Извор: EurActiv

Индекс одрживости медија у Србији за 2015. годину је 1,8 на скали од четири, што представља погоршање у односу на претходне године, показали су резултати истраживања невладине организације Ајрекс (IREX), који су представљени 24. јуна. У случају Србије негативно је оцењено одлагање доношења пратећих аката медијских закона, цензурисање друштвених мрежа, напади на сајтове, претње и напади на новинаре и неадекватне реакције власти, као и притисци власти да се објаве готове информације, речено је на представљању тог индекса којим је обухваћено око 80 земаља.

,,Дошло је до погоршања општег кретања медијског сектора у Србији и заправо он је онакав какав је био кад је Милошевић пао с власти. Ово је јако озбиљна чињеница која је довела до тога да је Србија по индексу у групи са Азербејџаном, Русијом и Белорусијом”, рекао је организатор истраживања Индекса одрживости медија Горан Цетинић у Београду.

Он је навео да је по критеријуму слободе говора Србија добила оцену 1,94, да је професионално новинарство оцењено са 1,5, док су плураритет извора и економска самодовољност добили мало изнад 1,5.

,,Негативно је оцењено што су пратећи акти медијског сета закона одложени, цензурисање друштвених мрежа, напади на Пешчаник и друге сајтове, претње и напади на новинаре и неадекватне реакције власти, притисци власти да објаве готове информације”, додао је Цетинић.

Према његовим речима, медијске институције подршке оцењене су са 2,17, а замера се да су институције превише концентрисане у Београду и другим великим градовима.

Background

ИРЕX од 2001. објављује по истој методологији оцену одрживости медија у 80-ак земаља укључујући Србију.

За разлику од других медијских индикатора чије је тежиште на слободи медија, овај индекс мери одрживост медијског сектора, односно развој медијског система.

Индекс одрживости медија за Србију је у прошлој години био 1,9, а 2013. године 1,92. Највиши индекс забележен је 2003. када је износио 2,52.

У региону, стање у медијима је лошије у Македонији (1,72), а боље у БиХ (2,03), Хрватској (2,04) и Црној Гори (2,15).

Одрживост медија оксиморон

Директор Радио-телевизије Војводине (РТВ) Срђан Михајловић истакао је да су јавни сервиси веома важан фокус како би био обезбеђен плурализам и додао да РТВ увек иде ка томе да производи што више вести, а да садржај буде окренут ка грађанима Војводине и Србије.

,,Морамо обезбедити таксу тако да проценат наплате буде висок и ако то будемо имали уз реструктурирање онда можемо очекивати и да медијски садржај буде занимљив и у Србији и у регион”, навео је Михајловић.

Главни и одговорни уредник новинске агенције Фонет Зоран Секулић оценио је да је одрживост медија у Сбији оксиморон, јер је одрживост неодржива. ,,Нема јефтинијег садржаја од вести новинских агенција и не постоји рад који је више обезвређен него рад новинара у агенцији”, додао је он.

Секулић, који је и председник Управног одбора Асоцијације медије рекао је да нема социјалног дијалога на нивоу професије, као ни репрезентативног синдиката који би заступао интересе новинара.

Он је указао и да је лоше што само 7% становништва Србије купује новине, као и што више не постоји одитовање тиража, већ медији сами треба да га пријављују.

,,Кад се заврши процес регистрације медија у августу нећемо имати прецизне податке јер је процес регистрације добровољан. Не зна се ни да ли ће рок за приватизацију медија заиста бити готов у октобру”, навео је Секулић.

Уредник обреновачке телевизије Маг Мрослав Пауновић казао је да могуће да поново дође до одлагања рока за приватизацију јер ,,нема решења за Студио Б, Тањуг или неку велику телевизију у Србији”.

,,Ми ћемо да захтевамо безуслован завршетак приватизације, као и да се одваја 2% из буџета за локалне медије”, рекао је Пауновић.

Он је најавио и да је у сарадњи са 20 локалних самоуправа за септембар припремљена заједничка телевизијска шема која ће бити емитована у периоду од 18 до 23 часа.