Извор: EurActiv

Извештај о напретку у октобру 2015. могао би земљама Западног Балкана донети непријатно изненађење у погледу оцене медијских слобода, речено је 23. априла на скупу о медијским слободама региона у Бриселу. Представник Европске комисије рекао је да у Србији државни новац чини 25% средстава оглашавања и да је то моћно средство контроле и узрок аутоцензуре. Када је реч о преговорима са ЕУ, он је рекао да отварање једног од кључних поглавља - 23 о правосуђу и људским правима - до сада није било могуће јер акциони план за усаглашавање са европским стандардима није био довољно добар.

Стање слободе медија на Западном Балкану се погоршало и то би се могло одразити на извештај о напретку, указали су у Бриселу учесници расправе о ,,Закинутим медијским слободама као 'Ахиловој пети' балканских демократија”. На скупу су учествовали званичници Европске комисије, Европског парламента и новинара независних медија из Србије и Македоније.

Једна од порука званичника Европске комисије и Европског парламента је да новинари независних медија морају много озбиљније да се самоорганизују и тиме одбране независно изражавање.

Речено је и да веома лоше економско и социјално стање то веома отежава.

Слобода медија је посебно нагло угрожена у Македонији. Борјан Јовановски, уредник интернет портала Нова ТВ, којем су два дана пре скупа у Скопљу упућене претње смрћу, објаснио је да медији под надзором власти јавно жигошу и објављују ,,црне спискове” новинара који критикују власт.

Јовановски је питао како је могуће да Европска комисија већ седам година оцењује да Македонија заслужује да почне преговоре о пријему у ЕУ, иако се стање слободе изражавања и других основних вредности стално срозава.

Државни новац непријатељ слободе медија

Саветник у Европској комисији Андрис Кестерис је у расправи у Центру за европску политику подсетио да Европска унија нема заједничко правно наслеђе у области медија, али да се кроз преговоре инсистира на остваривању слободе изражавања, која је једно од основих права.

Кестерис, који је саветник за цивилно друштво и медије у преговорима о чланству, рекао је да Влада Србије није припремила уверљив акциони план за преговарачко поглавље 23 о основним правима и правосуђу, и зато то поглавље у преговорима Србије и ЕУ није могло да се отвори.

То поглавље неће бити отворено док Влада Србије не поднесе ваљан акциони план, рекао је званичник Комисије ЕУ.

Он је рекао да ове године у извештајима Европске комисије о напретку земаља Западног Балкана у европским реформама може бити ,,изненађења са оценом слободе изражавања”.

Најављено је да ће Брисел у јулу уврдити како се спроводе закони и медијска стратегија у Србији.

У Србији се из владиних средстава, указао је Кестерис, плаћа 25% оглашавања у медијима што је више од 40 милиона евра државног новца који се троши без икаквих правила.

Званичник Европске комисије је ставио до знања да су комерцијални приходи медија ниски, те су та средства моћна полуга власти за уплив на средства информисања. Тако се и преко државних субвенција и средстава за оглашавање подстиче самоцензура.

Хајка на непријатеље и стране плаћенике

Уредница портала БИРН из Београда, Гордана Игрић је предочила да је толеранција према независним медијима све мања, ,,таблоидизација” све већа, а независни новинари се приказују као ,,непријатељи и страни плаћеници”.

Посланик Европског парламента, Едуард Кукан је упозорио да се претње смрћу новинарима морају узети најозбиљније, јер је на Западном Балкану и у Турској до сада било више убистава новинара која су остала махом нерасветљена.

Кукан је приметио да су у Србији усвојени добри закони о слободи медија, али је то у пракси ,,велики изазов”, а стање је лоше.

Општи закључак је да су новинари слабо плаћени, медији јуре за зарадом по сваку цену што води ,,таблоидизацији” медија и људи који их читају, слушају и гледају, а то значи гурању јавности на потрошњу најјефтиније забаве и сензација, а гуши се критичко и објективно.

Европосланица Тања Фајон, бивша новинарка словеначке телевизије, рекла је да велики проблеми са слободом медија постоје и у неким чланицама ЕУ и да Унија нема много законских оруђа да владе приволи да не угрожавају слободу изражавања.