Извор: РТС

У вишим јавним тужилаштвима у Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Нишу ускоро би требало да буду формирана четири нова одељења специјализована за откривање и процесуирање кривичних дела корупције.

Рад нових одељења пратиће и формирање посебних судских одељења при Вишим судовима у поменутим градовима, која ће судити у тим специфичним коруптивним процесима, предвиђено је поред осталог у Нацрту новог закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала и корупције, који је објављен на сајту Министарства правде.

Нацрт налаже и формирање посебне Службе за сузбијање корупције у оквиру Министарства унутрашњих послова, која ће такође имати четири одељења - у Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Нишу.

Јавна расправа предвиђена је до 5. септембра, до када сви грађани и стручна јавност могу да се упознају са Нацртом Закона као и да дају своје коментаре.

Нацрт закона уводи новину и прописује да се у Тужилаштву за организовани криминал чије седиште остаје у Београду, и посебним одељењима виших тужилаштава за сузбијање корупције могу образовати службе финансијске форензике.

Послове службе финансијске форензике у том случају би обављали финансијски форензичари, чији ће задатак бити да, у циљу кривичног гоњења, помажу јавном тужиоцу у анализи токова новца и финансијских трансакција.

Када је у питању јачање сарадње између различитих државних органа, Нацрт је предвидео ,,службенике за везу”, који ће бити задужени да достављају податке тих органа и организација Тужилаштву за организовани криминал и посебним тужилаштвима за сузбијање корупције.

Обавезу да одреде службеника за везу имаће Пореска управа, Пореска полиција, Управа царина, Народна банка Србије, Управа за спречавање прања новца, Агенција за привредне регистре, Централни регистар хартија од вредности, Агенција за приватизацију, Државна ревизорска институција, Служба за катастар непокретности, Агенција за борбу против корупције, Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, Републички фонд за здравствено осигурање, Републичка дирекција за имовину Републике Србије и Управа за јавне набавке.

На захтев надлежног јавног тужиоца, службеници за везу морају бити одређени и у другим органима и организацијама, а такође могу бити и упућени на рад у тужилаштво за организовани криминал и посебна тужилаштва за сузбијање корупције, наводи се у Нацрту закона.

У циљу ефикасне борбе против корупције, Нацрт закона предвиђа и да се у Тужилаштву за организовани криминал и посебним тужилаштавима за сузбијање корупције могу формирати ,,ударне групе”, које ће радити на откривању и гоњењу кривичних дела која захтевају посебну пажњу и ангажовање.

Ударном групом која се образује у Тужилаштву за организовани криминал руководи тужилац или његов заменик.

У саставу групе наћи ће се запослени у државним и другим органима, зависно од предмета рада и конкретног задатака на којем се ради.

Закон, такође, предвиђа да су сви носиоци функција из овог закона дужни да пре ступања на функцију, односно рад, доставе Агенцији за борбу против корупције, у писаној форми, потпуне и тачне податке о својој имовини и имовини свог супружника, крвних сродника у правој линији, а у побочној до трећег степена крвног сродства и у тазбинском сродству до другог степена.

Проверу тих података вршиће Агенција за борбу против корупције, у складу са посебним законом, а нацрт предвиђа и безбедносне провере поменутих носилаца функција.

Безбедносне провере вршиће Министарство унутрашњих послова и Безбедносно-информативна агенција, а начин обављања безбедносних провера као и евидентирање прикупљених података, уредиће Влада посебним актом.

Нацрт закона је предвидео да се безбедносне провере могу обавити без знања тих лица пре ступања на рад, односно функцију, током вршења функције, односно посла, као и годину дана по престанку вршења функције, односно обављања послова.

Нови закон, такође, предвиђа обавезу строгог чувања података и сазнања до којих поменути носиоци функција дођу током обављања тих послова и задатака.

Тим лицима биће обезбеђене адекватне плате, као и бенефицирани радни стаж, тако да ће се 12 месеци рачунати као 16 месеци радног стажа.

Нацрт закона ће након јавне расправе, бити дорађен и упућен Влади Србије, која ће га у форми предлога проследити Скупштини Србије на усвајање.