Извор: РТС

Процес приватизације више од 70 медија требало би да буде завршен до 31. октобра, а овај летњи талас већ су обележила звучна имена која су куповала локалне медије. Док новинарска удружења траже да се испита порекло новца нових власника медија, из ресорног министарства подсећају да купац може да постане власник тек када прође потребне процедуре.

Колико ће знање у управљању аутомобилима помоћи Зорану Пешевском, власнику ,,Aутоцентра Зоки“, да управља листом Панчевац, чији је однедавно власник, показаће јесен 2015. План му је, наводи у писаној изјави, да од Панчевца направи регионални лист, повећа број дописника, тираж и ефикасност. С лошим искуством прве приватизације запослени у том листу – надају се бољем.

,,Оно што ја могу да кажем – да ће Панчевац живети још 147 година, а какви су планови питајте власника“, каже Синиша Трајковић, главни и одговорни уредник Панчевца.

Јавност је реаговала и на локалне медијске магнате. Крушевачки привредник Радоица Милосављевић, у свом крају познат као крушевачки Берлускони, постао је власник, колико је познато, осам телевизијских станица, међу којима су РТВ Панчево, РТВ Крагујевац и РТВ Крушевац. Ни он не жели пред камере. У међувремену, на крушевачкој телевизији 57 радника добило је отпремнине, остало их је више од 30.

,,С обзиром на обим посла сматрамо да је то оптималан број у наредном периоду, без обзира на власничку трансформацију сви се надају да ће ова кућа опстати“, каже Ђорђе Ковачевић, директор РТВ Крушевац.

Од 50 медија које је огласила Агенција за приватизацију, 21 је добио новог власника. Они ће то и званично постати када прођу неопходне провере, тврде у Министарству информисања. Истовремено, у Управи за спречавање прања новца кажу да су проверили 19 случајева и да није било нерегуларности. Да ли је с познатим власницима процес који се отеже 15 година заиста постао транспарентнији?

,,Самим тим што ви свакодневно имате информацију о том процесу и новим власницима и ценама, мислим да је процес неупоредиво транспарентнији него пре 2007, када је стопиран процес приватизације медија“, каже Саша Мирковић, државни секретар у Министарству културе и информисања.

Ту се новинарска удружења не слажу с државом. Чини им се да ћемо опет гледати филм који знамо напамет.

,,Оно што је недостајало првом кругу то ће се јавити као слабост и у овом, следећем, а то је транспарентност токова новца, ми знамо ко су људи који купују медије, али не знамо чијим средствима, из којих извора“, каже Вукашин Обрадовић из НУНС-а.

Интересовање за медије веће је него за фабрике – за неке је понуђена цена 75 пута већа од почетне. За друге је минимална. Хоће ли између живописних биографија, утицаја и новца, остати места за јавни интерес? Држава каже – гарантује га закон.

,,Медији морају да задрже своју основну делатност најмање пет година, а ако поредите са осталим правним лицима која се приватизују, тамо је рок само две године, што значи да су медији позитивно дискриминисани, да се основна делатност мора задржати“, каже Саша Мирковић.

Иако у релативно малој земљи, медијско тржиште је, бар по бројкама, богато. Пре доношења медијских закона било је око 1.400 гласила. Сада их је око 1.000 – међу којима више од 100 телевизија и више од 300 радио-станица.