Извор: EurActiv

Србија је прешла дуг пут у стварању регулаторног и институционалног оквира за борбу против корупције, али још много треба да учини да би тај систем радио како треба и да би се смањио ,,приметан јаз између закона и оног што се чини у пракси”, наводи се у извештају тела Савета Европе (СЕ) за борбу против корупције. У извештају фокусираном на корупцију у области правосуђа и законодавне власти, наводи се да је у Србији пракса обављања више јавних функција пре правило него изузетак, да обавеза пријаве имовине јавних службеника не обухвата довољно података, да казне за кршење закона нису ефикасне, док су прописи у вези са сукобом интереса сувише ограничени.

Извештај Групе земаља против корупције (ГРЕКО) у саставу СЕ, објављен 2. јула, први је извештај тог тела о Србији који се бави спречавањем корупције при обављању функције члана парламента и правосудних функција. Извештај садржи препоруке српским властима које за 18 месеци треба да обавесте СЕ о томе шта су предузеле у вези са препорукама.

ГРЕКО поред осталог препоручује да се ,,предузму мере за поспешење транспарентности парламентарних поступака, да се ојача независност и улога Високог савета судства и Државног већа тужилаца”.

Такође препоручује се да се допуне поступци за постављање и унапређење судија, председника судова и тужилаца, пре свега тако што ће се ,,национални парламент искључити из тих поступака и зајамчити постављање на положаје у складу са заслугама”. Такође, указује се да треба наставити реформу система вредновања рада и учинка судија и тужилаца.

ГРЕКО наводи да је потребно увести прописе којима ће се регулисати контакти чланова парламента са лобистима с обзиром да ту постоји велики ризик од неадекватног утицаја.

Оцењује се и да треба додатно радити на јачању принципа етичности и интегритета међу члановима парламента, судијама и тужиоцима кроз обуке и представљање кодекса понашања.

Тело СЕ за борбу против корупције наводи да у српском парламенту само председник може да добија поклоне, као део пажње и протокола везаних за тај положај, да је у протекле две године примљено око 50 таквих поклона и да у вези с тим није било кршења закона. ,,Власти наводе да последњих година нису забележени поклони судијама и тужиоцима и око тога није било никаквих поступака”, додаје се у извештају.

Обављање више јавних функција као пракса

У извештају се наводи да у Србији постоји свеобухватан правни оквир за питања сукоба интереса, примања поклона, пријављивања имовине, али да и даље постоји забринутост.

,,На пример, принцип да званичник може да обавља само једну јавну функцију у пракси је пре изузетак него правило; обим информација о имовини које званичници треба да доставе сувише је ограничен а велики део тих података се не објављује”, наводи се у извештају.

ГРЕКО поздравља решења предвиђена нацртом закона који је припремила Агенција за борбу против корупције, укључујући проширење њене надлежности и права, попут права на поступање по анонимним пријавама и на сопствену иницијативу.

Као податак се наводи да је Одбор за административно-буџетска и мандатно-имунитетска питања, од августа 2010. до августа 2014. издао 55 позитивних мишељња о томе да особа може да обавља још једну јавну функцију, осам позитивних мишљења да особа може да обавља и другу врсту посла и једно позитивно мишљење о чланству у неком удружењу. Ниједан захтев није одбачен.

Посланици тако раде као доктори, међу њима има чланова одбора спорсктих клубова, председника скупштине акционара или саветника директора, а ту су и члан одбора Института за јавно здравље и одбора Института за кардиоваскуларне болести и председник локалне скуспстине, додаје се у извештају.

Агенција за борбу против корупција је у период јануар 2013-октобар 2014. донела 46 одлука којим се посланицима дозвољава обављање још једне јавне функције, пет одлука којим се одобрава обављање другог посла, шест обавештења да нема примедби у вези са обављањем другог посла и чланства у телима удружења. Агенција је донела три одлуке о одбацивању захтева за обављање друге јавне функције, и једну о одбацивању захтева за бављањем другом врстом посла.

Агенција је покренула 45 поступака против судија од којих су се сви односили на обавезу да судије пријаве имовину. У периоду јануар 2013-октобар 2014. Агенција је издала 18 упозорења и саопштење о томе да је у једном случају прекршен Закон о агенцији за борбу против кроупције, као и седам захтева за покретање прекршајног поступка и једну кривичну прјаву.

Агенција је у протеклих неколико година покренула четири посутпка против тужилаца због кршења обавезе пријављивања имовина и издала упозорење у тим случајевима. У периоду јануар 2013-октобар 2014. није било таквих мера.

У извештају се констатује да је између јануара 2012. и октобра 2014. поднето 664 кривичних пријава против 836 јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца по члану 360 Кривичног законика ,,за кршења закона од стране судије, јавног тужиоца и његовог заменика”. Три кривичне пријаве су поднете против 4 тужилаца и заменика због проневере.

Неповрење јавности у парламент и правосуђе

У извештају о Србији за 2014. годину наглашава да становништво у Србији нешто мање, али и даље сматра да је корупција широко распострањена. ,,За грађане Србије је корупција највећи проблем после незапослености и сиромаштва”, наводи ГРЕКО, позивајући се на истраживање Програма за развој УН из 2013, као и организације Транспаренси интернешнел која предочава да се у Србији верује да је ,,правосуђе највише корумпирана институција”.

Чак 82% анкетираних српских грађана сматра да је највише корупције у правосуђу, 69% у парламенту, па 63% испитаних каже да не верује правосуђу, а 58% парламенту.

У извештају се наводи да је од демократских промена 2000. покренута реформа за успостављање потпуно новог правосуђа, али је ,,најновија реформа 2009. заказала у постизању циља да се измени стара структура судова и прерасподеле заостали предмети измеду претрпаних судова у градовима и мало запослених судова у руралним срединама”.

С тим у вези се спомињу и ,,чињенички незаконита смењивања знатног броја судија и тужилаца, који су после жалби Уставном суду враћени на дужности”. ,,То је довело до мањка поверења професионалаца и шире јавности у независност правосуђа и тужилаштава, као и њихових саморегулаторних тела - Високог савета судства и Државног већ тужилаца”, такође се указује у анализи.

Наводи се и да су ,,ове гране власти изложене непримереном спољном упливу и притисцима политичара и медија”.

ГРЕКО каже да је ,,други разлог забринутости кад је реч о равнотежи државних власти, то што слабо делује национални парламент који не врши активну и пуну контролу функција, већ махом ради на иницијативе владе, које се у великој мери спроводе по хитном поступку”.