Извор: EurActiv

У Србији је до сада од 50 медија предвиђених за приватизацију продато 22, а у току су и припреме за потписивање првих уговора, речено је 17. септембра у Агенцији за приватизацију. Од тога је бизнисмен из Крушевца Радоица Милосављевић преузео више од трећине, док су међу осталим купцима кабловско-дистрибутивни центар Коперникус са два медија, Максим медија у чијем власништву су Радио ЈАТ и ТДИ Радио, али и директори самих медија, и власници предузећа из разних области, укључујући ауто центар и фирму за чишћење пословних просторија. Агенција је недавно поново расписала позив за РТВ Трстеник, који је претходно нашао купца, а у Агенцији наводе да је купац сам одустао од куповине. РТВ Трстеник је био први медиј који је понуђен на аукцији 6. августа. Пет медија који су кренули у приватизацију преносом акција запосленима, наишли су на проблеме јер по тумачењу Агенције за приватизацију не могу да добију целокупан капитал, па чак ни већински удео.

„У току су редовне активности на организовању потписивања купопродајних Уговора о продаји капитала издавача медија. До 15. септембра 2015. године није потписан ниједан купопродајни уговор”, речено је у допису ЕурАктиву.

Аукције су почеле 6. августа, када је понуђен РТВ Трстеник, од којег је купац који је понудио највишу цену у међувремену одустао.

Највећи купац до сада је бизинисмен из Крушевца, власник фирме за прераду пластике, дома здравља и факултета, који је проглашен купцем осам медија за 281.280 евра – ТВ Пожега, издавач новина Информативни центар Нови Кнежевац и шест радио-телевизија – Крушевац, Панчево, Крагујевац, Цариброд из Димитровграда и Брус.

С обзиром на тешко економско стање у медијима, као и неповезаност делатности Милосављевића са медијима и његове политичке односе, поставља се питање мотива за куповину оволиког броја медија. Овај бизнисмен је међутим негирао политичке мотиве, и рекао да медије купује из пословних разлога и „из свог џепа”.

Милосављевић, који је бивши заменик градоначелника Крушевца у периоду 2009-2012. и члан СПС-а, за медије је негирао повезаност са суграђанином и министром одбране Братиславом Гашићем из Српске напредне странке (СНС). Када је реч о њему, споран је и судски досије за привредне преступе, мада он наводи да то није сада релевантно и да је 1978. био осуђен на 16 месеци као пресдедник Фудбалског клуба Напредак.

Он је био заинтересован и за РТВ Трстеник, а у јавности су кружиле информације да је преузео и документацију за Тањуг, али се за то медијско предузеће, које иде у други круг приватизације као још 28 њих, није пријавио. 

Купци блиски СНС-у

Иако су купили мање медија од Милосављевића, кабловско-оперативни систем Коперникус привукао је пажњу пре свега износом који је издвојио за Радио Шид.

Овај медиј, чија почетна цена је износила 6.928 евра, продат је за 531.000 евра, што је 1.000 евра више него за знатно већи београдски Студио Б. Овако висока коначна цена делимично се може објаснити тиме што овај медиј има у свом саставу кабловског оператера са око 3.000 корисника, али и даље остају сумње у погледу мотива.

Коперникус је преузео и Радио Рашку за 14.950 евра. 

У систему Коперникус су кабловски оператер и телевизија с три канала. Према извештају Савета за борбу против корупције из фебруара 2015, Коперникус се доводи у везу са СНС-ом, од када је њен трећи програм током изборне кампање 2011-2012. године закупила та странка преко фирме Сенс маркетинг, и додаје се да су неки функционери те странке радили или раде на овој телевизији.

Питање намера и утицаја поставља се у случају новосадског ТВ Апола, који је преузело предузеће Србија данас, покретач истоименог портала који постоји годину дана. Цена телвизије била је 174.900 евра.

Медији у власништву колега, али и фирми за чишћење 

Приватизација медија у Србији доноси и власнике који су у најмању руку неочекивани.

Угледни лист Панчевац тако ће, ако се куповина потврди, завршити у рукама Ауто центра Зоки, а ИПЦ из Куле биће продат Радовану Ковачу који је по писању Новости власник фирме за ћишћење и одржавање пословних просторија и велепродају угоститељске опреме Хереро.

Највећи медиј Студио Б продат је Максим медији, у чијем саставу раде радио станице међу којима су Хит ФМ са националном фреквенцијом, градски Јат, као и ТДИ и Каролина. И ова продаја, иако је купац са искуством у медијима, изазвала је негативне реакције, будући да радио станице у саставу Максим медије имају претежно музички, забавни и лагани програм, док је Студио Б био познат по квалитетним емисијама, како политичким тако и друштвеним, упркос политичким утицајима.

Актери из медија купили су РТВ Инђија, чији купац је Данијела Шуша из Шида, директорка Сремске ТВ, док је РТВ Нови Пазар преузео конзорцијум на челу са Денисом Маврићем, који је и био директор те телевизије.

Недељне новине из Бачке Паланке припале су Милојку Павловићу, кога је у Агенцији заступао један од бивших власника овог недељњка са којим је раније раскинута приватзиација, Срђан Вучуревић, наводи се на сајту УНС.

РТВ Стара Пазова је, према подацима УНС, продата консултантској компанији за бизнис и маркетинг МР & Цо.

Милош Динић, који је преузео Информативни прес центар Владичин Хан, по наводима медија је власник фотографске радње Фото Чале.

О неким власницима и нема много информација у јавности, а такви су Јовица Буркић који је преузео Радио Бела Црква, односно БЦ Инфо, Саша Јанковић који је преузео ТВ Шумадија из Аранђеловца, и Павле Анушић, за којег се не зна чиме се бави, а који је пажњу привукао великом ценом коју је платио За РТВ Бачка Паланка – 249.000 евра, док је почетна била 9.818.

Проблем са преносом акција

Пет медија се определило да не иде на приватизацију путем јавног надметања, већ преносом капитала запосленима путем бесплатних акција, међу којима су: РТВ Врање, РТВ Бор, РТВ Прешево, ТВ Тутин, као и Телевизија Смедерево.

Испоставило се, међутим, да запослени у случају РТВ Врање нису добили целокупан капитал, већ око 33% власништва, док је око 67% остало у власништву Акционарског фонда. Агенција се позива на Закон о приватизацији, који предвиђа ограничење за бесплатан пренос акција запосленима у јавним предузећима.

Министарство привреде је покренуло надзор над радом Агенције за приватизацију у овом случају, указало је да је то у супротности с одредбама Закона о јавном информисању и медијима и Уредби о преносу капитала без накнаде запосленима код издавача медија и захтевало укидање решења Агенције за приватизацију.

,,Имајући у виду законска решења и стратешко опредељење Владе Србије да се држава на свим нивоима власти повлачи из оснивачких права код издавача медија, како стоји у допису Министартства културе, недвосмислено произилази закључак да се целокупни капитал, после неуспешне продаје преноси запосленима, а не само његов део, као у случајевима приватизацију друштвеног капитала привредних субјеката у другим привредним областима”, објаснило је Министарство привреде.