Извор: EurActiv

Некажњавање ратних злочина, дискриминација и недостатак медијских слобода озбиљно угрожавају владавину људских права у Србији, наводи се у извештају комесара за људска права Савета Европе Нилса Мужниекса објављеном 8. јула. Мужниекс је указао на проблеме у остваривању основних људских права великог броја расељених, посебно Рома. Иако је похвалио нове медијске законе, комесар је упозорио на притиске, као и нападе на новинаре, и на тесне везе медија, партија и великог бизниса. Мужниекс је такође критиковао чињеницу да је држава још власник најзначајнијих медија.

Готово 90.000 расељених лица, од којих је више од 20.000 Рома са Косова, још се суочавају са великим проблемима и не могу да остваре основна људска права. Многи Роми немају могућности да добију лична документа, док ромска деца, често, немају приступ квалитетном образовању, наводи се у извештају.

Комесар СЕ за људска права изразио је забринутост због упорног некажњавања појединих озбиљних кршења међународног хуманитарног права. У извештају се наводи да је домаћи суд до сада окончао релативно мали број суђења за ратне злочине из деведесетих а критикују се и учестали вербални напади и претње које добија тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић.

У свом новом извештају о Србији Мужниекс је похвалио доношење новог сета медијских закона, али је изразио жаљење што се о медијским слободама говори у високо поларизованом и политизованом окружењу, што значајно умањује шансе за напредак на том пољу.

,,Позивам политичаре у Србији да се уздрже од запаљивих опаски о новинарима и осталих притисака на медије који воде у аутоцензуру и обесхрабрују новинаре у вршењу њихове важне улоге”, наводи се у извештају.

Мужниекс је критиковао чињеницу да је држава власник најзначајнијих медија, укључујући новинску агенцију Тањуг, као и радио и ТВ станица у већим градовима. Годишње се за финансирање тих медија издвоји 25 милиона евра из државног буџета, наводи се у тексту документа.

У извештају се наводи да медијско тржиште у Србији болује од нетранспарентног јавог финасирања државних медија путем директних буџетских субвенција и уговора са јавним предузећима и званичницима.

Комесар СЕ за људска права изразио је забринутост због навода појединих новинара да се медијима лојалним властима отписују пореска дуговања.

Као узрочници медијске цензуре, аутоцензуре, таблоидизације наводе се мањак транспарентности у власничким структурама медија, тесне везе између медија, политичких партија и крупног бизниса, као и утицај политичких странака на уређивачку политику медија.

Нилс Мужниекс упозорава да је у Србији држава највећи оглашивач, који се највише рекламира у медијима које сматра подобним.

Комесар СЕ за људска права позива српске власти да учине све како би заштитиле новинаре.

Србија није расветлила убиства три српска новинара Радиславе Даде Вујасиновић, Славка Ћурувије и Милана Пантића.

Мужниекс наводи да је озбиљно забринут због начина на који се политичари и представници власти јавно обраћају појединим новинарима и њиховом раду.

У извештају о Србији наводи се да је постало уобичајно да државни функционери вербално нападају новинаре називајући их издајицама и страним плаћеницима.