Продужава се рок за приватизацију медија

Извор: EurActiv

Скупштина Србије почела је 26. јуна расправу о изменама Закона о јавном информисању, којима се предвиђа продужење рока за приватизацију медија у власништву државе и локалних самоуправа, као и наставак њиховог буџетског финансирања. Медији би требало да буду приватизовани до краја октобра, уместо до 1. јула како је првобитно било предвиђено. ЕУ очекује од Србије да примени медијске законе и Медијску стратегију коју је донела још 2011, а ово одлагање би, како је речено у Бриселу, могло да се одрази на наредну оцену напретка Србије која се очекује на јесен.

Изменама Закона о јавном информисању и медијима, које предлаже Влада, предвиђа се продужење рока за приватизацију медија до 31. октобра. Првобитни рок био је 1. јул.

На почетку седнице Скупштине Србије министар културе и информисања Иван Тасовац казао је да су измене закона неопходне како би приватизација свих медија била успешно завршена. Он је истакао да се закон мења јер је у међувремену промењен закон о приватизацији, па је неопходна нова процена капитала медија.

Тасовац је рекао да је и рок за приватизацију померен за четири месеца јер је рад многих медија доведен у питање. Он је дан раније на седници Одобра за културу и информисање оценио понашење медија у процесу приватизације као опструкцију јер нису доставили неопходну документацију на време.

,,Одговорна лица у медијима су дужна да покрену процес приватизације, због њихове неодговорности велики број људи је дошао у ситуацију да не може да нађе новог власника и мора да престане да ради. Ми смо нашли компромисно решење у виду рока од четири месеца и то ћемо испоштовати”, казао је Тасовац у расправи 26. јуна у парламенту.

Првобитно је рок за приватизацију медија био 1. јул, а сада је тај датум одређен као рок за објављивање јавног позива за продају капитала. Уколико до 1. јула не буде објављен позив за продају капитала, продаја ће бити обустављена, а медији ће бити приватизовани преносом акција запосленима.

У предложеним изменама се додаје да ће влада донети акт којим ће ближе уредити поступак приватизације поделом акција запосленима без накнаде. Предвиђено је да ће медиј, у случају да запослени не прихаве пренос акција без накнаде, престати да постоји и брисаће се из Регистра медија.

Представници новинарских удрузења најавили су амандмане на предложене законске измене.

У међувремену, за неке медије објављени су јавни позив за прикупљање понуде ради продаје, попут београдског Студија Б чија ће почетна цена бити 528.626 евра.

Продужење финансирања

Изменама закона предвиђено је и да из буџета Србије додатно буде издвојено око 107 милиона динара за финансирање новинске агенције Тањуг и Радио Југославије. Према изменама, закон о Тањугу престаће да вази даном закључења уговора о продаји, а најкасније до 31. октобра, а Уредба о Радио Југославији 31. јула, уместо 1. јула.

Како се наводи у образложењу измена Закона, у буџету је за финансирање агенције Тањуг од 1. јуна до 31. октобра потребно додатно обезбедити око 87,3 милиона динара, а за Радио Југославију од 1. јуна до 31. јула 19,7 милиона динара.

У општинама и градовима чији медији се приватизују, а за које је објављен позив за продају, потребно је обезбедити додатна средства за рад тих медија до 31. октобра, пише у образложењу измена Закона.

Према изменама, забрањено је из јавних прихода финансирати оне медије за које до 1. јула није објављен позив за продају.

Председница скупштинског Одбора за културу и информисање Весна Марјановић оценила је 26. јуна да је издвајање додатних средстава из буџета за финансирање Тањуга кршење тржишне конкуренције.

,,Новац који је предвиђен за Тањуг је већи него што све три агенције заједно могу да остваре на тржишту. То је кршење тржишне конкуренције”, казала је Марјановић, посланица опозиционе Демократске странке, на расправи о изменама Закона о информисању.

Она је навела да није у реду да се једна од три новинске агенције у Србији финансира из буџета, а да су друге две препуштене тржишту.

Коментаришући и то да је према изменама закона потребно обезбедити додатна средства за рад локалних медија Марјановић упитала је како ће бити издвојена та средства јер је велики део буџета већ потрошен.

Европска комисија: Применити брзо закон о информисању

Европска комисија сматра да је од суштинске вазности да се закон о јавном информисању и медијска стратегија у Србији спроведу ,,како ваља и брзо да би се обезбедило што је лакше могуће повлачење државе из власништва у медијима и поштен, транспарентан и сталан процес приватизације”. То је агенцији Бета рекла портпаролка у Европској комисији Маја Коцијанчич која је пренела и став Комисије у Бриселу да ће ,,одлагање примене закона о јавном информисању неминовно довести до одлагања примене медијске стратегије” у Србији.

Портпаролка комесара за проширивање Јоханеса Хана и високе представнице Федерике Могерини додала је да развој с медијским законом и стратегијом ,,помно прате Европска комисија и Делегација ЕУ (у Београду) и то ће се одразити на Извештај о напретку за 2015. годину” који за октобар спрема Комисија.

Коцијанчич је те ставове ЕК пренела на молбу Бете да каже како Комисија ЕУ гледа на одлуку владе у Београду да процес приватизације дрзавних медија одложи за четири месеца, мада се обавезала да то учини до 30. јуна.

Извршно тело ЕУ је предочило да је ,,слобода изражавања и медија темељно право о којем се не може преговарати и кључни услов за напредак наших партнера на путу ка Европској унији, укључујући Србију”.

Европска комисија наглашава, како је навела Коцијанчич, да је ,,слобода изражавања и медија питања у оквиру поглавља 23 о правосуђу и темељним правима и поглавља 10 о информационом друдству и медијима”.

,,Једна од кључних препорука у скринингу поглавља 23 јесте: Преиспитивање и допуна законског и институционалног оквира за заштиту слободе медија применом Медијске стратегије с циљем да се на прави начин регулише државно финансирање и оконча надзор државе над медијима”, ставила је до знања Европска комисија, како је пренела портпаролка ЕК.