Извор: EurActiv

Аутор: Јован Ристић, новинар агенције Бета 

Министарство правде Србије је објавило нацрт измена и допуна Закона о извршењу и обезбеђењу, којим се, како се указује у образложењу, боље обезбеђују права дужника, поново уводе право жалбе и могућност одлагања извршења, а приватни извршитељи подвргавају строжој контроли и обавези полагања правосудног испита. Нацрт је почетком априла постављен на сајт Министарства, чиме је почела тромесечна јавна расправа о темељним изменама и допунама веома критикованог Закона о извршењу и обезбеђењу (2011), који не садржи делотворне правне лекове и не дозвољава одлагање извршења.

Радна група за израду нацрта навела је у образложењу, постављеном на сајт, да се садашњим правилима извршног поступка, ,,зарад брзине жртвују јасан ток поступка, изазива општа несигурност, крше права странака и готово уводи закон права јачега и бескрупулознијег”, што представља ,,цивилизацијско назадовање владавине права у Србији”.

Приватним извршитељима који су уведени важећим законом, у нацрту измена и допуна је промењено званичан назив, па се зову ,,јавни извршитељи” а не ,,извршитељи”, како би се нагласило да они служе јавном, а не приватном интересу.

Та професија ће према нацрту и даље постојати паралелно са судским извршитељима, али са проширеном искључивом надлежношћу, па би јој уз садашњу принудну наплату потраживања за комуналне и сличне услуге била додељена и наплата новчаних казни и трошкова изрицања казни, као и наплата судских такси кад су таксени обвезници физичка лица.

Приватни извршитељи су, према нацрту, изгубили потпуну заштиту од изузећа, а са друге стране су добили право да доносе решења о извршењу, које сада само суд може да доноси.

Пооштрени су и услови за именовање извршитеља, увођењем обавезе полагања правосудног испита. Ако нацрт буде усвојен, та обавеза ће важити и за садашње извршитеље, па ће они морати да положе правосудни испит до почетка 2017. године или ће изгубити посао.

Значајно је измењен поступак за принудну наплату рачуна за комуналне и сличне услуге који у јавности изазива бројне контроверзе због тога што приговор дужника не одлаже извршење и због тога што је круг разлога за приговор ограничен на само четири, па, рецимо, није предвиђено право приговора на неистиниту садржину рачуна, које иначе важи за све друге врсте веродостојних исправа.

Према нацрту, приговор одлаже извршење; извршитељ у року од осам дана одлучује о њему решењем, а незадовољни дужник се може жалбом обратити суду. Тек кад решење постане правноснажно, оно се може извршити.

Разлози за побијање жалбе нису ограничени на одређени број разлога, већ је прописано да извршни дужник може жалбом побијати решење о извршењу ,,због разлога који спречавају спровођење извршења”, а потом су наведени карактеристични случајеви.

Предвиђено је да се трошкови поступка - који су међу грађанима изашли на изузетно лош глас због нагомилавња и прекомерности, нарочито кад је основни дуг мали - могу оспорити жалбом, и да та жалба одлаже извршење.

У пракси се до сада дешавало да се за дугове од око 1.000 динара дужницима на крају наплате и додатни трошкови који премашују 10.000 динара.

Одлагање извршења, које је нови законски институт, могу тражити поверилац, дужник и треће лице у поступку.

Начело сразмере између висине потраживања и добра које се одузима ради намирења дуга, дефинисано је у смислу боље заштите дужникових интереса, па је суду односно извршитељу наложено да при избору средства и предмета извршења воде рачуна о ,,равнотежи између што делотворнијег и повољнијег намирења извршног повериоца и тежње да се што мање задире у имовину извршног дужника”.

Начело сразмере постоји како би се, на пример, спречило да дужнику буде одузет стан ради намирења малог дуга. Кршење овог начела је, према нацрту измена и допуна закона, тежа дисциплинска повреда због које приватни извршитељ може бити и разрешен дужности.

Нацрт као нову, тежу дисциплинску повреду предвиђа и повреду правила о достављању решења или закључка суда или приватног извршитеља због које је странка или учесник у поступку изгубио неко процесно право - на пример право да изјави приговор или жалбу.

Многи медији су протеклих година објављивали сведочанства грађана о томе да су за извршни поступак који се против њих води због неплаћених комуналија сазнали тек кад је приватни извршитељ почео да им одбија новац од плате или пензије, на шта немају никакво право приговора.

Омбудсман Саша Јанковић је у годишњем извештају за 2014. годину констатовао тај проблем, указавши на ,,мањкавости механизма достављања закључака о извршењу извршним дужницима”, услед којих дужници не добију закључак, па изгубе право на правни лек.

Дисциплински поступак се према нацрту покреће и преко дисциплинског тужиоца Коморе и дисциплинског тужиоца Министарства правде, а не као сада само преко председника Коморе, председника суда и Министарства.

Предвиђено је да у петочланој дисциплинској комисији седе три судије и два извршитеља, а тим решењем је обезбеђена ,,минимална судијска већина” у комисији, наводи се у образложењу нацрта. У комисији, према важећем закону, седе два службеника Министарства правде, један судија и два извршитеља које одреди министар правде.

Пооштрени су услови за именовање помоћника извршитеља, па је у нацрту предвиђено да тај посао - обављање непосредних радњи извршења - не може обављати осуђивано лице или лице против којег се води кривични поступак. Садашњи закон нема такво ограничење.

У вези са заосталим предметима који су остали у судовима предвиђено је правило да се поступање по њима прекида по сили закона ако је протекло две године између покретања извршног поступка и ступања новог закона на снагу. У року од 30 дана од наступа прекида поверилац мора да затражи наставак поступка иначе се поступак обуставља.