисије за транспорт из марта 2005. године, Коридор 10 је стављен на листу европских приоритета. 

Кроз нашу земљу још нису завршени делови Коридора 10 између Лесковца и македонске границе, а такође нису завршени ни припадајући краци, и то: аутопут између Ниша и бугарске границе, лева трака аутопута између Хоргоша и Новог Сада и делови аутопута Нови Сад-Београд (завршетак изградње предвиђен за крај 2008. године).  
Националним инвестиционим планом (НИП), било је предвиђено да се инвестира 8 милиона евра у 2006. години за изградњу аутопутева Лесковац-Прешево и Ниш-Димитровград, што би отприлике било довољно за 2 километра аутопута. Одлуком Владе од 26. јула 2007. године предвиђено је да се из државног буџета за ову годину инвестира 310 милиона динара у изградњу наведених аутопутева, што је мање од 4 милиона евра (у исто време, за изградњу скијалишта се предвиђа 329 милиона динара).

Уместо финансирања изградње ових путева путем издвајања буџетских средстава или узимањем кредита од међународних финансијских институција, Влада се определила за изградњу новог путног правца од Београда до Пожеге, и то путем концесије иностраном инвеститору (потенцијални домаћи инвеститори су искључени Одлуком о давању концесије, «Службени гласник Републике Србије», бр. 80/05, по којој концесионар мора да има годишњи обрт од најмање 4 милијарде евра, што је скоро петина БДП Србије). 

Тај путни правац је на необичан начин повезан са краком Коридора 10 од Хоргоша до Београда. У Предлогу за давање концесије, који је Министарство за капиталне инвестиције упутило Влади, наводи се како се пут за Пожегу «логично надовезује на деоницу Хоргош-Београд (северни крак Коридора 10) и тиме чини јединствену целину која би била предмет концесије». Поред тога, у Предлогу се наводи да постоји «интерес Републике Србије за изградњом аутопута од Београда до Пожеге». Међутим, ту деоницу карактеришу високи инвестициони трошкови, тако да ни уз максимални рок концесије од 30 година потенцијални инвеститор не би остварио задовољавајућу стопу приноса. Другим речима, мала је фреквенција саобраћаја на том путу, те наплата путарине, чак и уз минималну концесиону накнаду држави, не би била у стању да покрије потребне инвестиције и одговарајућу стопу приноса. Стога се предлаже да се овај правац повеже са далеко фреквентнијим краком Коридора 10.

Предлог за давање концесије најмање у два аспекта није учињен у складу са Законом о концесијама («Службени гласник Републике Србије», бр. 55/03). Члан 8. поменутог закона тражи од надлежног министарства да предлог припреми «на основу економских, финансијских, социјалних и других показатеља». Од свега тога у Предлогу се само наводи да «одлагање изградње може имати штетне последице како на целокупни привредни развој, тако и на укључење у Европску заједницу»(?). За правац Београд-Пожега се каже да «досадашња истраживања саобраћаја везана за саобраћајне анализе и прогнозе, указују на потребу изградње предметног аутопута». У загради се затим наводи како је уочено повећање оптерећења, да су «честе појаве уских грла», те да је велики број трагичних саобраћаних удеса.

Други аспект одступања Предлога од Закона јесте став предлагача да се «реализација изградње оствари давањем концесије по Б.О.Т. систему». Скраћеница Б.О.Т. се користи за енглеске речи буилд-операте-трансфер (према Закону изгради-користи-предај) и она подразумева да инвеститор изгради објекат, користи га у дефинисаном периоду и затим предаје у својину Републике Србије (Члан 3.). Из самог предлога је јасно да се овај систем концесије не може применити у конкретном случају, будући да је предмет концесије већ претежно изграђен: Нови Сад-Београд и десна трака аутопута Хоргош-Нови Сад. У првом случају концесионар нема никакву обавезу, чак ни одржавања аутопута, све до 2009. године, али зато може наплаћивати путарину. Предлагач овакво решење образлаже потребом да се финансира изградња правца Београд-Пожега. Али ако се изградња та деонице финансира наплатом путарине на већ изграђеном аутопуту, тада се не може говорити о систему концесије изгради-користи-предај, будући да концесионар гради експлоатацијом предмета концесије.

Поред тога вреди истаћи да се у Предлогу налази податак да за завршетак деонице између Хоргоша и Новог Сада недостаје 138 милиона евра. У исто време државни органи Војводине презентирали су јавности податак да се годишње на овом путном правцу наплати око 40 милиона евра, што значи да се завршетак овог крака Коридора 10 може лако финансирати већ из путарине.
Концесионару се даје јавно добро – аутопут на коришћење и наплату путарине, али се не обавезује на враћање кредита добијених за изградњу овог дела аутопута (мост код Бешке, обилазнице и аутопут Нови Сад-Београд), нити на накнаду за извршене, а неплаћене радове.

Овлашћење Владе да закључи уговор о концесији

У смислу члана 16 ст. 3 Закона о Влади («Службени гласник Републике Србије», бр. 55/05),  Влади престаје мандат са престанком мандата Народној скупштини, што је у сагласности са чланом 89 Устава. У смислу члана 17 став 1 истог Закона, Влада којој је престао мандат може вршити само текуће послове.

Из Закона о Влади произилази да су текући послови Владе само они послови који нису везани за доношење било каквих трајних одлука, него представљају послове заступања Републике Србије као правног лица, вршење права и обавеза које Република Србија има као оснивач јавних предузећа, установа и других организација (члан 4 Закона), као и послове везане за надзор рада органа државне управе (члан 8 Закона). Сви други послови, као што је располагање имовином Републике Србије, предлагање доношења аката Народној скупштини, доношење прописа, постављање функционера у огранима државне управе и слично, представљају послове које не може вршити Влада којој је престао мандат.
Скупштина је распуштена 10. новембра 2006 године. Од тог датума, престанком мандата Скупштине, престао је и мандат Владе, и након овог датума Влада је могла да обавља само текуће послове и није могла предузимати никакве акте располагања имовином  Републике Србије .

Влада је 3. новембра 2006 године донела одлуку о одређивању концесионара за финансирање, пројектовање, изградњу, коришћење и одржавање аутопутског правца од Хоргоша до Пожеге. Као што је наведеном одлуком предвиђено, Влада је 9. новембра посебним решењем именовала Комисију која ће водити преговоре са концесионаром. Ова Комисија, међутим, води само преговоре, јер је у смислу члана 23 Закона о концесији једино Влада овлашћена да закључи уговор о концесији у име и за рачун Републике.

Уговор међу странкама је закључен када су се уговорне стране сагласиле о битним састојцима уговора, у смислу члана 26 Закона о облигационим односима («Службени лист СРЈ», бр. 31/93). Уговор о концесији закључује се у писменој форми (члан 21 Закона о концесији) и сматра се закљученим оног момента када га потпишу и концесионар и концедент. Влада је уговор закључила 30. марта 2007 године.
Сматрамо да закључење уговора о концесији није текући посао Владе, и да Влада којој је престао мандат није била овлашћена за закључење уговора којим је уступила право коришћења природног богатства у општој употреби.

Закључак

Пример додељивања концесије за финансирање, пројектовање, изградњу, коришћење и одржавање аутопута Хоргош-Пожега јесте врло значајан са становишта борбе против корупције. Он указује на то да политичари и извршна власт користе јавна добра у циљу остваривања појединачних, односно партијских интереса. Ти интереси се, у овом случају, огледају пре свега у чињеници да се јавни путеви граде до изборне базе ресорног министра, како би он утврдио политички утицај. Крајње одредиште предвиђеног аутопута нема већи привредни, финансијски, социјални, па ни стратешки значај, са становишта општег интереса Републике. За разлику од тога, завршетак Коридора 10, са припадајућим крацима, представља истински стратешки приоритет државе. Њиме се остварује највећи део робног и путничког саобраћаја, али исто тако, он представља најкраћу везу Европске уније са двема њеним чланицама, као и са земљама Блиског истока. Уколико је Србији заиста циљ укључење у ЕУ, сви путеви који спадају у Коридор 10 морају у што краћем року бити изграђени, јер је и Комисија ЕУ то истакла као један од својих приоритета.

Савет за борбу против корупције сматра да доношење одлуке о концесији за финансирање, пројектовање, изградњу, коришћење и одржавање аутопута од Хоргоша до Пожеге, као и прекорачење надлежности техничке Владе приликом закључења уговора о концесији, представљају речит пример политичке корупције, који се свакако мора негативно одразити у свим осталим облицима друштвене активности.

У Београду 3. септембра 2007.

ПРЕДСЕДНИК
Верица Бараћ

Извештај о концесији за аутопут Хоргош-Пожега [ пдф ]
Извештај о концесији за аутопут Хоргош-Пожега [Ворд ]